Politički kriterijumi

Članstvo u EU je jasno definisan cilj Srbije. Na putu do članstva  moramo da izgradimo slobodno društvo jer EU čine baš takva društva. Države EU stalno osnažuju postojeće i grade nove institucije. Stalno osnaživanje institucija je uslov opstanka društva slobode. U društvu slobode institucije štite sve građanke i sve građane, bez izuzetka.

Da bismo bili deo EU moramo da ispunimo političke kriterijume koji podrazumevaju da Srbija ima stabilne institucije koji garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina.

Poslednjih nekoliko godina izveštaji EK o napretku Republike Srbije identifikuju brojne probleme u oblasti Političkih kriterijuma. U odnosu na sadržaj većine drugih poglavlja (izuzimajući poglavlja 23 i 24), ova oblast je u snažnom fokusu važnih EU aktera. Sbija   konstantno dobija nedvosmislene poruke donosiocima odluka da bez ispunjavanja svih političkih kriterijuma nema napretka ni u drugim oblastima.

Osnovni cilj Međusektorske grupe za Političke kriterijume je brže, efikasnije i snažnije reagovanje Konventa u okviru tema koje obuhvataju praćenje stanja demokratije, slobodu izražavanja i medija i ostalih tema koje su definisane kao politički kriterijumi u procesu evropskih integracija.

Ostali strateški ciljevi Međusektroske grupe za političke kriterijume su:

  • Mapiranje veza između tema koje pripadaju političkim kriterijumima i pojedinačnih poglavlja, odnosno aktivnosti drugih grupa i kako se iskazuju kroz radne grupe-definisanje tzv. „meta-pitanja“ koja pripadaju političkim kriterijumima i prevazilaze pojedinačne radne grupe.
  • Mapiranje postojećih horizontalnih procesa koji se prate kroz političke kriterijume, a ne mogu se svrstati ni u jedno pojedinačno poglavlje, npr. reforma javne uprave, civilno društvo.
  • Uređenje tematskih celina koje su granične u odnosu na postojeća poglavlja, npr. izborni sistem i pravila.
  • Definisanje kriterijuma za reakcije na pogoršanja u oblasti političkih kriterijuma i uspostavljanje sistema za brzo reagovanje grupe, kako bi Konvent bio prepoznat po snažnim političkim porukama koje su do sada nedostajale.

CENTAR ZA EVROPSKE POLITIKE (CEP) 

CEP je nezavisna istraživačka organizacija (think tank) koja snažno utiče na kreiranje javnih politika u Srbiji. CEP pronalazi i predlaže pametne opcije za unapređenje javnih politika, koje su zasnovane na istraživanju i temeljnom poznavanju javne uprave. CEP usmerava kreiranje javnih politika ka dostizanju evropskih vrednosti i dugoročnih koristi od članstva u EU.U 2020. godini, članovi rastućeg i visokomotivisanog tima CEP-a jesu široko priznati stručnjaci i istraživači, koji svoje znanje i iskustvo prenose zajednici i čiji glas snažno odjekuje u nacionalnim medijima.

Istraživanja i analize CEP-a su osnova za kreiranje javnih politika. CEP edukuje i zagovara kvalitetne opcije javnih politika orijentisane ka transformisanju Srbije u uspešnu buduću članicu EU. CEP će u 2020-oj unaprediti kvalitet istraživačkih proizvoda i metodologije, poboljšaće upravljačku strukturu i povećati komunikacione i zagovaračke kapacitete i ostvariti širi doseg ključnih poruka.

koordinator Radne grupe

Srđan Majstorović je predsednik Upravnog odbora Centra za evropsku politiku - CEP počev od 12. oktobra 2017. godine. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, odsek za međunarodne odnose, i magistrirao na Univerzitetu u Gracu, Pravni fakultet Karl-Franzens, Odeljenje za evropske integracije i regionalizam.

Srđan je bio zaposlen u Kancelariji za evropske integracije Srbije od njenog osnivanja 2004. godine, a ulogu zamenika direktora obavljao je između septembra 2005. i juna 2017. Pre ove nominacije, Srđan je radio i u Odeljenju za evropske integracije Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose Republike Srbije (2003-2004), kao i u Odeljenju za evropske integracije i multilateralnu saradnju u regionu sa bivšim Saveznim ministarstvom za međunarodne ekonomske odnose SRJ (2001-2003) gde je bio odgovoran za regionalnu saradnju inicijative i organizacije. Tokom 2002. godine obavio je praksu u Evropskom parlamentu kao član Fondacije Konrad Adenauer. Između 1997-2001, Srđan je bio asistent na modulima Evropske studije i civilno društvo u organizaciji NVO Beogradska otvorena škola.

U avgustu 2015. godine, Srđan je imenovan za člana Pregovaračkog tima za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji. U Pregovaračkom timu bio je odgovoran za pitanja koja se odnose na ispunjavanje političkih kriterijuma za pristupanje i poglavlja 23 - Pravosuđe i osnovna prava i 24 - Pravda, sloboda i bezbednost. Tokom svoje karijere u javnoj upravi, Srđan je takođe bio član pregovaračkog tima Vlade Republike Srbije i stoga je učestvovao u pregovorima o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Srbije i EU. Srđan je bio aktivno uključen u pripreme institucionalnog okvira i procedure za koordinaciju pregovaračkog procesa za pristupanje Srbije EU. Srđan je učestvovao na brojnim seminarima kao predavač, autor stručnih članaka na temu evropskih integracija i koautor je televizijske emisije o istoj temi. Takođe je član BiEPAG-a. Srđan tečno govori engleski jezik i ima osnovno znanje italijanskog i francuskog jezika.

Članovi članice i radne grupe

Nataša Dragojlović - Nacionalni konvent o EU, Tara Tepavac - CRTA, Tamara Branković - CRTA, Vukašin Obradović - Građanske inicijative, Dušan Protić - CEP, Marko Obradović - CEP, Igor Bandović - BCBP, Jovana Spremo - YUCOM, Andrija Pejović - Evropski pokret u Srbiji, Kori Udovički - CEVES, Zlata Đorđević - Transprentnost Srbija, Bojan Klačar - CESID, Igor Novaković - ISAC fond, Marko Savković - BFPE, Milena Lazarević - CEP, Dragiša Mijačić - InTER, Sonja Stojanović Gajić - BCBP, Nataša Vučković - Fondacija Centar za demokratiju, Jablan Obradović, Milan Antonijević - Fond za otvoreno društvo, Dragan Roganović - Mreža za ruralni razvoj Srbije, Sonja Liht - BFPE, Aleksandar Vukalović - Esigurnost, Nemanja Todorović Štiplija - EWB, Nikola Burazer - EWB, Nikola Cuckić - EWB, Isidora Martinenko - CEP, Vladimir Međak - CEP Đorđe Popović - BFPE, Nemanja Nenadić - Transparentnost Srbija, Lidija Radulović - BFPE, Maja Stojanović - Građanske inicijative.