Treći dijalog Nacionalnog konventa i predsednice Vlade: Životna sredina i energetika

Treći sastanak u okviru redovnog dijaloga između predstavnika Nacionalnog konventa i predsednice Vlade Ane Brnabić bio je posvećen Zelenoj agendi, naročito zaštiti životne sredine i energetici.

Učesnici su se složili da je reč o najtežim temama u kojima je potreban iskren dijalog sa državom kako bi se izbegli šumovi u komunikaciji i širenje neproverenih informacija. Neodvojivo pitanje zaštite zdravlja kad se radi o zagađenju i energetskoj efikasnosti, zahteva saradnju svih delova društva i obezbeđivanje zdrave životne sredine za sve građane. Civilno društvo je važan saradnik u ostvarenju ovog cilja jer može da obezbedi kako analitiku, tako i precizne informacije s terena.

Poglavlje 27 – Životna sredina, nije otvoreno iako je pregovaračka pozicija dovršena. Pozitivnu ocenu pregovaračke pozicije dala je i Radna grupa Nacionalnog konventa koja prati poglavlje 27. Ipak ostaje da se u praksi primene mnoge neophodne politike. Budući da je poglavlje 27 „najskuplje“ poglavlje za zatvaranje, pripremljen je poseban investicioni plan koji još uvek nije dostupan javnosti. Svest da je potrebno  sistematsko unapređenje  životne sredine u zemlji, još uvek nije pretočena u konkretne javne politike. Činjenica da u Srbiji ima samo tri inspektora za rudarstvo govori u prilog tome. Upućen je zahtev predsednici Vlade da se drastično povećaju kazne za zagađivače. Ove kazne su trenutno suviše blage i ne podstiču zagađivača na trajnu promenu ponašanja.

Zadaci i u polju energetske efikasnosti su brojni i zahtevni. Srbija treba da iskoristi strategije na koje se već obavezala kako bi popravila stanje u zemlji, smanjila nivo štetnih emisija, više koristila potencijal za proizvodnju energije koji nije toliko štetan po životnu sredinu (geotermalni izvori, biomasa i sl.). Dobro je što postoji savremen regulatorni okvir ojačan sa četiri nova zakona o energetici koji su nedavno usvojeni, ali ostaje da se vidi kako će ti zakoni izgledati u praksi. Potrebno je da se analizira koji deo naših potreba za energijom zaista može da se zadovolji iz različitih izvora. Dat je primer minihidroelektrana derivacionog tipa, o kojima je bilo puno reči u javnosti. Čak i da se izgradi 850 minihidroelektrana, sve one bi davale svega 2.5% više energije od one koja već postoji u našem sistemu elektrosnabdevanja. Dok bi šteta bila nesrazmerno veća jer bi se tako uništili već osetljivi planinski ekosistemi.

"Mi iz životne sredine volimo da kažemo da dolazimo iz budućnosti. Mi gledamo u 2030-tu ili 2050-tu godinu. Gledamo šta će biti dalje. Gledamo u međusobno isprepletane uticaje poljoprivrede, energetike, industrijskog razvoja, javnog zdravlja, kvaliteta životne sredine i društveno ekonomske odnose u lokalnim zajednicama." Upravo je ovo razlog zašto će teme zaštite životne sredine i energetike nastaviti da budu u fokusu, kako redovnog rada Nacionalnog konventa, tako i nastavka dijaloga sa predsednicom Vlade. Naredni sastanak najavljen je za maj 2021. godine, a biće posvećen pitanjima poljoprivrede i regionalnog razvoja u okviru klastera 5 „Resursi, poljoprivreda i kohezija“.