Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika

Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU

Kao članica EU, Srbija će morati da usaglašava svoje spoljnopolitičke stavove sa drugim državama članicama i da se pridržava zajedničkog spoljnopolitičkog kursa EU, ali će takođe imati pravo glasa i moći će da utiče na utvrđivanje tog kursa, kao i druge članice EU.

Kroz pregovarački proces će se raditi na smanjenju ilegalnog posedovanja malog i lakog naoružanja, što će dovesti do veće bezbednosti građana. Srbija će učestvovati u zajedničkim akcijama EU za upravljanje krizama i sprečavanje konflikata. Radiće se na sprečavanju ilegalne trgovine oružjem, što će na globalnom nivou dovesti do sprečavanja upotrebe nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja.

Kada budemo deo EU usvojićemo prioritetne stavove i vrednosti oko kojih se kreira zajednički spoljnopolitički i bezbednosni pristup EU  - ljudska prava, demokratija i vladavina zakona; međunarodno pravo, prevencija konflikata, upravljanje krizama i izgradnja mira; zabrana proliferacije i kontrola oružja i izvoza oružja; borba protiv terorizma; podrška Međunarodnom krivičnom tribunalu itd.

U EU ćemo imati rešene bilateralne sporove sa susednim zemljama i unapređenu dobrosusedska saradnja.

status poglavlja

Eksplanatorni skrining za Poglavlje 31 završen je u junu 2014. godine, a bilateralni u oktobru iste godine. Iako je nacrt Izveštaja o skriningu izrađen, njegova konačna verzija do danas nije dostavljena Srbiji – prema nekim informacijama zbog protivljenja pojedinih država članica. Razlog za ovakav stav te zemlje temelje na, prema njima, nedoslednoj spoljnoj politici Srbije, kada je reč o odnosu sa Ruskom Federacijom, od izbijanja konflikta u Ukrajini.

Stav nadležnih institucija Republike Srbije je da bez Izveštaja o skriningu zvanični Beograd u nekoj vrsti „sive zone“ i da ne može da počne sa prilagođavanjem okviru EU u punom kapacitetu.