NEKA PRAVDA VLADA – Vladavina prava preduslov za demokratsko i stabilno društvo (prvi deo)

Beograd 25.11.2020.  – Danas je u Beogradu održana virtuelna konferencija “Neka Pravda Vlada” u organizaciji Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Poštovanje i sprovođenje principa vladavine prava je preduslov demokratskog i stabilnog društva, što je posebno važno za Srbiju u procesu integracije u Evropsku uniju. Cilj projekta Neka pravda vlada je da okupi širu stručnu zajednicu i ukaže građanima na potrebu razumevanja i značaja vladavine prava i osnovnih prava (Poglavlje 23) u pregovaračkim poglavljima Politika konkurencije (Poglavlje 8), Energetika (Poglavlje 15), Socijalna politika i zapošljavanje (Poglavlje 19), Životna sredina i klimatske promene (Poglavlje 27), Zaštita potrošača i zdravlja (Poglavlje 28).

Zbog čestih izmena zakona i zbog neadekvatnog informisanja dešava se da građani ne znaju svoja prava, što ostvarenje tih prava dovodi u pitanje. Konvent projektom Neka pravda vlada,  obaveštava građane o njihovim pravima i mehanizmima zaštite tih prava. Kako sve ne bi ostalo „samo na papiru“, na završnoj konferenciji smo diskutovali o tome zašto je vladavina prava najvažnije poglavlje u pregovorima sa EU i kako na svakodnevni život građana, životni standard, poslovanje privrede i ukupan razvoj naše zemlje utiče nedostatak vladavine prava u bilo kojoj politici.

Uvodno izlaganje održala je Nataša Dragojlović, Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, koja je istakla da Konvent okuplja više od 760 organizacija civilnog društva u 25 radnih grupa i 5 međusektorskih radnih grupa. Konvent je povezao različita pregovaračka poglavlja čiji sadržaj deluje prilično izolovano, pokazujući time da veza između njih postoji i da nema napretka u jednom pregovaračkom poglavlju, ako nema pomaka, u ovom slučaju u Poglavlju 23, u vladavini prava.

Na otvaranju konferencije govorio je  Nj. E. Gilles Beschoor Plug, ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji i Crnoj Gori i istakao da je ponosan što je Ambasada Kraljevine Holandije podržala ovaj projekat, upravo zbog toga što ovakve aktivnosti pomažu da vladavina prava ostane na dnevnom redu, gde se visoko kotira. Dodao je: “Promocija vladavine prava je sastavni deo naše političke DNK i jedan je od temelja našeg angažmana u Srbiji, regionu i Evropskoj uniji.

Aleksandar Momirov, viši savetnik za vladavinu prava, Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji i Crnoj Gori naveo je da program MATRA, kroz koji je ovaj projekat podržan, traje još od 1993. godine. Fokus je oduvek bio na jačanju civilnog društva i zdravom dijalogu između društva i vlasti, a što se tiče ovog regiona, osim navedenog, fokus je i na pristupanju Evropskoj uniji.

Na konferenciji je govorila i Jovana Spremo, koordinatorka Konventove Radne grupe za poglavlje 23, YUCOM, koja je istakla da je radna grupa mapirala osnovna prava koja su potencijalno ugrožena, kao i probleme s kojima se osobe mogu susresti prilikom zaštite svojih prava u oblastima: politika konkurencije, energetika, socijalna politika i zapošljavanje, zaštita životne sredine, zaštita potrošača i javnog zdravlja. Nakon toga su mapirane institucije koje su u državi zadužene za sprovođenje vladavine prava, koje treba da budu aktivnije kada je u pitanju praćenje napretka vladavine prava u navedenim oblastima.

Na prvom panelu diskutovano je o „Vladavini prava u Poglavlju 15 (Energetika) i u Poglavlju 27 (Životna sredina i klimatske promene)“. Na panelu su govorili autor analize za Poglavlje 15, nezavisni stručnjak Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Aleksandar Kovačević, autorka analize za Poglavlje 15, nezavisni stručnjak,  Branislava Lepotić, autorka analize za Poglavlje 27 iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Natasa Đereg   i autorka analize za Poglavlje 27 iz organizacije Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović.

Kovačević je naveo da se analiza temelji na Opštoj deklaraciji o pravima čoveka iz 1948. godine koja svima, dakle i građanima Srbije, daje osnovna prava, kao i pravo na život u poretku koji obezbeđuje vladavinu prava. On je dodao da to više nije samo odgovornost državne uprave, već je od 2011. na temelju rezolucija Ujedinjenih nacija, to postala odgovornost i međunarodnih organizacija koje su uključene u ovaj proces.

Branislava Lepotić je izjavila da Ugovor o osnivanju Energetske zajednice ima zanimljiv mehanizam koji menja pravni okvir Energetske zajednice. Ona je objasnila da sam pravni okvir Energetske zajednice sačinjava pomenuti ugovor, zatim tekovine Evropske unije u određenim oblastima, kao što su energetika, zaštita životne sredine i investicije. Dodala je da kada se govori o energetici to podrazumeva više oblasti. Samim tim, dinamički proces širenja pravnog okvira Energetske zajednice, kroz koji se preuzimaju obaveze i harmonizacija propisa Republike Srbije sa pravom Evropske unije, je atipičan, a iskazan je kroz član 100 Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

Da ne postoji međusektorski mehanizam praćenja stanja u ovoj oblasti istakla je autorka analize za Poglavlje 27 Nataša Đereg. Ona je dodala da su iz pojedinačnih sektorskih izeštaja iz ove oblasti utvrđena stanja i ukazano na problem nepoštovanja propisa, nedovoljne kontrole primene propisa od strane nadležnih organa, kao i nedostatak kaznene politike prema onima koji ne poštuju propise. Navela je i da je upitan kvalitet informacija koje dolaze od institucija do građana.

“Ne postoji poglavlje u kome je vladavina prava bitnija od Poglavlja 27. Posledice koje stanje u ovom poglavlju ima na socijalnu koheziju, na ekonomski razvoj, na javno zdravlje, na ljudska prava su nemerljive. Mislim da kao društvo, nismo toga dovoljno svesni. U tom kontekstu Srbija treba da razmišlja o konceptu vladavine prava u oblasti zaštite životne sredine. To je koncept koji je program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu utemeljio i dao jasne smernice šta taj koncept podrazumeva”, posebno je istakla autorka analize za Poglavlje 27 Ana Toskić Cvetinović.

Drugi panel bio je posvećen temama „Vladavina prava u Poglavlju 8 (Zaštita konkurencije), u Poglavlju 19 (Socijalna politika & zapošljavanje) i u Poglavlju 28 (Zaštita zdravlja i potrošača)“.

Više o drugom panelu možete naći ovde.