Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata

Teme poglavlja i pregovora

Pravni okvir uglavnom čine propisi koji  uspostavljaju nacionalna pravila za sprovođenje programa i projekata koji se finansiraju iz sredstava kohezionog i strukturnog fonda Evropske unije. Pravila definišu način na koji se odobravaju i povlače sredstva Kohezionog i Strukturnog fonda i način kontrole sprovođenja odobrenih programa i projekata. Ova pravila odražavaju teritorijalnu organizaciju svake od država članica ili budućih članica. O programima i projektima, njihovim ciljevima i visini dodeljenih sredstava  vode se pregovori sa Evropskom komisijom dok je za ostvarenje odgovorna zemlja članica ili buduća članica.  U sprovođenju programa mora se poštovati opšta pravna regulativa EU u oblasti javnih nabavki, konkurencije i zaštite životne sredine. Buduća zemlja članica mora imati funkcionalan institucionalni okvir i dovoljan broj obučenih državnih službenika kako bi omogućila da planiranje, sprovođenje, nadzor i vrednovanje bude pouzdano, nepristrasno i sprovedeno uz najmanje troškove sa stanovišta upravljanja i finansijske kontrole.

Kako bi ispunila uslove za zatvaranje Poglavlje 22, buduća članica  mora da usvoji nacionalne propise za planiranje i sprovođenje kohezione politike EU, korišćenje evropskih strukturnih i investicionih fondova. Takođe, treba da utvrdi koje institucije učestvuju u procesu, za koje aktivnosti su odgovorne, kome podnose izveštaje, šta je sadržaj izveštaja, ko ih priprema i ko odobrava. Reč je o uredbama kojima se definišu konkretni ciljevi kohezione politike EU za period 2020–2026 i fondovi za njenu realizaciju (Evropski fond za regionalni razvoj, Evropski socijalni fond i Kohezioni fond).

Srbija treba da predstavi Evropskoj komisiji detaljan Akcioni plan i dinamiku njegove realizacije kako bi ispunila zahteve koji proističu iz osnovnih principa kohezione politike EU čime bi Poglavlje 22 bilo otvoreno.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Uspostavljeni sistemi za upravljanje kohezionim i strukturnim sredstvima mora biti povezano sa nacionalnim sistemima planiranja, izbora prioriteta, ocene kvaliteta i vrednovanja efekata i ishoda programa, kao i finansijske kontrole i izveštavanja nacionalnih i nadležnih evropskih institucija. Ove institucije trebalo bi da budu osposobljene da pripreme dovoljan broj kvalitetnih projekata da se u najvećoj meri iskoriste sredstva kohezionih fondova koja su alocirana za podsticanje ekonomskog i socijalnog razvoja u Srbiji. Na taj način Srbija bi izbegla opasnost povraćaja, odnosno gubitaka, sredstava odobrenih od strane EU. Tako bi se obezbedio stabilan priliv značajnih sredstva koja bi ubrzala socijalni i ekonomski razvoj Srbije. Mereći trenutni stepen razvijenosti  subvencije mogu dostizati i do 85% od vrednosti projekata. Pored toga, sve institucije u sistemu upravljanja kohezionim fondovima, tokom njegovog razvoja stvorile bi jezgro visoko obrazovanih i odgovornih stručnjaka koji bi svojim znanjem i veštinama doprinosili uspešnom razvoju Srbije, zemlje sposobne da ispuni sve obaveze koje proističu iz članstva u EU.  Kroz sredstva dostupna iz IPA fondova, Evropska unija podržava napore vlade Srbije na uspostavljanju sistema za indirektno upravljanje (pretpristupnim) fondovima u Republici Srbiji, kao okosnici budućeg sistema za upravljanje postpristupnim – strukturnim fondovima i Kohezionim fondom EU. U dosadašnjem periodu EU je, za projekte reforme državne uprave i reformu upravljanja javnim finansijama, odobrila 80 miliona evra, a za izgradnju sistema upravljanja kohezionim fondovima i pripremu projekata obezbedila je 24 miliona evra.