Berlinski proces

Berlinski proces je inicijativa Evropske unije i njenih članica sa ciljem unapređenja saradnje zemalja regiona Zapadnog Balkana i jačanja njegove evropske perspektive. Proces je zamišljen kao četvorogodišnja serija sastanaka premijera, ministara, civilnog društva i poslovnih zajednica Zapadnog Balkana u oblastima ekonomske saradnje, održivog rasta, bilateralnih odnosa i regionalnog pomirenja.

Početni izazovi Berlinskog procesa u vezi sa nedostatkom tematske strukture nisu prevaziđeni ni kasnije, pa ciljevi i kriterijumi za definisanje tema i agendi sastanaka i dalje nisu jasno utvrđeni. To u praksi znači da za svaki sastanak zemlja-domaćin određuje teme, što dovodi do nedostatka kontinuiteta, ali nemogućnosti praćenja efekata i postignuća. Dodatno, civilno društvo zemalja regiona vrlo je glasno u svojim lošim ocenama transparentnosti i participativnosti dosadašnjeg toka Berlinskog procesa.

Ova međusektorska grupa zajedno sa Međusektorskom grupom za političke kriterijume demonstrira spremnost Konventa da reaguje proaktivno u dinamičnim i izmenjenim okolnostima pristupanja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj unije. Odluka o formiranju ove grupe dodatno pokazuje i fleksibilnost članica Konventa da u skladu sa svojim kapacitetima i ekspertizama dodatno doprinose imidžu i rezultatima Konventa kao zajedničke platforme civilnog društva.

Na samom početku rada Međusektorske Radne grupe za Berlinski proces zadati su sledeći strateški zadaci:

  • Analiza dosadašnjih efekata Berlinskog procesa, sa posebnim akcentom na participativnost
  • Mapiranje ključnih tema, procena kapaciteta Grupe u odnosu na njih, kao angažovanje dodatne sekspertize po potrebi.
  • Utvrđivanje međusobnih veza, komplementarnosti, oportuniteta, kao i potencijalne sinergije između tema koje predstavljaju deo Berlinskog procesa i predmeta pojedinačnih pregovaračkih poglavlja, odnosno aktivnosti drugih radnih grupa Konventa

Jedan od ciljeva međusektorske grupe je da osigura da se u svakom trenutku, u odnosu na bilo koju konkretnu temu iz korpusa Berlinskog procesa, uvaži postojeća ekspertiza njenih članica, ili drugih članica Konventa. S obzirom na pretežno ekonomski karakter Berlinskog procesa, ovo će posebno biti važno kod preklapanja sa temama koje su predmet posebnih, neekonomskih poglavlja (na primer: connectivity agenda i Poglavlje 27, gde akteri, među kojima i civilno društvo imaju različite interese i stavove o stepenu uticaja na sredinu).

EVROPSKI POKRET U SRBIJI (EPus) - novi sad

Evropski pokret u Srbiji (EPuS) osnovan je 1992. godine kao nevladino, nepartijsko i neprofitno, samostalno i dobrovoljno udruženje građana Srbije. EPuS je nezavisna ustanova demokratskog javnog mnjenja koja okuplja građane i građanke koji se zalažu za demokratsku, modernu i evropsku Srbiju i otvoreno i inkluzivno društvo integrisano u evropske tokove.

Od 1993. godine, Evropski pokret u Srbiji je punopravni član Međunarodnog evropskog pokreta koji se ubraja u međunarodne nevladine organizacije sa dugom tradicijom i značajnim idejnim uticajem na političke činioce u evropskim državama. EPuS ima 650 individualnih i 12 kolektivnih članova, i osnivač je i član Mreže Evropskog pokreta u Srbiji koja okuplja 15 organizacija.

koordinator radne grupe

Radnom grupom rukovodi Aleksandar Simurdić iz Evropskog pokreta Novi Sad ima 8 godina radnog iskustva u sektoru civilnog društva, radeći sa medijima, odraslima, mladima i drugim ciljnim grupama u oblastima evroatlantskih integracija, upravljanja ljudskim resursima, obrazovanja, regionalne saradnje, poljoprivrede i ruralnog razvoja i upravljanja projektnim ciklusom.

Aleksandar Simurdić je od 2013. generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, kancelarija u Novom Sadu (EMINS). Tokom njegovog četvorogodišnjeg mandata, uspešno je realizovan niz projekata. Zadužen je za program Regionalnog foruma za liderstvo mladih, koji suorganizuju Evropski pokret u Srbiji - kancelarija u Novom Sadu, Evropski fond za Balkan i Beogradski fond za političku izvrsnost. Simurdić je član srpskog civilnog društva u okviru ‘Berlinskog procesa’, gde je EMINS aktivno učestvovao u pružanju pomoći donosiocima odluka u njihovim naporima da normalizuju i unaprede regionalnu saradnju, kao i da podignu svest o ovom procesu. Od 2015. godine Simurdić je član Izvršnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji i ekspert tima Europe za evropsku politiku mladih pri Delegaciji Evropske unije u Republici Srbiji.