Program ekonomskih reformi

MEĐUSEKTORSKA RADNA GRUPA ZA PROGRAM EKONOMSKIH REFORMI (ERP) 2020-2022. GODINE

Uspešna ekonomija je neophodnost svakog društva. Razvoj društva je nemoguć bez održivog ekonomskog rasta. Rast ekonomije obezbeđuje razvoj svih ostalih segmenata društva. Do ulaska u EU Srbija mora da smanjuje jaz između naše privrede i privrede EU. Kada postanemo deo EU taj jaz mora da bude što je moguće manji. U skladu sa Strategijom EU o proširenju, sve države kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU pripremaju Programe ekonomskih reformi (Economic Reform Programme - ERP). To je najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama EU. Cilj dokumenta je priprema Republike Srbije za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU. Izrađuje se svake godine kako bi obezbedio održiv i inkluzivni ekonomski rast.

Međusektorska radna grupa Nacionalnog konventa o EU za ERP obrazovana je 2015. Godine. Njen rad označava početak organizovanijeg učešća civilnog društva u ovom procesu.

Misija Međusektorske radne grupe Nacionalnog konventa o EU za praćenje Programa ekonomskih reformi (ERP) je da prati i ostvari pozitivan doprinos u procesu izrade i implementacije svih pojedinačnih strukturnih reformi u sastavu ERP-a pružajući ekspertsku podršku i unoseći perspektivu građana u čitav proces.  Njeni ciljevi su:

  • Participacija OCD u praćenju sprovođenja prioritetnih reformi i davanju preporuka za naredni ciklus  
  • Usklađivanje Programa ekonomskih reformi sa kriterijumima i merilima izraženim u odgovarajućim pregovaračkim poglavljima i preporukama Evropske komisije kroz komentare i sugestije predstavnicima Vlade RS
  • Postavljanje adekvatne prioritizacije predloženih strukturnih reformi u saglasju sa potrebama celokupne privrede i društva
  • Omogućavanje adekvatne predstavljenosti svih interesa u izradi Programa ekonomskih reformi sa naglaskom na nedovoljno zastupljene aktere ekonomske zajednice
  • Podsticanje šireg društvenog dijaloga i bolje informisanosti građana o temama Programa ekonomskih reformi

Komentari Međusektorske radne grupe NKEU na preliminarnu listu strukturnih reformi Programa ekonomskih reformi (ERP) 2021 – 2023. godine

Međusektorska radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (MS RG NKEU) za ERP razmotrila je predlog liste strukturnih reformi za Programa ekonomskih reformi za period 2021 – 2023. godine i pripremila komentare i sugestije na ovaj predlog. U nastavku je dat sažetak komentara i sugestija sa sastanka MS RG NKEU održanog 14. 10. 2020. godine, kao i priloga prikupljenih od članova RG koji nisu prisustvovali sastanku:

Opšti komentari


Ni ove godine nije bilo prilike da sa kolegama iz resornih ministarstava revidiramo, evaluiramo i po potrebi unapredimo kriterijume i pokazatelje na osnovu kojih se biraju predlozi strukturnih reformi iz inicijalnog skupa i proglašavaju prioritetnim, a koji su civilnom društvu u najvećoj meri nepoznati.


Na predloženoj listi preliminarnih strukturnih reformi i dalje izostaje reforma podrške restauraciji srednjoročne fiskalne održivosti, pored ostalog, i kroz reformu sistema plata u javnom sektoru. Potrebno je uključiti uspostavljanje kredibilnih i obavezujućih fiskalnih pravila, s obzirom na to da se postojeća ne poštuju.


Poželjno je povećati kapitalne investicije sa direktnim pozitivnim uticajem na privredni rast, delimično kroz npr. putnu infrastrukturu, ali najpre kroz druge konkretne projekte u realnom sektoru. Neophodno je i povećanje transparentnosti fiskalnog troška poslovanja javnih preduzeća. Potrebno je i dodatno podržati razvoj tržišta finansijskih derivata i opštih elemenata osiguranja od finansijskih rizika u sklopu održanja likvidnosti privrede i stanovništva koje će pretrpeti određene izazove kada se COVID-19 pretvori u ekonomske posledice. Generalni utisak je da se očekivalo više strukturnih reformi koje će biti direktno usmerene na ekonomsku politiku povezanu sa otklanjanjem posledica izazvanih COVID-19 na privredu ali i tržište rada i zdravstveni sistem.
Preliminarna lista strukturnih reformi sadrži 24, a maksimalni dozvoljeni broj je 20 reformi. „Ekonomske“ oblasti sadrže predloge 4-5 reformi, dok oblasti zapošljavanja, obrazovanja i socijalne i zdravstvene zaštite imaju samo po 1-2. Ovo je naročito problematično imajući u vidu to: da ove godine ističe primena Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP); da je u oceni EK ERP 2020-2022. navedeno sledeće: „the proposed measures in the areas of employment and social protection are either vague or do not remedy the fundamental challenges, lacking the clearly defined objectives“; da ocena EK ERP 2020-2022. sadrži posebno poglavlje posvećeno primeni Evropskog stuba socijalnih prava u kojem je navedeno da Srbija u većini načela pokrivenih ovim stubom zaostaje za prosekom EU. S tim u vezi, u nastavku teksta, a kod odgovarajućih oblasti, predlažemo uvođenje novih strukturnih reformi.


Preporuka je da Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, ali i ostala resorna ministarstva koriste OECD ERP Prioritisation Tool u formulisanju strukturnih reformi.
Takođe, smatramo da je digitalizacija u centru velikog dela strukturnih reformi ali bez fokusa na unapređenje poslovnih procesa jer digitalizacija ne znači puno ukoliko ne dođe do reforme procesa. Uočen je nedostatak strukturne reforme iz prethodnog ciklusa „Unapređenje vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava i odobravanja nacionalnih podsticaja u poljoprivredi kroz razvoj portala e-Agrar“. RG smatra da je neophodno da se ona vrati u ovaj program. Uvođenjem e-Agrar sistema poljoprivrednici će značajno uštedeti na vremenu i troškovima pri  upisu u RPG i podnošenju zahteva za subvencije. Sa druge strane, zahvaljujući automatizaciji procesa, očekuje se da će insitucije ubrzati obrade zahteva i omogućiti brže odobravanje podsticaja i bržu isplatu te će se bolje iskoristiti i resursi uprave za savetovanje, pomoć poljoprivrednicima, ali i bolju kontrolu na terenu.


Primetan je trend smanjivanja broja strukturnih reformi koje se bave zaštitom životne sredine. Izbacivanjem strukturne reforme koja se bavi finansiranjem Zelenog fonda je dat loš primer jer je u ovoj oblasti stanje nije na zadovoljavajućem nivou i neophodno je ulaganje značajnih sredstva da bi se stanje zaštite životne sredine doveo na nivo sličan članicama EU. Pored toga, broj reformi koji se odnose na energetiku, saobraćaj i infrastrukturu, dakle koje mogu negativno da utiču na životnu sredinu ostaje isti ili se povećava, dok manjka reformi koje treba pozitivno da utiču na oporavak životne sredine.  


Prethodni ERP ne sadrži nijednu adekvatno sprovedenu analizu „očekivanog uticaja na socijalne ciljeve, kao što su zaposlenost, smanjenje siromaštva, jednakost i rod“. Novim ERP smernicama ovim oblastima dodat je i „pristup zdravstvenoj zaštiti“, što takođe treba uzeti u obzir prilikom izrade novog ERP, kao i uključiti Ministarstvo zdravlja u izradu priloga resornih ministarstava o očekivanom uticaju strukturnih reformi.


I za kraj, a u skladu sa preporukama MS RG NKEU na prethodni ciklus ERP iz decembra 2019. godine, u ovom ciklusu bi pokazatelji trebalo da budu adekvatnije definisani. Pre svega, da to budu indikatori ishoda (outcome) i rezultata (output), kako bi se pratio efekat strukturnih reformi, a ne indikatori na nivou aktivnosti.  


SR5 Unapređenje procesa komasacije


Što se tiče poljoprivrede opšti utisak je da su neke od strukturnih reformi koje se bave poljoprivredom mogle da budu objedinjene pa se i ova strukturna reforma mogla naći kao deo neke od ostalih strukturnih reformi koje se bave temom poljoprivrede. Opis ove strukturne reforme dat je uopšteno i iz opisa se ne vidi krajnji cilj sprovođenja reforme. Ukrupnjavanje zemljišta, na štetu malih proizvođača i potencijalna prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima ne bi trebalo da budu sastavni deo ovakvog programa.


SR7 Unapređenje sistema finansijske podrške poljoprivredi kroz digitalizaciju i automatizaciju procesa


Digitalizacija i automatizacija procesa jeste dobar korak ali uporedo treba obezbediti i obuku koja će omogućiti poljoprivrednicima da prepoznaju mogućnosti i lakše koristiti online alate. Treba napraviti tranzicioni period gde se može koristiti i jedan i drugi način za obavljanje administrativnih procedura – i preko šaltera i online.


SR8 Podizanje konkurentnosti industrije


Objašnjenje strukturne reforme koja se bavi podizanjem konkurentnosti industrije je potrebno predefinisati jer trenutno objašnjenje nije adekvatno s obzirom na to da se poziva na Strategiju pametne specijalizacije, a da je u međuvremenu usvojena Strategija industrijskog razvoja. Trenutno se radi i Akcioni plan za ovu Strategiju pa je potrebno usklađivanje opisa strukturne reforme sa trenutnim stanje stvari.


SR9 Unapređenje kvaliteta pružanja javnih usluga kroz optimizaciju i digitalizaciju administrativnih postupaka - ,,ePAPIR“


Iako osnivanje jedinstvene kontaktne tačke (JEKT) suštinski ne pripada strukturnoj reformi koja se bavi uspostavljanjem jedinstvenog javnog registra administrativnih postupaka, potpuno isključenje ove teme iz strukturnih reformi daje loš signal svim privrednicima iz uslužnog sektora koji se nadaju jednostavnijem obavljanju administrativnih procedura. Zbog toga treba iskoristi priliku da osnivanje i funkcionisanje JEKT-a zauzme značajnije mesto u predloženoj listi strukturnih reformi, kao posebna strukturna reforma ili relevantan deo strukturne reforme koja se tiče platforme ePapir. U slučaju da, zbog administrativnih razloga, nova strukturna reforma ne može da bude uvedena u ERP, predlog je da pitanje JEKT ostane u sadašnjoj strukturnoj reformi ali da bude u dovoljnoj meri izdvojena celina i oformljena kao posebna platforma sa svim funkcionalnostima koje pružaju JEKT servisi zemalja EU.

SR 10: Transformacija Poreske uprave


Transformacija Poreske uprave je strukturna mera koja se nalazi u ERP dokumentu još od prvog izdanja. S tim u vezi možda je ispravnije posmatrati je kao strukturnu meru, a ne kao reformu jer je trebalo u međuvremenu da postane operativna aktivnost. Podržavamo ostanak ove strukturne mere i dalje jer postoje oblasti koje još uvek treba urediti kao što je na primer poreska politika i akcize na jaka alkoholna pića. Posmatrano u širem kontekstu, sa makroekonomskog stanovišta, transformacija i konsolidacija aktivnosti Poreske uprave predstavljala je jedan od ključnih zadataka tokom trajanja programa fiskalne konsolidacije, u periodu od 2015-2017. godine. Nastavak aktivnosti u pravcu dalje modernizacije Poreske uprave bio je predviđen novim aranžmanom sa MMF – Instrument koordinacije politika  (jul 2018 - decembar 2020. godine) i sadržan u svim Godišnjim izveštajima EK. Unapređenjem efikasnosti i efektivnosti osnovnih poslovnih procesa, podizanjem kvaliteta usluga i smanjenjem troškova za privredu i građane, proces utvrđivanja i plaćanja poreza za poreske obveznike bi trebalo da bude jednostavniji i jeftiniji. Pored toga, veća transparentnost poreske politike uz pojednostavljene procedure za otpočinjanje posla predstavljaju snažan podsticaj za otvaranje novih preduzeća, posebno malih i srednjih. Jasna, predvidiva i transparentna poreska pravila dodatno podstiču samozapošljavanje i utiču na odluke privrednih subjekata da iz sive pređu u legalnu zonu poslovanja.  I pored činjenice da je u proteklih pet godina ostvaren značajan napredak u transformisanju Poreske uprave u moderan, efikasan i transparentan servis privrede i građana, identifikovani su  problemi koji otežavaju uspešnu implementaciju reforme. Zbog svega navedenog predlog je da se:

  • Donese metodologija za utvrđivanje indikatora i načine njihovog merenja. Iako je najavljeno donošenje jedinstvene metodologije to nije realizovano. Prioritet je da se već u ovom ciklusu izrade ERP-a donese metodologija kojom će biti jasno definisani indikatori za stepen realizacije aktivnosti. Način na koji su do sada definisani indikatori potrebno je unaprediti, tako da budu jasni, jednostavni za praćenje i nedvosmisleni.
  • Pripreme ex-post izveštaji o stvarnim troškovima, odnosno rashodima, po svakoj aktivnosti, prema izvorima finansiranja (domaći vs. inostrani). Ne isključujemo mogućnost da ovakvi izveštaji već postoje i da su internog karaktera. Svakako ih treba učiniti javno dostupnim, integrisanjem u deo ERP-a koji se odnosi na transformisanje Poreske uprave, uz obrazloženje razloga odstupanja od planiranih veličina.  
  • Dodatno ojačaju i unaprede kapaciteti Poreske uprave, ne samo sa aspekta olakšane i jednostavnije primene poreskih propisa već i u pogledu jasnog i jednoznačnog tumačenja poreskih propisa. Jedan od problema nesmetanog funkcionisanja i obavljanja poslovnih aktivnosti, pored visokih poreza (posebno na rad), privrednici vide u neujednačenom poreskom tretmanu, odnosno različitom tumačenju propisa i postupanja poreskih inspektora za isto poresko pitanje. Ovaj problem bi se mogao rešiti izdavanjem smernica za sporna pitanja ili izradom jedinstvenog elektronskog postupka za sve poreske inspektore (poput kalkulatora za obračun poreza i doprinosa preduzetnika paušalaca).


SR12 Uvođenje koncepta cirkularne ekonomije


S obzirom na to da ne postoji Strategija cirkularne ekonomije, u opisu ove strukturne reforme je načinjena greška kada se govori o definisanju strateškog okvira. Ono što postoji jeste Mapa cirkularne ekonomije i dalje će se raditi na izradi Programa cirkularne ekonomije. Podržavamo uključivanje ove strukturne reforme u ERP, samo je potrebno bolje definisati efekte koji se  žele postići, kao i indikatore ostvarivanja efekata.


SR15 Povećanje dostupnosti e-uprave unapređenjem infrastrukture i uvođenjem novih tehnologija


Primećen je relativni napredak u opisu ove strukturne reforme u odnosu na prošlu godinu kada je bilo određenih ponavljanja ciljeva i aktivnosti sa Programom razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji kao i nove Strategije reforme javne uprave. Međutim, potrebno je u ovoj strukturnoj reformi  staviti veći fokus na poboljšanje poslovnog ambijenta kroz veću upotrebu digitalnih servisa. Predlozi za unapređenje ove strukturne reforme u odnosu na prošli ciklus ERP su sledeći:

  • Proširenje ove reforme tako da obuhvati i druge aktivnosti koje se odnose na unapređenje korisničkih servisa i razvoj elektronske uprave kao što su ePisarnica i eArhiva, jačanje informacione bezbednosti itd;
  • Unaprediti indikatore praćenja ove reforme i to tako da budu definisani kao  korisnički orijentisani pokazatelji, npr broj usluga na Portalu eUprava za privrednike i građane kojima je omogućeno elektronsko plaćanje, da li postoji porast broja korisnika elektronskih usluga nakon omogućavanja elektronskog plaćanja, mereno u procentima, a moguće je uključiti i merenje zadovoljstva korisnika uslugom;  


SR18 Unapređenje uslova i uklanjanje prepreka trgovini


Kako se iz godinu u godinu ponavlja nastavak procesa pristupanja STO kao strukturna reforma, predlog članova RG je da se ovaj deo isključi iz strukturne reforme jer je po materiji u pitanju tema koja se treba sprovesti na operativnom planu.

SR19 Bezbedan i kvalitetan proizvod – faktor razvoja industrije


Predlog je da ova strukturna reforma definitivno ostane u ERP-u. Dodavanjem dela koji predviđa finansijsku podršku preduzećima za unapređenje bezbednosti i kvaliteta proizvoda i usluga korišćenjem najnovijih standarda u proizvodnji i organizaciji poslovanja predstavlja dobar komplement servisu Proizvod info koji je predložen u prošlogodišnjom ciklusu ERP-a. Potrebno je obratiti pažnju da se fokus ove strukturne reforme ne premesti na njen dodatak i pomeri sa razvijanja portala Proizvod info. Kako se u izveštajima Evropske komisije iz godine u godinu ponavlja apel za osnivanjem i unapređenjem Kontaktne tačke za proizvode –Proizvod info- ovaj proces u Srbiji bi trebalo ubrzati kroz postavljanje ovog cilja kao prioriteta u ovoj strukturnoj reformi.


Deo u kome je moguće najviše unaprediti predloženu strukturnu reformu u odnosu na prethodni ciklus jeste bolje definisanje indikatora, odnosno da pokazatelji koji će biti definisani govore o ostvarenim rezultatima strukturne reforme, a ne njenim aktivnostima. Na primer, može da se meri procenat tehničkih propisa koji su prošli kroz kompletan i ispravan proces notifikacije koji je predviđen propisom. Postavljen na ovakav način, ovaj indikator može da meri nivo uspeha u sprovođenju propisane procedure notifikacije koja ima poseban značaj za smanjenje tehničkih barijera trgovini u neharmonizovanom području. Takođe, moguće je definisati indaktor koji bi merio koliki je procenat preduzeća iz MSPP sektora koristilo njihove usluge, imajući u vidu pretpostavku da veća preduzeća imaju bolje ljudske i tahničke kapacitete da se pitanjem tehničkih propisa bave interno. Set indikatora nakon uspostavljanja servisa Proizvod info može da uključi indikatore koji će meriti zadovoljstvoa korisnika i broja izvoznika koji koriste ovaj sistem podrške. Neophodno je uvesti ocenu u kojoj meri je postavljeni sistem koristio privrednicima (i svim zainteresovanim stranama) u rešavanju problema vezanih za tehničke propise i/ili aktivnosti neke od institucija IK.


SR20 Kvalifikacije orijentisane prema potrebama tržišta rada


Sistem koji postoji u državi, a uređuje obrazovanje ne može da reaguje toliko brzo kao što reaguje tržište. Zato treba omogućiti školama veću fleksibilnost u pogledu mogućnosti da dodaju i oduzimaju časove, da mogu da nude časove koji su potrebni tržištu (npr. časovi vezani za informacione tehnologije) bez nekih prevelikih odobrenja i na taj način da iz godine u godinu prilagođavaju svoj nastavni program.


SR22 Unapređenje ambijenta za podsticanje, podršku i praćenje cirkularnih i ekonomskih migracija


Glavna zamerka u ovom delu je to što je tema zapošljavanja svedena samo na jednu strukturnu reformu - reformu za cirkularne i ekonomske migracije. Ovako postavljena reforma uopšte ne uvažava kontekst COVID-19 a u isto vreme ne poštuje se preporuka Evropske Komisije koja je dala ocenu da je u pitanju dobra mera ali podstiče zapošljavanje samo manjeg broja ljudi. Predlog je da se po ugledu na ERP Severne Makedonije uvedu Garancija za mlade čiji bi fokus bio na povećanju formalne zaposlenosti, ranjivim kategorijama stanovništva i na sektore koji su najviše pogođeni posledicama COVID-19.


Strukturna reforma u oblasti zapošljavanja iz ERP 2019. koja se odnosila na povećanje radne aktivacije nije preneta u ERP 2020. jer su, kako je obrazloženo, u pitanju bile redovne aktivnosti MRZBSP; ipak, tada je formulisana reforma koja se odnosi na usvajanje nove strategije zapošljavanja, što takođe spada u redovnu aktivnost MRZBSP. Sada ni te reforme nema na široj listi strukturnih reformi, da bi jedina reforma u ovoj oblasti ostala reforma iz prošlog ERP-a koja se odnosi na cirkularne i ekonomske migracije, sa fokusom na dijasporu, putem razvoja sistema za prikupljanje podataka i pružanja poreskih podsticaja. U reformi u oblasti zapošljavanja nije uzet u obzir COVID-19 kontekst koji je pogodio veliki broj radno angažovanih, naročito mladih na nesigurnim poslovima, i to posebno žene. To izričito stoji u smernicama: „2023 Economic and Reform Programmes will have to focus on the post Covid-19 recovery. Pored toga, smernice govore o tome da strukturne reforme treba da se odnose na „najvažnije strukturne prepreke i time podrže oporavak posle epidemije COVID-19“. Jedina predložena reforma u ovoj oblasti ne sadrži ni cilj ni „ključnu prepreku za konkurentnost i inkluzivni rast“ na koju odgovara, kako to smernice predviđaju, kao ni doprinos Ciljevima održivog razvoja. Na kraju, ovom reformom se ne odgovara ni na instrukciju iz smernica koja se odnosi na oblast zapošljavanja.


Imajući sve ovo u vidu, predlog je da se formuliše nova strukturna reforma koja bi se odnosi na uvođenje tzv. Garancija za (Youth Guarantee), po ugledu na ERP Severne Makedonije,  i na liniji predloga sadržanog u investicionom paketu za Zapadni Balkan. Fokus treba da bude na povećanju formule zaposlenosti i na ranjivim kategorijama (romska populacija, žene, ruralno stanovništvo) i sektorima (turizam, ugostiteljstvo, građevinarstvo, upravljanje otpadom itd.) i da bude u vezi sa SR 12 „Uvođenje koncepta cirkularne ekonomije“.

SR23 Unapređenje adekvatnosti, kvaliteta i targetiranosti mera socijalne zaštite


Iz godine u godinu je strukturna reforma koje se bavi socijalnom zaštitom imala komponentu povećanja obuhvata i visine izdvajanja za socijalnu zaštitu. Međutim ono što je trenutno aktuelno u ovoj strukturnoj reformi je samo uvođenje IT sistema – Socijalne karte. Iako uvođenje ovakvog sistema može da bude preduslov, ova aktivnost nema strukturne veze sa onim što se desilo ove godine sa pandemijom i preporukom da treba pažljivo pratiti uticaj epidemije na osetljive grupe. Takođe, neophodno je proširiti predloženu strukturnu reformu, tako što će joj biti vraćena komponenta koja se tiče povećanja obuhvata i adekvatnosti novčanih davanja.


Strukturna reforma u ovoj oblasti iz ERP 2019. koja se odnosila na unapređenje adekvatnosti, kvaliteta i targetiranosti mera socijalne zaštite i koja je sadržala kao aktivnosti usvajanje zakona o socijalnoj karti (radi uvođenja jedinstvenog informacionog sistema) i novog zakona o socijalnoj zaštiti (radi unapređenja obuhvata korisnika novčane socijalne pomoći) samo je delimično preneta u ERP 2020., i to u delu koji se odnosi na uspostavljanje registra „Socijalna karta“. Ova reforma je predložena i za novi ERP.


Kao ni u slučaju oblasti zapošljavanja, preliminarni spisak ERP reformi nije uzeo u obzir kontekst COVID-19 koji je istaknut u ERP smernicama. Pored toga, nijedna od predloženih reformi ne odgovara na adekvatan način na instrukcije iz smernica koje se odnose na ovu oblast. Reforma u oblasti socijalne zaštite zanemaruje rešavanje nejednakosti i siromaštva, dok reforma u oblasti zdravstvene zaštite zanemaruje unapređenje pristupa zdravstvenim uslugama i novu instrukciju dodatu u svetlu COVID-19 krize.


Nisu uzete u obzir ocene, iz ERP assessment, da Srbija ne samo što zaostaje za prosekom EU, već se i stanje pogoršava po pitanju: rodnog jaza u zaposlenosti, uticaja socijalnih transfera na smanjenje siromaštva i samoprijavljenih nezadovoljenih potreba za zdravstvenom negom. Takođe, nije uzeta u obzir ni preporuka „more attention needs to be paid to fields that are less dependent on the level of national income, such as gender equality and inequality“, kao ni iz zaključaka ECOFIN: „Step up social transfers to ensure adequate income support for people at risk of poverty and social exclusion“ i „Ensure adequate and sustainable funding to strengthen the health care sector with an aim to improve access to quality public health care for all citizens“.
Imajući to u vidu, potrebno je proširiti ovu i predloženu SR24 (Digitalizacija zdravstvenog sistema) i to tako što će reformi koja se odnosi na socijalnu zaštitu biti vraćena komponenta koja se tiče povećanja obuhvata i adekvatnosti novčanih davanja, a reformi koja se odnosi na zdravstvenu zaštitu pridodata komponenta koja se odnosi na smanjenje nejednakosti pristupu zdravstvenoj zaštiti, naročito u svetlu posledica epidemoje COVID-19.


SR24 Digitalizacija zdravstvenog sistema


Uvođenje strukturne reforme koja se bavi temom zdravstvenog sistema je ocenjena kao pozitivna novina u predlogu strukturnih reformi posebno u svetlu događaja vezanih za COVID-19. Identifikovano je i dosta problema sa ovom strukturnom reformom koje treba adresirati pre nego što njena implementacija započne. Reforma je dosta uopšteno objašnjena bez jasne ekonomske politike koja će se voditi po ovom pitanju, sem digitalizacije koja sama po sebi neće uspeti da reši nagomilane probleme koje muče ovaj sektor. U prvom redu uvođenjem centralizovanog sistema u zdravstvenom sistemu nisu uzete u obzir neke strukturne prepreke kao što je odliv stručne radne snage, nerazvijenost lokalnih usluga za mentalno zdravlje – posebno bitnog aspekta u današnje vreme, potreba da se smanji nejednakost u pristupu zdravstvenoj zaštiti, itd. Zbog svega toga je potrebno ogromna promena u dizajnu same strukturne reforme jer su potrebna velika ulaganja u ovaj sektor i smanjenje nejednakosti u pristupu zdravstvenoj zaštiti, naročito u svetlu posledica COVID-19.

koordinator radne grupe

Radnom grupom rukovodi Marko Malović.

Članovi i članice Radne grupe

Lidija Radulović - BFPE, Nataša Đereg - CEKOR, Zvezdan Kalmar - CEKOR, Dragan Roganović - Mreža za ruralni razvoj, dr Goran Nikolić, viši naučni saradnik, Prof. dr Miloš Božović, Miloš Milovanović - Evropski pokret u Srbiji, Slobodan Krstović - NALED, Jelena Rančić - NALED, Doc. dr Duško Bodroža, Dušan Protić - CEP, Irena Đorđević - NALED, Milica Anđelković - NALED, Sanja Filipović - Ekonomski institut, Nikola Marković - DIS, Nataša Vučković - Fondacija Centar za demokratiju, Prof. dr Svetlana Popović, Igor Novaković - ISAC fond, Miloš Janjić - CEP, Ivan Sekulović - Fondacija Centar za demokratiju, Prof. dr Velimir Lukić, dr Mihajlo Đukić