PROGRAM EKONOMSKIH REFORMI PRED NACIONALNIM KONVENTOM: STRUKTURNE REFORME U FOKUSU

Članovi Međusektorske radne grupe Nacionalnog konventa za praćenje Programa ekonomskih reformi (Economic Reform Program – ERP) učestvovali su u predstavljanju Nacrta Programa ekonomskih reformi 2021-2023 i raspravi o strukturnim reformama sa Ministarstvom finansija i drugim resornim ministarstvima.. Na sastanku se diskutovalo o energetici, reformi javnih preduzeća, budžeta za poljoprivredu i drugim pitanjima. Koordinator radne grupe za praćenje Programa ekonomskih reformi je Marko Malović, a sednicu je vodila Verica Ignjatović, pomoćnik ministra u Ministarstvu finansija.

Neophodno je navesti izvore finansiranja strukturne reforme, kao i procenjenu vrednost projekta (krediti, donacije, sopstvena sredstva) kako bi finansiranje strukturnih projekata bilo javno dostupno.

Raspravljalo se o agrarnom budžetu, gde je naglašeno da predloženi nacrt ERP-a konstatuje da oko 70% nacionalnog agrarnog budzeta  čine subvencije koje često ne daju razvojne efekte. Preporuka je da ERP predvidi suštinsku, sveobuhvatnu reformu agrarnog budžeta kroz usvajanje nacionalne agrarne politike i unapređenje usklađenosti domaćih agrarnih politika sa Zajedničnom agrarnom politikom EU.

Unapređenje ruralne insfratrukture treba da bude prioritet u rešavanju gorućih problema ruralnih sredina, a svakako na indirektan način doprinosi i segmentu demografske politike, jer povećava šansu za ostanak mladih na selima. Planirano je da  ruralna infrastruktura bude finansirana iz programa IPARD III, koji bi  trebalo da bude usvojen do kraja  godine. U nacrtu ERP-a nema neophodnih  mera podrške lokalnim samoupravama u segmentu ruralne infrastrukture.

Naglašena je i važnost razmene znanja između akademskog sektora i proizvođača,  ali ne postoji kao mera ili aktivnost u delu strukturnih reformi. Sugestija je da se u ERP-u predvide mere podrške transferu znanja, što doprinosi konkurentnosti poljoprivrede i ruralne ekonomije.

Sanja Filipović, Radna grupa za poglavlje 20 - Preduzetništvo – Komentari Nacionalnog konventa na ERP od prošle godine su usvojeni. Predlog da se za strukturnu reformu br. 8 kao krovni dokument navede i Strategija industrijske politike jer ta strategija u okviru svojih 5 posebnih ciljeva navodi i transformaciju industrije od linearnog ka cirkularnom modelu.  Iz Ministarstva privrede saznajemo da će se baviti merama cirkularne ekonomije u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Ministarstvom zaštite životne sredine.

Strukturna reforma br 6 - Sprovođenje strukturne mere unapređenja ruralne infrastrukture, kroz finansiranje investicija koje se odnose na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i upravljanje otpadom. U indikator rezultata obavezno navesti koliki broj postrojenja će biti izgrađen kroz ovu meru, kao i na osnovu kojih kriterijuma će se odabrati projekti - lokacije  za ova postrojenja. Strukturna mera podrazumeva sprovođenje na teritoriji cele Srbije po jednakim kriterijumima radi ujednačenog ekonomskog razvoja.

Strukturna reforma br. 7 – Podizanje konkurentnosti industrije

Nije jasno kako će se poraditi na transformaciji industrije od linearnog ka cirkularnom modelu. U okviru ove strukturne reforme takođe predvideti stroge kriterijume zaštite životne sredine i uvođenje novih i čistijih tehnologija kao preduslov za dobijanje podsticaja za industriju.

Strukturna reforma br. 8 – Uvođenje koncepta cirkularne ekonomije

Ciljni broj preduzeća koja će primeniti koncept cirkularne ekonomije kroz cirkularne vaučere je 10 do kraja 2022. godine. Kako će se birati ova preduzeća, i zašto samo njih 10?

Ciljni broj jedinica lokalne samouprave koje će izraditi lokalne Mape puta za cirkularnu ekonomiju i postati deo cirkularne zajednice je 5 do 2023. godine. Po kojim kriterijumima će one biti odabrane?

Komentari RG 27 Životna sredina, će biti stavljeni u poseban aneks dokumenta, a povratni odgovori će biti objavljeni kao aneks.

Nikola Marković, RG 10 Informaciono fruštvo i mediji – Program ekonomskih reformi postaje sve značajniji dokument za planiranje i upravljanje strukturnim reformama u Srbiji. Bitna karakteristika najnovije verzije ERP-a je da su skoro sve struкturne reforme podređene adekvatnim primenama digitalizacije. Nikola Marković kooordinator RG za Poglavlje 10 je podržao novi nacrt i ukazao na neke nedostatke kao što su:

  • Pojam digitalna ekonomija je nepotpuno definisan. Treba dodati  da digitalnu ekonomiju čine još: digitalizacija procesa rada i pružanja usluga, razvoj novih digitalnih proizvoda i usluga, širenje domaće proizvodnje softvera, primene koncepta IND 4.0 u modernizaciji industrije i dr.
  • Primena projekta “Smart City” u Srbiji zaostaje za trendovima u svetu pa čak i u okruženju.

Predlog: Treba pozvati IT kompanije koje imaju ponudu “Smart city” rešenja  da agilnije promovišu svoju ponudu i podsticati interesovanje lokalne samouprave za “Smart city” projekte. Takođe, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Stalna koinferencija gradova i opština treba da iniciraju, koordiniraju i organizuju razmenu iskustava u primeni “Smart city” projekata.

  • Digitalizacija zdravstvenog sistema - Realizacija ovog sistema kasni i realizuje se parcijalno a što se negativno odrazilo na improvizacije i za vreme COVID pandemije.

Predlog: Pre pristupanja digitalizaciji treba izraditi i javno verifikovatu koncept Integralnog informacionog sistema zdravstva.

Kao potencijalni rizik treba dodati gubljenje i objavljivanje ličnih podataka pacijenata do čega može doći slučajno ili kao krađa ličnih podataka.

Marijana Radovanović, radna grupa za poglavlje 17 – Oporezivanje i 32 – Finansijska kontrola – Naglasak stavljamo na potrebu za unapređenjem upravljanja u javnom sektoru u najširem smislu i smatramo da bi u narednom ciklusu tome trebalo dati  značaj jer je dobro upravljanje preduslov za sprovođenje drugih reformi. U tom smislu potrebno je intezivirati uvođenje sistema Finansijskog upravljanja i kontrole  i profesionalizaciju menadžmenta. Regulativa po ovom pitanju je usklađena, ali se ne sprovodi. Ne postoji jedinstven registar korisnika javnih sredstava, jedinstven spisak državne imovine.   Država ne zna šta sve poseduje. Neophodno je urediti ovu oblast u smisli sačinjavanja jedinstvenih evidencija I promene regulative koje bi poboljšale upravljanje imovinom.

U zaključku, Koordinatorka Konventa, Nataša Dragojlović se zahvalila svim učesnicima na strpljenju i efikasnosti imajući u vidu da nije bio u pitanju klasični sastanak, nego konsultacije za obimnu oblast strukturnih reformi.