Sloboda izražavanja i medija

MEĐUSEKTORSKA RADNA GRUPA ZA SLOBODU IZRAŽAVANJA I MEDIJA

Sloboda je ključna garancija savremenog društva. Sloboda se izražava slobodom govora, izbora, slobodom misli i kretanja. Sloboda izražavanja i sloboda medija, kao njen sastavni deo, predstavljaju jedno od osnovnih ljudskih prava i temelj svake demokratske i pravne države. Sloboda izražavanja prožima celo društvo pa tako i proces evropskih integracija.

Konvent je, zbog važnosti, složenosti i širine oblasti slobode izražavanja i medija odlučio da za celovito sagledavanje napretka Srbije u procesu pregovaranja osnuje Međusektorsku radnu grupu za slobodu izražavanja i medija.

Stanje u oblasti slobode izražavanja i medija u Srbiji sada je zabrinjavajuće. Kada budemo deo EU pretnje, napadi i zastrašivanje novinara biće najstrožije kažnjavani. Znaće se ko su vlasnici medija. Zahvaljujući standardima EU medijski zakoni biće na najvišem civilizacijskom nivou i biće poštovani.

Slobodom govora i  medija na razne načine bave se poglavlja 5, 8, 10, 23, 28 i 32.

Poglavlje 5 reguliše oblast javnih nabavki. Cilj praćenja ovog poglavlja odnosi se na finansiranje medija putem javnih nabavki.

Brojne lokalne samouprave i republički organi finansiraju medije putem javnih nabavki i  zaobilaze pravila konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja i utiču na uređivačku politiku. Najdrastičniji slučaj je državna agencija Tanjug koja od 31. oktobra 2015. godine, kada je zvanično ugašena, i dalje dobije novac iz državnog budžeta. Konfuziji u oblasti javnih nabavki doprinose i nejasne odredbe Zakona o javnim nabavkama. Tokom procesa javne rasprave većina komentara civilnog društva nije usvojena. Preciziranje odnosa sadržaja od javnog interesa u sferi javnog informisanja i sistema javnih nabavki ni ovim Zakonom nije obuhvaćeno.

Poglavlje 8 – Politika konkurencije

Cilj praćenja ovog poglavlja odnosi se na kontrolu koncentracije medijskog vlasništva i konkurencije u oblasti medija i kontrolu i/ili finansiranje medija kroz davanje državne pomoći.

Ova oblast je problematična zbog nepostojanja zakonskog okvira koji je u potpunosti reguliše. U Zakonu o oglašavanju iz 2016. godine postoje rešenja koja se odnose samo na komercijalno oglašavanje, dok političko i državno oglašavanje, nisu regulisani nijednim drugim zakonom.

Poglavlje 10 – Informaciono društvo i mediji

Praćenje ovog poglavlja odnosi se na nezavisnost regulatornih tela u oblasti medija, nezavisnost rada javnih servisa i kontrolu programskih sadržaja radi zaštite maloletnika i ugroženih grupa.

U oblastima koje su regulisane ovim poglavljem primećeno je veoma loše stanje, sa tendecijom pogoršanja, naročito kada je u pitanju nezavisnost rada javnih servisa – Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine.

Brojni nedostaci i nepravilnosti primećeni su i u radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Ovi problemi se odnose na njegov sastav, izbore za članove Saveta REM-a (brojne nezakonitosti i sporne kandidature), kao i na izbor članova upravnih odbora javnih servisa Srbije i Vojvodine. Izveštavanje u toku predizbornih kampanja za parlamentarne, lokalne i predsedničke izbore je još jedan od nedostataka u radu REM-a. Do parlamentarnih izbora 2016. godine, REM je imao praksu da objavljuje izveštaje o ponašanju emitera u predizbornoj kampanji. Međutim, 2016. godine REM je odlučio da prekine višegodišnju praksu objavljivanja izveštaja o nadzoru pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje. REM ne obavlja svoj posao u skladu sa zakonom, ne reagujući na kršenje slobode izražavanja, govora mržnje i drugih kršenja ljudskih prava koji se skoro svakodnevno dešavaju u programima televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava

Predstavlja centralno poglavlje kada su u pitanju sloboda izražavanja i medija. Ciljevi praćenja ovog poglavlja odnose se na zaštitu novinara, regulisanje državnog finansiranja medija (povlačenje države iz vlasništva u medijima), okončavanje kontrole medija od strane države i curenje informacija iz istraga u medije. Poseban deo ovog poglavlja odnosi se na slobodu medija i izražavanje na manjinskim jezicima.

Ovo poglavlje je jedno od tri ključna poglavlja u procesu pregovaranja. Otvoreno je na samom početku pregovara i neće biti zatvoreno sve do kraja pregovaračkog procesa između Srbije i EU.

Vlada Republike Srbije je 2015. godine osnovala Savet za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23, kao stručno telo koje pomaže pregovaračkom timu. Savet u svojim izveštajima ocenjuje ispunjenost ciljeva i aktivnosti koje su predviđene AP za Poglavlje 23. Nakon nešto manje od tri godine, Akcioni plan za Poglavlje 23 ušao je u proces revizije. Ministarstvo pravde objavilo je nacrt revidiranog plana na svom sajtu u januaru 2019. godine. Nakon ostavljenog kratkog roka za davanje komentara, Radna grupa za Poglavlje 23, zajedno sa Međusektorskom radnom grupom za slobodu izražavanja i medija, uputila je otvoreno pismo Ministarstvu pravde gde je, pored ostalog, tražila produženje roka za dostavljanje komentara imajući u vidu obimnost i važnost AP-a.

Komentari Međusektorske radne grupe na revidirani nacrt Akcionog plana odnosili su se, pre svega, na indikatore, odnosno pokazatelje rezultata koji su u većini slučajeva bili nemerljivi i nisu imali jasnu formulaciju, što svakako ostavlja prostor za olako ocenjivanje ispunjenosti aktivnosti, nerealno postavljene rokove za realizaciju aktivnost (većina njih se odnosila na 2019. godinu iako su stari rokovi probijeni i mnogo aktivnosti kasni i po nekoliko godina), kao i brisanje aktivnosti koje nisu ispunjene.

Ministarstvo je delimično prihvatilo preporuke organizacija civilnog društva i poslalo nacrt AP na komentarisanje Evropskoj komisiji. Nakon komentara koje je dala Evropska komisija i koji se uglavnom poklapaju sa komentarima organizacija civilnog društva, najavljen je drugi krug revizije za kraj novembra 2019. godine.

Trend fizičkih i verbalnih napada, pretnji i pritisaka na novinare je u porastu od 2013. godine, da bi svoj vrhunac dostigao u 2018. (102 napada), a u 2019. godini je, do trenutka pisanja ovog izveštaja, zabeleženo 100 napada. Tužilaštvo, u većini, slučajeva ne reaguje ili veoma sporo reaguje, iako se jedna od preporuka Evropske komisije odnosila na primenu efektivinih istraga i sankcionisanje napada na novinare.

Druga preporuka Evropske komisije odnosi se na unapređenje institucionalnog i normativnog okvira za zaštitu slobode medija i izradu Medijske strategije. Celokupan proces izrade nove Medijske strategije obeležile su brojne kontroverze i nedostaci u pogledu izbora članova Radne grupe, isključivanja organizacija civilnog društva iz učešća u procesu, kao i neobjavljivanja nacrta Strategije. Nakon što je Vlada RS, u maju 2018. godine, obustavila rad na izradi prethodne, otpočeo je nov proces izrade Medijske strategije. Nakon završenog procesa javne rasprave, Vlada RS je nacrt uputila Evropskoj komisiji, ali uz značajne izmene, zbog čega su protestvovala novinarska i medijska udruženja koja su imala svoje predstavnike u RG, nakon čega je premijerka Srbije izjavila da je došlo do greške. Izmene su se, pre svega, odnosile na status i rad Regulatornog tela za elektronske medije . Radna grupa je, krajem oktobra 2019. godine, poslala Vladi Srbije usaglašen Nacrt koji se očekuje da će biti usvojen do kraja godine. U oblasti konkursnog sufinansiranja medija primećene su brojne zloupotrebe, naročito na nivou lokalnih samouprava.

Medijska strategija iz 2011. godine, kao i Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji iz 2018. godine, kao jednu od najkrupnijih zamerki i najvažnijih zadataka u narednom periodu označavaju povlačenje države iz vlasničke strukture medija. Eksplicitno se navodi da nije iskorišćen normativni okvir, uspostavljen donošenjem Zakona o privatizaciji, i da nije do kraja poštovano strateško opredeljenje da država ne bude vlasnik medija. Država je još uvek vlasnik dela akcija u kompanijama koje izdaju dnevne listove „Politika“ i „Večernje novosti“ sa pravom da postavlja urednike u oba lista, čime posredno ima uticaj na njihovu uređivačku politiku. „Telekom Srbija“ je u novembru 2018. godine kupio kompaniju „Kopernikus Technology“. Telekom je tada naveo da nije preuzeo televiziju Kopernikus, već samo kablovskog operatera. Samo mesec dana kasnije, sada bivši suvlasnik kompanije „Kopernikus Technology“, kupio je dve televizije sa nacionalnom frekvencijom – TV O2 i Prvu. Iz svega navedenog, jasno je da umesto realizacije strateškog cilja povlačenja države iz medija, Vlada Srbije koristi strategiju zloupotrebe javnog preduzeća „Telekom Srbija“ za jače prisustvo na medijskom tržištu.

Napredak nije zabeležen ni kada je reč o neovlašćenom dostavljanju informacija iz istraga u medije. Ove informacije se koriste za obračune sa političkim protivnicima i pravljenje naslova u tabloidnim medijima.

Informisanje na manjinskim jezicima regulisano je posebnim Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Ono se odvija kroz javne servise Srbije i Vojvodine, zatim kroz medije čiji su osnivači Nacionalni saveti nacionalnih manjina i kroz privatne medije koji imaju svoje programe na jezicima nacionalnih manjina. Iako ima, zakonom propisanu, obavezu da to čini, RTS godinama nema program informisanja na jezicima nacionalnih manjina, dovodeći tako u diskriminisan položaj nacionalne manjine van područja Vojvodine (nacionalne manjine u Vojvodini koje takav program imaju na svom javnom servisu).

Poglavlje 28 -zaštita potrošača i zaštita zdravlja

Cilj praćenja ovog poglavlja odnosi se na kontrolu medija kroz finansiranje medijskog sadržaja.

Država je, prethodnih godina, kršenjem pravila o zaštiti konkurencije i selektivnim davanjem državne pomoći diskriminisala medije koji kritički izveštavaju i favorizovala sebi bliske. Država, kao i lokalne samouprave, dodeljivale su pomoć medijima u državnom i privatnom vlasništvu kroz netransparentne procese, samim tim narušavajući i konkurenciju.

Poglavlje 32 – Finansijska kontrola

U okviru ovog poglavlja, sloboda izražavanja i medija odnosi se na nadzor trošenja budžetskog novca od strane Državne revizorske institucije za finansiranje političkih partija i konkursa za sufinansiranje medija.

Državna revizorska institucija (DRI) je od 2015. godine uradila reviziju trinaest političkih partija, kao i Regulatornog tela za elektronske medije, i utvrdila brojne nepravilnosti u njihovom radu, ali sankcije su izostale. Predlog organizacija civilnog društva, da davanja medijima na lokalu budu ubačena u godišnji plan DRI, nije prihvaćen.

PREPORUKE MEĐUSEKTORSKE RADNE GRUPE ZA 2020. GODINU

Konvent od osnivanja svake godine objavljuje Knjigu preporuka u kojoj Vladi Srbije, Evropskoj uniji, ali i civilnom društvu predlaže  mere za poboljšanje i ubrzavanje procesa pristupanja EU. Konkretne mere koje predlažemo usmerene su na unapređenje i poboljšanje svih oblasti života u našem društvu, a sve su obuhvaćene pregovorima o pristupanju Srbije EU.

Konvent će uporno, jer je to u interesu naših građana i privrede,  nastaviti da ponavlja preporuke ne obazirući se na to što Vlada i EU pa čak i nevladine organizacije neke od preporuka ne prihvataju ili odlažu primenu. Konvent će nastaviti da obaveštava javnost o svim preporukama, naročito da insistira na onima koje  nisu prihvaćene i podseća kakve to posledice proizvodi po razvoj našeg društva i proces pristupanja EU.

Poglavlje 5

  • Precizirati odnos sadržaja od javnog interesa u sferi javnog informisanja i sistema javnih nabavki od strane nadležne institucije preko dopuna Priloga i Zakona o javnim nabavkama (Ministarstvo finansija).
  • Obezbediti primenu zakona i propisa i izvršenje odluke o gašenju državne agencije Tanjug (Vlada Republike Srbije).

Poglavlje 8

  • Precizirati obaveze primalaca državne pomoći, način izveštavanja i kontrolu dodele državne pomoći. Potrebno je definisati posebna pravila za dodelu državne pomoći u oblasti javnog informisanja, ukoliko sufinasiranje medija za izveštavanje u javnom interesu ostane u sistemu državne pomoći.
  • Jasno precizirati i zakonom definisati sankcije za kršenje zakona o dodeli državne pomoći.
  • Povećati i jasno definisati nadležnost Komisije za dodelu državne pomoći.
  • Precizirati zakonske kriterijume kada je moguće ispitivanje narušavanja konkurencije u medijskom sektoru od strane Komisije za zaštitu konkurencije.

Poglavlje 10

  • Redefinisati način izbora članova Saveta REM-a i sprovesti novi izbor članova Saveta.
  • Zakonom precizno regulisati proceduru razrešenja članova – u kom roku je Savet REM-a dužan da se izjasni o predlogu za razrešenje nekog od članova i jasno naznačiti da mišljenje koje Savet daje u tom slučaju nije obavezujuće za organ koji o razrešenju odlučuje, a to je Narodna skupština.
  • Precizirati zakonske odredbe koje se tiču obaveza REM-a da kontroliše izveštavanje u predizbornim kampanjama. Jedan od zahteva je i formiranje Nadzornog odbora za monitoring izbornog procesa.
  • Unaprediti i jasno definisati procedure za izbor članova u telima javnih medijskih servisa.
  • U skladu sa Zakonom o javnim medijskim servisima, omogućiti istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje na javnim medijskim servisima, nezavisnost njihove uređivačke politike, nezavisnost izvora finansiranja, zabraniti svaki oblik cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara, primenu međunarodno priznatih normi i principa, a naročito poštovanje ljudskih prava i sloboda i demokratskih vrednosti, kao i poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa.
  • Obustaviti podršku, političku, moralnu i finansijsku, medijima koji kontinuirano krše Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima, Kodeks novinara Srbije, koji neprestano šire nacionalnu i drugu mržnju, izazivaju paniku i stvaraju atmosferu straha i nasilja u društvu (Ministarstvo kulture i informisanja).
  • Precizirati zakonske odredbe koje se tiču zabrane govora mržnje i zaštite dece i maloletnika od neprikladnih sadržaja, sa mogućnošću izricanja novčanih sankcija.
  • Uvesti obaveznu analizu kvaliteta medijskih sadržaja javnih medijskih servisa.

Poglavlje 23

  • Usvojiti poslednji Nacrt Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji, koji je potpisan od strane svih članova Radne grupe i predat predsednici vlade 23. oktobra 2019. godine (Vlada Republike Srbije).
  • Osigurati inkluzivan i transparentan rad na Akcionom planu za implementaciju Strategije i u taj proces uključiti predstavnike relevantnih novinarskih i medijskih asocijacija i predstavnike civilnog društva.
  • Osigurati inkluzivan i transparentan rad na izmenama i dopunama relevantnih zakona u vezi sa medijskim slobodama, što bi trebalo da bude deo implementacije Strategije, i u taj proces uključiti predstavnike relevantnih novinarskih i medijskih asocijacija i predstavnike civilnog društva.
  • Neophodno je da se utvrdi uloga Ministarstva kulture i informisanja u celokupnom procesu medijskih reformi.
  • Preduzeti sve mere za zaštitu novinarskih izvora preciziranjem zakonskih odredbi.
  • Da se u najkraćem roku rasvetle svi slučajevi napada na novinare i ugrožavanja njihove bezbednosti, pokrenu i u razumnom roku dovrše procesi protiv počinilaca. Da se predstavnici državnih organa (Republičkog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova) u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, prema predstavnicima novinarskih i medijskih udruženja u ovom telu i njihovim zahtevima odnose s dužnim poštovanjem i poštuju odredbe Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara.
  • Da se hitno obustave sudske kampanje protiv medija sa nezavisnom uređivačkom politikom. Da Ministarstvo pravde, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, organizuje seminare za sudije koji sude medijske sporove, radi usklađivanja sa relevantnom praksom Evropskog suda za ljudska prava u ovoj oblasti.
  • Država hitno da preduzme mere koje će omogućiti da novinska agencija Tanjug i Radio-televizija Kragujevac u najkraćem mogućem roku izađu iz nezakonitog položaja, kao i da se sprovede privatizacija ostalih medijskih subjekata koji su i dalje u vlasništvu države.
  • Vlast na svim nivoima hitno da prestane sa diskriminacijom medija u pristupu javnim sredstvima i zaustavi dosadašnju pogubnu praksu konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja. U skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, konkursna sredstva trebalo bi da se dodeljuju uz uvažavanje mišljenja stručnih komisija, sastavljenih od predstavnika relevantnih novinarskih i medijskih udruženja, stručnih i nekompromitovanih osoba. Ovaj proces mora da bude potpuno transparentan i otvoren, da za primarni cilj ima javni interes i kvalitet ponuđenih medijskih projekata, a ne politička podobnost. Neophodno je i jasno utvrditi koji je državni organ nadležan za zakonitost sprovođenja konkursnog sufinansiranja na lokalnom nivou, s obzirom na dosadašnju praksu međusobnog prebacivanja odgovornosti. Ostala davanja bi trebalo da prate potpunu transparentnost procesa, kriterijumi treba da budu jasni, a efekti merljivi, i u potpunosti u skladu sa zakonom.
  • Nadležne institucije treba da pokrenu postupak izmene podzakonskih akata; u sadašnjim zakonskim okvirima unaprediti sistem konkursnog sufinansiranja, funkcionisanje registra medija i transparentnost trošenja javnih sredstava u medijskoj sferi.
  • Poreske i druge inspekcije da prestanu svojim aktivnostima da vrše pritiske i da ugrožavaju rad nezavisnih medija.
  • Radio-televizija Srbije da počne da sprovodi zakonom propisanu obavezu emitovanja programa na jezicima nacionalnih manjina.
  • Precizirati zakonske odredbe kako bi se obezbedila nezavisna uređivačka politika u medijima koju su u vlasništvu Nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
  • Osigurati izvršenje rešenja Poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i naložiti svim organima javne vlasti da izvršavaju svoje obaveze po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Hitno se mora zaustaviti trend da se organi javne vlasti sve više oglušuju o zahteve novinara i građana, kao i da diskriminišu pojedine medije i novinare, odbijajući bilo kakvu komunikaciju s njima.

Poglavlje 28

  • Detaljnije utvrditi i precizirati zakonskim odredbama načine i mogućnosti oglašavanja državnih organa i drugih javnih entiteta.
  • Uvažiti i primeniti preporuke Saveta za borbu protiv korupcije.

Poglavlje 32

  • Državna revizorska institucija da obavi reviziju svrsishodnosti poslovanja REM-a za 2019. godinu.
  • Izvršiti monitoring rada revizorske kuće koja svake godine radi reviziju REM-a.
  • Jasno definisati i precizirati sankcije za utvrđene nepravilnosti prilikom revizije poslovanja.
  • Vršiti stalni monitoring i sankcionisanje zloupotreba i pritisaka na medije kroz oglašavanje političkih stranaka tokom izbornih kampanja.

Građanske inicijative (GI)

Građanske inicijative su nastale 1996. godine kada je grupa istaknutih NVO aktivista uključenih u antiratni pokret i nenacionalističku demokratsku opoziciju prepoznala potrebu da se stvori društvena, građanska baza koja bi mogla podržati demokratske promene putem podučavanja građana o njihovim pravima, demokratiji, građanskom društvu i kako da budu aktivni građani, da bi mogli da odlučuju o sopstvenim životima.

Građanske inicijative svoje aktivnosti sprovode kroz dva programa: program jačanja kapaciteta civilnog društva i program javnih politika. Za misiju GI imaju jačanje građanskog društva putem obrazovanja, promovisanja demokratije i podrške aktivnom građanstvu. GI veruju da je samo uklanjanjem regionalnih, nacionalnih, etničkih, verskih, rodnih i socijalnih barijera moguće izgraditi jači, efikasniji i potencijalno održiviji civilni sektor, samim tim doprineti razvoju društva uopšte.

KOordinatorka mEđusektorske radne grupe

Međusektorskom radnom grupom rukovodi Maja Stojanović. Maja je dugogodišnja aktivistkinja za zaštitu ljudskih prava, a u Građanskim inicijativama je od oktobra 2010. godine. Pre nego što je postala izvršna direktorka u januaru 2014, u Građanskim inicijativama je radila kao koordinatorka Programa za mlade, a zatim i kao programska direktorka. Rad u civilnom sektoru je započela u Studentskoj uniji Srbije (SUS) na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, zatim Univerzitetu u Nišu i Upravnom odboru SUS-a. Pet godina je radila u Inicijativi mladih za ljudska prava kao koordinatorka kancelarije u Nišu, zatim u Beogradu kao koordinatorka Programa za mlade i izvršna direktorka. Maja Stojanović je predsednica Upravnog odbora Kuće ljudskih prava i demokratije iz Beograda i članica Tima Evropa, ekspertske grupe za promociju evropskih integracija u Srbiji.

Članovi i članice radne grupe

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija – ANEM - Miša Tadić, Asocijacija online medija - Stevan Ristić, Balkanska istraživačka novinarska mreža – BIRN - Tanja Maksić, Beta – Dragan Janjić, Biro za društvena istraživanja - Zoran Gavrilović, Čačanske novine, Časopis BALKANSKE PERSPEKTIVE - Ljubiša Tomašević, Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac - Slaviša Milenković, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije – CINS - Branko Čečen, Centar za promociju i razvoj opštine - Miodrag Mandić, Centar za razvoj lokalnih medija, Centar za evropske politike - Dušan Protić, City radio Niš - Ivana Petrović, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost - Vukosava Crnjanski, Dnevni list Danas, Društvo za informatiku Srbije- Nikola Marković, E-sigurnost - Aleksandar Vukalović, Europolis - Dane Pribić, Expres media - Milan Arsović, Fondacija Slavko Ćuruvija - Ivana Stevanović, Fondacija za otvoreno društvo - Dragan Kremer, Fonet - Zoran Sekulić, Glas Podrinja a.d.- Zoran Živković, Građanska čitaonica Evropa - Zvonko Damnjanović, Internet novine, Kolubarske.rs - Darija Ranković, Internet portal Far - Petar Videnov, Kaleidoskop media - Gordana Tadić, Koalicija za transparentnost juga Srbije, Kragujevačke novine, KRIK – Mreža za istraživanje kriminala i korupcije - Stevan Dojčinović, KRTV Surdulica – Goran Dobrojević, Lokal Pres – Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija - Snežana Milošević, Lozničke novosti - Zorica Višnjić, Media & reform centar Niš - Nebojša Rančić, Medijski istraživački centar - Slobodan G. Jovanović, NALED – Ivan Radak, Nedeljnik Kikindske - Željko Bodrožić, Nezavisno društvo novinara Vojvodine - Nedim Sejdinović, Niške Vesti, Nova Ekonomija - Nataša Stojanović, Novine GRAD Kruševac - Nadežda Budimović, Novosadska novinarska škola - Marina Grnja Klaić, NUNS- Tamara Filipović, Partneri za demokratske promene Srbija - Uroš Mišljenović, Pokret Novi optimizam - Branislav Grubački Guta, Portal Borba.rs, Portal Dijalog.net -Aleksandar Milijašević, Portal Glas Sandžak, Portal glasokaz.rs, Portal GLASPRESS, Bosilegrad - Aleksandar Dimitrov, Portal Info Centar Žitište - Bojan Marčeta, Portal Južna Srbija - Zdravko Stojnić, Portal kolumnista.com - Aleksandar Bećić, Portal Kruševac grad - Dejan Miladinović, Portal Magločistač Subotica - Natalija Jakovljević, Portal mojizbor.info, Portal OzonPress, Portal Pressek, Portal Prokuplje Moj Kraj- Ljubiša Mitić, Portal SOInfo.org, Portal vestionline.com, Portal pregledvesti.com - Petar Jovanović, Pradok - Biljana Stanojević, Pravni skener - Nikola Milenović, Regionalna informativna agencija JUGpress, Regionalni web portal istočnevesti.com, Revija Kolubara, RTV Šabac - Aleksandar Živanović, RTV Spektri Bujanovac - Marija Majstorović, RTV Zaječar - Snežana Petrović, Takovske novine - Nebojša Savić, Udruženje građana „Omnibus” - Marija Todorović, Udruženje novinara “Eko vest” - Maja Pavlica, Komitet pravnika za ljudska prava Yucom, Zaječar Online, Zemunske novine