Predlozi civilnog društva radnoj grupi za izradu izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Predstavnici Nacionalnog konventa o EU, Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija i Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija, na poslednjem sastanku radne grupe za izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, koji je održan 19.4.2021, izneli su članovima te radne grupe sledeće predloge:

  1. Definicija organa javne vlasti (član 3): da obuhvati sva preduzeća koja su u javnoj svojini sa preko 50% (uključujući i „ćerke-firme“ koje osnivaju javna preduzeća i druga preduzeća u većinskom državnom vlasništvu). Ovo je bila i preporuka SIGMA na poslednji objavljeni nacrt zakona.
  2. Definicija organa javne vlasti (član 3): da se pod pojmom „organa vlasti“ obuhvate i preduzeća u kojima je država manjinski vlasnik, ali koja bez bez naknade ili pod uslovima koji odstupaju od tržišnih, koriste imovinu u javnoj svojini, čija je vrednost veća od vrednosti neto kapitala privrednog društva, ili koje je korisnik kredita čija je vrednost veća od neto kapitala privrednog društva, a za koji je organ vlasti dao garancije.
  3. Definicija organa javne vlasti (član 3): Da se iz primene zakona ne isključuje ni jedna vrsta pravnih lica koji su pretežno finansirani od strane države (trenuno se predlaže isključenje verskih zajednica i političkih stranaka), već da se predvidi da će takva pravna lica biti oslobođena od obaveze davanja informacija ako su već dostavili podatke o svom finansiranju nadležnom državnom organu (onome ko ih finansira ili kontroliše).
  4. Definicija organa javne vlasti (član 3): da se predvidi mogućnost da jedan organ vlasti preuzme sve obaveze iz ovog zakona koje ima drugi organ, kada za to postoje opravdani razlozi (npr. nema zaposlene, nema veb-sajt). Na primer, takva odredba bi omogućila da opštine odgovaraju na zahteve umesto mesnih zajednica.
  5. Zabrana diskriminacije novinara i javnih glasila (član 7): da se postojeća norma preformuliše kako bi bila preciznija.
  6. Zabrana diskriminacije novinara i javnih glasila (član 7): da organu vlasti bude zabranjeno da objavi informaciju koju je tražio novinar, pre nego što je dostavi novinaru koji je uputio zahtev, osim kada objavljivanje informacije predstavlja zakonsku obavezu.
  7. Zabrana diskriminacije novinara i javnih glasila (član 7): da organ vlasti, kada samo nekim novinarima ili medijima omogući pristup informaciji od javnog značaja za koju nije upućen zahtev, bude obavezan da istog dana tu informaciju objavi na svom veb-sajtu.
  8. Osnovi ograničenja prava (član 9): da se ne uvodi ni jedan novi osnov ograničenja, jer je to suprotno garancijama iz člana 20. Ustava, a svi novi predloženi osnovi se mogu podvesti pod osnove propisane važećom normom.
  9. Osnovi ograničenja prava (član 9): jezička ispravka (bezbednost/sigurnost).
  10. Osnovi ograničenja prava (član 9): korekcije rasporeda normi u vezi sa ograničenjima kod postupka arbitraže
  11. Osnovi ograničenja prava (član 9): preciziranje izuzetka koji se odnosi na zaštitu ekonomskih interesa (da je reč o interesima Republike Srbije, a ne bilo čijim)
  12. Osnovi ograničenja prava (član 9): zadržavanje testa javnog interesa u članu 9. t. 5) – „a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji“, čije je brisanje bilo predloženo
  13. Osnovi ograničenja prava (član 9): brisanje osnova ograničenja koji se odnosi na društva kapitala
  14. Osnovi ograničenja prava (član 9): brisanje osnova ograničenja koji se odnosi na zaštitu intelektalne svojine
  15. Osnovi ograničenja prava (član 9): brisanje osnova izuzetka koji se odnosi na zaštitu životne sredine
  16. Informacija koja je već objavljena (član 10): preciziranje dužnosti organa da naznači tačnu veb-adresu na kojoj se informacija može naći
  17. Osporavanje objavljene informacije (član 11): da se član ne briše, već da se preciziraju dužnosti organa vlasti koji želi da ospori objavljenu informaciju.
  18. Preciziranje i olakšavanje vršenja dužnosti organa kod razdvajanja informacija u situacijama kada se omogućava uvid ili dostavlja kopija samo dela dokumenta (član 12): pravila za izradu kopije
  19. Preciziranje i olakšavanje vršenja dužnosti organa kod razdvajanja informacija u situacijama kada se omogućava uvid ili dostavlja kopija samo dela dokumenta (član 12): pravila za ostvarivanje uvida
  20. Preciziranje i olakšavanje vršenja dužnosti organa kod razdvajanja informacija u situacijama kada se omogućava uvid ili dostavlja kopija samo dela dokumenta (član 12):pravila o troškovima
  21. Brisanje osnova za ograničenje prava na pristup informacijama zbog činjenice da je organu vlasti otežano da postupi po zahtevu koja se ne može smatrati zloupotrebom prava (član 13)
  22. Privatnost kao osnov za odbijanje zahteva (član 14): da se zadrži postojeća formulacija (iz Pregleda odredaba za Radnu grupu od 19.04.2021) koja se odnosi na javne funkcionere („informacija je važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši“), a ne „vezana za vršenje njegove javne funkcije“
  23. da se omogući postupanje po zahtevima kod kojih se podnosilac zahteva nije identifikovao ili je identitet nemoguće proveriti (kada je zahtev upućen elektronskom poštom) (član 15)
  24. da organi vlasti vode posebnu evidenciju o primljenim zahtevima čiji sadržaj propisuje Poverenik (član 15)
  25. da se precizira kada će se smatrati da je organ postupio po zahtevu (član 16 st. 1)
  26. Da se precizira dužnost organa vlasti za postupanje u kratkom roku (48 sati) kada je tražilac naveo podatke koji ukazuju na to da je informacija od značaja za zaštitu života, slobode, zdravlja i slično (član 16. st. 2)
  27. Da se propiše obaveza organa da vrši procenu pretežnijeg interesa u slučajevima kada se zahtev odnosi na informaciju, odnosno dokument koji je označen oznakom tajnosti (član 16)
  28. Da se uvede mogućnost da organ u slučaju da se zahtev odnosi na informacije koje su sadržane u velikom broju dokumenata, može ponuditi tražiocu da ostvari uvid pre nego što se opredeli za dokumente čije mu je kopiranje potrebno (član 16)
  29. Da se preciziraju pravila u vezi sa određivanjem produženog roka za postupanje po zahtevu (član 16)
  30. Da se preciziraju pravila za ostvarivanje uvida – rok u kojem se mora omogućiti uvid (član 16)
  31. da se preciziraju pravila o minimalnom trajanju uvida i omogućavanju uvida koji bi se ostvarivao tokom više dana (član 16)
  32. da se preciziraju pravila o načinu obaveštavanja o izvršenom uvidu (član 16)
  33. da se preciziraju pravila o ostvarivanju uvida od strane više lica (član 16)
  34. Da se preciziraju pravila o naknadi troškova (član 17) – da se ne može naplatiti više od tržišne cene u mestu sedišta organa
  35. Da se preciziraju pravila o naknadi troškova (član 17) – preciziranje kada postoji obaveza oslobađanja od troškova  
  36. Da se preciziraju pravila o naknadi troškova (član 17) – preciziranje da prihod od naknade troškova pripada organu a ne budžetu Republike Srbije
  37. Preciziranje pravila o stavljanju na uvid i dostavljanju kopije (član 18) u slučajevima kada dokument postoji na više jezika ili pisama.
  38. Izmena pravila o postupanju u slučaju da organ vlasti tvrdi da ne poseduje traženu informaciju (član 19)- dužnost da se donese rešenje (kako bi tražilac imao pravo na žalbu)
  39. Izmena člana 20 – preciziranje dužnosti Poverenika za proveru tvrdnje organa vlasti da ne poseduje tražene informacije
  40. Uvođenje novih osnova za žalbu, na osnovu drugih izmena zakona – član 22.
  41. Brisanje odredbe prema kojoj ne postoji pravo na žalbu protiv rešenja šest organa vlasti iz člana 22. st. 2. postojećeg Zakona.
  42. Protivljenje predlogu da se spisak tih organa proširi i na Narodnu banku Srbije, jer je to suprotno članu 20. Ustava
  43. Uvođenje mogućnosti da se žalba podnese u slučaju da rešenje donese generalni sekretarijat ili neka služba Vlade Srbije (a ne sama Vlada) – član 22.
  44. Uvođenje pravila da podnosilac zahteva može pokrenuti upravni spor protiv organa koji nije postupio u propisanom roku bez upućivanja naknadnog zahteva i čekanja dodatnih sedam dana
  45. Uvođenje pravila da u upravnom sporu koji se vodi zbog propuštanja organa vlasti da postupi po zahtevu u propisanom roku, sud može, u rešenju kojim usvaja tužbu, naložiti tuženom da udovolji zahtevu.
  46. Uvođenje pravila za žalbu u slučaju kada je zahtev bio podnet samo elektronskom poštom, a bez ličnih podataka podnosioca zahteva
  47. Zadržavanje postojećeg roka za odlučivanje Poverenika po žalbi (30 dana, a ne 60) – član 24
  48. Propisivanje roka za izjašnjavanje organa vlasti na žalbu (član 24)
  49. Uvođenje obaveze da Poverenik odluči u kraćem roku, kada je rok za odlučivanje po zahtevu bio 48 sati (član 24)
  50. Uvođenje ovlašćenja Poverenika da odlučuje o povredi mera za unapređenje javnosti rada kod svih organa (član 25)
  51. Proširenje nadležnosti Poverenika kod utvrđivanja činjeničnog stanja (kopiranje dokumenata, uzimanje usmenih i pisanih izjava) – član 26
  52. Propisivanje roka za donošenje odluka u upravnom sporu, koji bi bili jednaki rokovima za rešavanje Poverenika (član 27)
  53. Propisivanje dužnosti Vlade da svojim aktom uredi način na koji će obezbediti izvršenje rešenja Poverenika (član 28)
  54. Da se na izvršenje rešenja Poverenika primene norme ZUP, koje bi bile promenjene kako bi se rešili sadašnji problemi.
  55. Da se propiše dinamika naplate ponovljenih novčanih kazni radi izvršenja rešenja Poverenika (član 28a), na primer, jednom nedeljno
  56. Da se uvede dužnost da organ vlasti ili nadležni javni pravobranilac pokrene postupak za naplatu štete od odgovornog rukovodilaca zbog novčanih kazni koje je platio organ vlasti (član 28a)
  57. Da se pravo tražioca informacija da pokrene prekršajni postupak ne veže za okončanje postupka po žalbi ili upravnom sporu, već za istek roka za postupanje (član 28b)
  58. Da se Poverenik bira na osnovu prethodno sprovedenog konkursa (član 30)
  59. Ako nema konkursa, da se proširi krug predlagača, tako da to mogu biti, pored poslaničkih grupa i najmanje sto građana, organizacija koja se bavi zaštitom ili unapređenjem ljudskih prava, kao i naučna ili nastavna institucija u oblasti pravnih nauka, uz pribavljenu saglasnost kandidata. (član 30)
  60. Da skupštinski odbor obrazuje stručnu komisiju koja utvrđuje da li predloženi kandidati ispunjavaju uslove i vrši pisanu proveru znanja kandidata u oblasti rada Poverenika.(član 30)
  61. Da rezultati provere znanja budu javni za kandidate koji su zadovoljili uslov (član 30)
  62. Da se se sednica Odbora na kojoj se predstavljaju kandidati prenosi se na javnom medijskom servisu Srbije i na veb-sajtu Narodne skupštine. (član 30)
  63. Da Poverenik, pored toga što ne može biti član političke stranke, ne može da bude ni lice koje je u prethodne četiri godine pre kandidovanja bilo član organa političke stranke, kandidat političkog subjekta na izborima ili predstavnik političke stranke u telima za sprovođenje izbora.
  64. Da se propiše ponavljanje postupka ako niko od kandidata ne ispuni uslove (član 30)
  65. Da se propišu uslovi na osnovu kojih se utvrđuju razlozi za razrešenja kod nestručnog i nesavesnog rada Poverenika (odluka suda i drugog državnog organa), kao i mišljenja stručnjaka (član 31)
  66. Da se predstavnici tih organa i stručnjaci pozovu na sednicu odbora na kojoj se utvrđuju razlozi za razrešenje (član 31)
  67. Da se razmotri da li će preciziranje oblasti za koju je nadležan zamenik Poverenika stvoriti teškoće u praksi (član 33)
  68. Da se prihvati predlog Poverenika u vezi sa mogućnošću uvećanja zarada pojedinim zaposlenima (član 34). Ukoliko Vlada smatra da to nije opravdano, onda bi trebalo da istovremeno sa ovim zakonom predloži i ukidanje normi o mogućnosti uvećanja za rada u drugim organima gde je takva mogućnost već propisana
  69. Da se propiše da Poverenik vrši nadzor dan primenom ovog zakona (član 35)
  70. Da se pravo Poverenika da daje mišljenja na propise odnosi i na nacrte i na predloge propisa. (član 35)
  71. Da Poverenik daje mišljenja i povodom iniciranih i pokrenutih postupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata u kojima se ukazuje na povredu ustavnog prava na obaveštenost i nesaglasnost propisa sa odredbama ovog zakona. (član 35)
  72. Da se pravno uredi mogućnost da više organa vlasti odredi jedno ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima (npr. za sva četiri organa opštine) (član 38)
  73. Da organ vlasti sa više od 50 zaposlenih bude u obavezi da donese akt kojim će urediti postupanje u vezi sa ispunjavanjem obaveza iz ovog zakona. (član 38)
  74. Da se precizira sadržina informatora o radu (član 39)
  75. Da se propiše vršenje nadzora i inspekcijskog nadzora od strane poverenika ili zajedno – poverenika i upravne inspekcije (član 45)
  76. da se propiše da će pored ovlašćenog lica za prekršaj uvek odgovarati i rukovodilac organa (član 46)
  77. da se propiše duži rok zastarelosti za prekršaje iz ovog zakona (potrebna je izmena Zakona o prekršajima)
  78. da se propiše rok u kome Poverenik propisuje obrasce za izveštaj organa vlasti (član 51)
  79. da se precizira od kada počinje da važi obaveza organa da izrađuju izveštaj u skladu sa izmenjenim Zakonom (član 52)
  80. da se početak primene zakona odloži na tri meseca od usvajanja, radi sprovođenja pripremnih radnji (priručnik za primenu, obaveštavanje novih obveznika i slično)
  81. da se propiše krivično delo koje bi se sastojalo od nizvršenja odluka poverenika (slično krivičnom delu koje je već propisano za nepostupanje po odluci suda)
  82. da se izmene odredbe drugih propisa koje su u koliziji sa pravom na pristup informacijama na način koji omogućava neosnovano uskraćivanje prava, odnosno nezakonito propisivanje apsolutnih izuzetaka primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (npr. član 45. Zakona o zaštiti konkurencije)
  83. da se prilikom izmena Ustava, uredi položaj Poverenika i drugih nezavisnih državnih organa
  84. da se prilikom izmena Ustava pruže čvršće garancije prava na pristup informacijama od javnog značaja

Predstavnici Nacionalnog konventa o EU prisustvovali su i prethodnim sastancima radne grupe, o tome više OVDE i OVDE.

Foto: Unsplash