Socijalna politika i zapošljavanje

U EU socijalna politika je bez premca u svetu. Sve države članice EU su, u skladu sa svojom ekonomskom snagom, trenutno, dostigle najveći mogući nivo socijalne zaštite. Jedino u EU postoji sigurnost zapošljavanja usklađena sa socijalnom sigurnošću i celoživotnim učenjem.

Kada Srbija završi pregovore u ovoj oblasti i pristupi EU naši radnici će biti zaštićeni u slučaju kolektivnog viška, stečajeva, preseljenja poslovnog sedišta. Imaće pravo da budu informisani i konsultovani o pitanjima koja se odnose na njihov rad, o pravilima koja se odnose na radno vreme, bezbednost na radu i zaštitu zdravlja.

Kada Srbija bude deo EU naši radnici će biti zaštićeni od diskriminacije bilo koje vrste - po osnovu pola, rase, etničkog porekla, invaliditeta, seksualne orijentacije, starosti, vere ili uverenja. Borba protiv „rada na crno“ je u EU efikasna. Svi radnici uživaju jednaka prava i slobode.

Srbija treba i pre nego što postane članica EU da teži ciljevima iz oblasti socijalne politike i zapošljavanja zacrtanim u Strategiji Evropa 2020 usvojenoj još 2010. godine. Ti ciljevi su: da 75% ljudi od 20-64 godine bude zaposleno, da procenat mladih koji napuštaju školu bude manji od 10%, da najmanje 40% lica starosti 30-34 godine ima diplomu visokoškolske ustanove, a da broj ljudi koji žive ispod linije siromaštva bude smanjen za 25%.

status poglavlja

Eksplanatorni skrining za Poglavlje 19 održan je od 10. do 12. februara 2014. godine, a bilateralni skrining od 24. do 26. juna 2014. godine Izveštaj o skriningu  je objavljen 18. januara 2016. godine. Data su merila za otvaranje poglavlja.

Republika Srbija je 28. aprila 2016. godine, pismom predsedavajućeg Komiteta stalnih predstavnika Saveta, obaveštena o rezultatu skrininga za Poglavlje 19. Ističe se da se Republika Srbija ne može smatrati dovoljno spremnom za pregovore o ovom poglavlju i da bi ono moglo biti otvoreno kada EU utvrdi da je ispunjeno sledeće merilo: Srbija treba Komisiji da podnese akcioni plan za postepeno prenošenje pravnih tekovina (gde je neophodno) i za izgradnju neophodnih kapaciteta za sprovođenje i primenu pravnih tekovina u svim oblastima koje obuhvata poglavlje Socijalna politika i zapošljavanje . Od Srbije se očekuje da akcionim planom definiše vremenski raspored, odredi ljudske resurse potrebne za ispunjavanje svih zadataka, odredi nadležne institucije, kao i njihove nadležnosti i uloge u procesu pregovora, kao i da odredi aktivnosti koje će dovesti do jačanja administrativnih kapaciteta. Izrada akcionog plana znači da je konstatovano da zbog težine problema i nedostatka kapaciteta zemlja nije u stanju da otvori poglavlje, kao i da, u vrlo kratkom i razumnom roku, treba da podigne te kapacitete i jasno odredi kritične tačke.

Prvi nacrt akcionog plana izrađen je 2016. godine i poslat Evropskoj komisiji na komentare, koja je preporučila da se u potpunosti promeni metodologija, kao i da akcioni plan bude budžetiran. Trenutno je aktuelan treći nacrt Akcionog plana za Poglavlje 19, koji je ujedno i prvi nacrt oko koga su konsultovane organizacije civilnog društva.