Poljoprivreda i ruralni razvoj

Budžet za realizaciju Zajedničke poljoprivredne politike EU je 40% ukupnog budžeta EU. Ovaj podatak dovoljno govori o značaju koji poljoprivreda ima u EU.

Kada Srbija završi pregovore i postane deo EU naši poljoprivrednici će dobijati podsticaje bez obzira kojom vrstom proizvodnje se bave pod uslovom da poštuju očuvanje životne sredine, zdravlje ljudi, bezbednost hrane, dobrobit životinja i održavaju zemljište u dobrom stanju. Dobijaće podsticaje bez obzira na to da li su njihovi proizvodi traženi ili ne.

U EU naši poljoprivrednici biće korisnici svih mera koje podstiču ruralni razvoj. To su mere koje jačaju konkurentnost poljoprivrede i šumarstva, poboljšavaju biološku raznovrsnost, unapređuju kvalitet života u selima i podstiču raznolikost ruralne ekonomije.

Naša mala poljoprivredna gazdinstva imaće punu pažnju u EU. Naši poljoprivrednici biće deo jedinstvenog tržišta EU, tržišta stabilno snabdevenog poljoprivrednim proizvodima po pristupačnim cenama.

Status poglavlja

U okviru Poglavlja 11 u dosadašnjem periodu, održani su eksplanatorni i bilateralni skrining, pripremljen je Izveštaj o skriningu i izrađen je Akcioni plan kao jedno od dva merila za otvaranje pregovora u Poglavlju 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj. U Briselu su održani eksplanatorni skrining, od 18. do 20. marta 2014. godine, i bilateralni skrining, od 14. do 16. maja 2014. godine. Izveštaj o skriningu za Poglavlje 11 je dostavljen Srbiji 24. februara 2015. godine.

Izveštaj o skriningu je konstatovao da Srbija nije dovoljno spremna za pregovore i da će pregovori biti otvoreni po ispunjenju dva merila:

  • Srbija treba da predstavi Komisiji akcioni plan, koji će biti osnov za prenošenje, sprovođenje i primenu pravnih tekovina EU u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Akcioni plan će obuhvatiti i razvoj administrativnih kapaciteta, procenu zahtevanih resursa, kao i razvoj Integrisanog administrativnog i kontrolnog sistema radi pripreme za upravljanje i kontrolu plaćanja;
  • Srbija treba da dostavi Komisiji zahtev za poveravanje poslova u vezi sa sprovođenjem budžeta za IPARD II, u skladu sa odredbama Sprovedene uredbe Komisije 447/2014.

Akcioni plan, kao jedno od dva merila, izrađen je i dostavljen Evropskoj komisiji. Prvi predlog Akcionog plana je pripremljen u prvoj polovini 2016. godine i, posle konsultacija sa Evropskom komisijom, stavljen je na konsultacije sa zainteresovanim stranama, okupljenim u okviru Konventove Radne grupe Poljoprivreda u decembru 2016. godine. Akcioni plan je usvojen u novembru 2018. godine od strane Vlade Republike Srbije i poslat je Evropskoj komisiji na odobrenje.

U okviru Poglavlja 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, najveći napredak u prethodnom periodu predstavlja primena IPARD programa u Srbiji. Kada je reč o pretpristupnom periodu, za zemlju kandidata je od krucijalnog značaja da na adekvatan način implementira IPARD program, jer ne samo da ovaj program sa sobom nosi finansijska sredstva za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj, već njegova implementacija na jasan način govori o kapacitetima države da upravlja čitavim procesom, od planiranja, preko implementacije, pa do monitoringa i evaluacije. O tome jasno govori činjenica da je drugo merilo, koje je Srbija dobila kao uslov za otvaranje pregovora, IPARD akreditacija.

IPARD program 2014-2020. Republike Srbije odobren od je strane Evropske komisije u februaru 2015. godine. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je odlučilo da, od ukupno 11 mogućih IPARD mera, za Srbiju kandiduje šest i to: investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava; investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva; diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja; agro-ekološko-klimatske mere i mera organske proizvodnje; sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup i tehnička pomoć.

Posle dužeg vremenskog perioda pripreme za akreditaciju unutar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tokom 2017. godine je akreditovana Uprava za agrarna plaćanja i krajem decembra iste godine započeto je sa implementacijom IPARD programa ali samo za dve mere: investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva.