Mnoga lica srpske spoljne politike: Javno mnjenje i geopolitičko balansiranje

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlja 30 (Ekonomski odnosi s inostranstvom) i 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), u saradnji sa Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku, organizovala je danas predstavljanje istraživanja „Mnoga lica srpske spoljne politike: Javno mnjenje i geopolitičko balansiranje“. Grupa autora BCBP-a, Maja Bjeloš, Vuk Vuksanović i Luka Šterlić, iznela je osnovna zapažanja o tome kako građani Srbije vide našu spoljnu politiku, koje zemlje smatraju prijateljskim i kako vide položaj Srbije u regionu i svetu.

Pandemija COVID-19, dovela je do previranja i na spoljno političkom planu. Od početka godine primećeni su neobični trendovi u  doživljaju odnosa drugih zemalja prema nama. Iznenađujuće, Rusija prestaje da bude viđena kao u potpunosti blagonaklona, dok uticaj Kine u Srbiji postepeno raste.

U isto vreme, podrška Evropskoj uniji opada, pre svega među pripadnicima mlađih generacija. Evropska unija postaje nevidljiva, nedovoljno ubedljiva i nedovoljno iskrena u nameri da prihvati Srbiju kao svoju članicu. Period zahlađenja odnosa sa EU, počeo je s pandemijom kada se zahvaljujući porukama sa vrha vlasti, stekao utisak da je Kina veći partner Srbiji u borbi protiv virusa nego što je to Evropska unija.

Građani smatraju da je kosovsko pitanje, najvažnije pitanje u našoj spoljnoj politici.  Većina smatra da je Srbija okružena prijateljski nastrojenim državama u regionu, a  za stabilnost odnosa u regionu ipak misle da je najvažnije očuvanje Kosova u granicama Srbije.  Ocena stepena prijateljstva prema određenim državama u velikoj meri zavisi od njihovog odnosa prema Kosovu. Zemlje koje su odbile da priznaju jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, poput Rusije i Kine, smatraju se najvećim prijateljima naše zemlje. S druge strane zemlje koje podržavaju nezavisnost Kosova, poput Nemačke, uživaju sve manje simpatije građana naše zemlje.

Istraživanje u celosti možete preuzeti ovde.