Energetika

Srbija će pristupanjem EU obezbediti sigurnost snabdevanja energijom, privući investicije u energetsku infrastrukturu, unaprediti zaštitu životne sredine i stvoriti jedinstven regulatorni prostor za trgovinu energentima.

Značaj oblasti energetike ogleda se u činjenici da je još 2006. stupio na snagu Ugovor o osnivanju energetske zajednice i da je Srbija od tada, na izvestan način, već deo energetskog tržišta EU: preko tela (EnZ) stalno se prati i izveštava o stepenu usklađenosti propisa iz oblasti energetike sa pravnim tekovinama EU.

Oblasti rada Energetske zajednice su: električna energija, gas, investicije, sigurnost snabdevanja, obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost, zaštita životne sredine, konkurencija, socijalna pitanja, nafta, kao i rešavanje sporova nastalih u vezi sa Ugovorom. Kroz rad tela EnZ Srbija utiče na energetsku politiku regiona. Članstvom u Energetskoj zajednici su uspostavljena tri nivoa obaveza.

Prvo, primena pravnih tekovina EU u energetici, zaštita životne sredine, korišćenje obnovljivih izvora energije i zaštita konkurencije.

Zatim, uspostavljanje posebnog regulatornog okvira koji će omogućiti efikasno funkcionisanje tržišta unutar Energetske zajednice i povezivanje sa tržištem Evropske unije.

Na kraju, stvaranje tržišta energije koja se prenosi mrežama bez unutrašnjih granica, unutar koga će biti razvijena koordinacija uzajamne pomoći u slučaju poremećaja u energetskim mrežama ili spoljnih poremećaja i mogućnost stvaranja zajedničke politike trgovine energijom sa učesnicima na tržištima van EU i Energetske zajednice.

Status poglavlja

Eksplanatorni skrining za Pregovaračko poglavlje 15 održan je 29-30. aprila 2014. godine, dok je bilateralni skrining održan 11-12. juna iste godine. Septembra 2015. godine Republika Srbija je obaveštena o rezultatu skrininga za Poglavlje 15 – procenjeno je da se ne može smatrati dovoljno spremnom za otvaranje ovog poglavlja.