Ekonomska i monetarna politika

Teme poglavlja i pregovora

Nakon punopravnog članstva u EU Srbija će sama izabrati trenutak kada će početi kvalifikacije za monetarnu uniju. Kao članica EU Srbija će imati obavezu da se priključi evrozoni i prihvati evro kao zvaničnu valutu. To znači da će i građani Srbije biti deo konkurentnog tržišta koje snižava cenu roba i usluga.

Na kraju ćemo biti deo Evropske monetarne unije što znači da ćemo biti deo funkcionalne tržišne ekonomije sa niskom inflacijom, u boljem poslovnom ambijentu i u uslovima makroekonomske i finansijske stabilnosti.

Naša centralna banka biće nezavisna kao i centralne banke ostalih država članica, ali u isto vreme bićemo pod makroekonomskim i fiskalnim nadzorom. Naš javni dug neće smeti da bude veći od 60% bruto društvenog proizvoda, a dozvoljeni maksimalni budžetski deficit biće 3%. U isto vreme moći ćemo, u slučaju finansijske neravnoteže, da koristimo pomoć Evropskog stabilizacionog mehanizma.

status poglavlja

Pregovori Srbije sa Evropskom unijom, u okviru Poglavlja 17, počeli su septembra 2013. godine.

Državni pregovarački tim u širem sastavu okupio je predstavnike 12 institucija, podeljenih u dve podgrupe: jednu za monetarnu politiku koju, kao i celo poglavlje, predvodi NBS i, drugu, za ekonomsku politiku koju predvodi Ministarstvo finansija. Eksplanatorni analitički pregled za Poglavlje 17 održan je decembra 2014. godine, a bilateralni analitički pregled usledio je marta 2015. godine. Zvanični izveštaj EU, nakon obavljenog bilateralnog analitičkog pregleda, objavljen je u februaru 2016. godine da bi, nakon dve godine internih usaglašavanja i konsultacija sa Nacionalnim konventom o EU, kao predstavnikom civilnog društva, Srbija izašla sa zvaničnom pregovaračkom pozicijom pred EU u martu 2018. godine.

Napokon, decembra 2018. godine, Poglavlje 17 u pregovorima sa EU je zvanično otvoreno uz tri analitička uzora, po kojima valja postupiti da bi se ovo poglavlje moglo uslovno zatvoriti.