Politika konkurencije

Kada Srbija postane članica EU postaće deo jedinstvenog tržišta. Naši privrednici poslovaće po pravilima koja obezbeđuju i stalno unapređuju slobodnu i poštenu konkurenciju. Poštena konkurencija rezultira direktnim koristima za građane. Nižim cenama, većim kvalitetom i širim izborom proizvoda.

Konkurencija je jedan od osnovnih principa tržišne ekonomije. Zato su u EU zabranjena udruživanja preduzeća koja mogu uticati na trgovinu između članica EU i koja mogu narušiti konkurenciju na unutrašnjim tržištima članica. Zabranjena je zloupotreba dominantnog položaja na unutrašnjem tržištu, ako on može uticati na trgovinu između država članica.

Nadgleda se i kontroliše državna pomoć  kako ne bi bila narušena konkurencija, kako neka preduzeća ili neki proizvodi ne bi bili povlašćeni na tržištu. Preventivno se nadgleda objedinjavanje preduzeća sa evropskom dimenzijom pa se i zabranjuje planirano povezivanje koje narušava konkurenciju.  EU insistira na liberalizaciji sektora gde su se javna i privatna preduzeća poput telekomunikacija, transporta ili energije monopolistički razvijala.

Na ovim principima zasnovana konkurencija utiče na privredni razvoj, otvara mogućnosti za inovacije, investiranje i podizanje kvaliteta robe i usluga i uz dobro osmišljenu državnu pomoć uspostavlja  savremenu tržišnu ekonomiju uključenu u tržište EU.

status poglavlja

Evropska komisija je još 13. marta 2015. godine objavila Izveštaj o skriningu o spremnosti Srbije da počne pregovore u Poglavlju 1. Izveštaj o skriningu sadrži dva merila za otvaranje pregovora u ovom poglavlju:

  • Akcioni plan za usaglašavanje sa čl. 34-36 UFEU (Ugovora o finansiranju EU), sa vremenskim okvirom za analitički pregled domaćeg zakonodavstva i administrativnih praksi, za uvođenje klauzule o uzajamnom priznavanju, kao i za neophodne dalje izmene ili dopune;
  • Strategija i akcioni plan sa vremenskim okvirima za sprovođenje evropskog zakonodavstva u okviru ovog poglavlja, koji sadrže planove za sprovođenje vertikalnog (stari i novi pristup) i horizontalnog zakonodavstva i planove za relevantne horizontalne institucije (standardizacija, akreditacija, metrologija i nadzor tržišta). Oni treba da utvrde kako i do kada će Srbija da ukloni prepreke u trgovini proizvodima obuhvaćenim ovim poglavljem, naročito dodatne granične i ostale kontrole i da definišu jasne nadležnosti za uvođenje, delotvorno sprovođenje zakonodavnih mera i za obezbeđivanje neophodnih administrativnih kapaciteta.

Nakon objavljivanja izveštaja o skriningu, usledila je priprema akata koji su definisani kao merila za otvaranje poglavlja, ali do ovog momenta merila i dalje nisu ispunjena. Nacrti dokumenata su izrađeni i u toku su konsultacije sa Evropskom komisijom povodom pojedinih otvorenih pitanja.