Oporezivanje

Kao i mnogim drugim oblastim tako i  kada budemo u EU bićemo deo sistema koji promoviše smanjenje administrativnog opterećenja građana i privrede, a u isto vreme kroz saradnju sa ostalim članicama efikasno se bori protiv izbegavanja plaćanja poreza.

Poreska uprava će biti reformisana po standaradima EU pa samim tim organizaciono, kadrovski i finansijski unapređena i efikasna.

U EU ne postoji obaveza usklađivanja svih vrsta poreza. Cilj harmonizacije u oblasti poreza je koordinacija poreskih sistema država članica EU radi izbegavanja nacionalnih poreskih mera koje bi mogle negativno da utiču na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU.

Obaveza usklađivanja zakonodavstva postoji u oblasti posrednih poreza – poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza – na sledeće kategorije proizvoda: energente, duvanske proizvode i alkoholna pića.

U pogledu poreza na dodatu vrednost, prema propisima EU, standardna stopa ne može biti niža od 15%, a države članice mogu da primenjuju i jednu ili dve snižene stope poreza na dodatu vrednost koje ne smeju da budu niže od 5%.

U EU ćemo biti deo jedinstvenog elektronskog sistema za praćenje kretanja akcizne robe u realnom vremenu, sa ciljem olakšavanja borbe protiv izbegavanja plaćanja poreza, prevara, obezbeđivanjem sigurnog kretanja dobara na koje akciza tek treba da se plati, pojednostavljenje procedura za prodavce akcizne robe, te kreiranje svih važnih dokumenata u elektronskom obliku.

Odgovarajućim direktivama EU propisano je da zemlje članice moraju da oporezuju alkoholne proizvode (sva alkoholna pića), duvanske proizvode (cigarete, cigare, cigarilose, rezani duvan i ostali duvanski proizvodi) i energente koji se koriste za grejanje i transport (benzin, kerozin, gasna ulja, tečni naftni gas, prirodni gas, ugalj, koks i električnu energiju).

status poglavlja

Rezultati skrininga za Poglavlje 16, objavljeni pre tri godine, pokazali su da Republika Srbija u oblasti oporezivanja nije dovoljno spremna za pregovore. Stoga je Evropska komisija preporučila otvaranje ovog poglavlja nakon ispunjenja merila u pogledu usaglašavanja zakonske regulative, konkretno Zakona o akcizama, sa direktivama EU. Pravila EU i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju strogo zabranjuju fiskalnu diskriminaciju, a postojeća zakonska regulativa u Srbiji je takva da favorizuje domaće proizvođače u odnosu na promet akciznih proizvoda iz uvoza. Konkretno, akciza na kafu se naplaćuje samo prilikom uvoza, a ne prilikom puštanja u promet, čime se štite domaći proizvodi od kafe. Slična situacija je i sa alkoholnim pićima, s obzirom da se na alkoholna pića iz uvoza plaća veća akciza u odnosu na proizvodnju sličnih pića u zemlji.

Poglavlje 16 nije otvoreno za pregovore s obzirom da, prema oceni EK, Republika Srbija nije ispunila uslove vezane za izjednačavanje akciznog opterećenja kafe i jakih alkoholnih pića između domaćih proizvođača i uvoznika. S druge strane, do zatvaranja poglavlja očekuje se da Republika Srbija sve svoje propise iz domena oporezivanja uskladi sa direktivama i pravilima EU.