Transevropske mreže

Ideja transevropskih mreža (TEN) pojavila se prvi put krajem osamdesetih godina u kontekstu stvaranja jedinstvenog evropskog tržišta. Veliko tržište, uz slobodu kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, podrazumevalo je povezanost regionalnih i nacionalnih mreža modernom i efikasnom infrastrukturom. Stvaranje transevropskih mreža je značajan element ekonomskog rasta i povećanja zaposlenosti u Evropskoj uniji.

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije (UFEU), u članovima 170–172, daje pravni osnov za uspostavljanje transevropskih mreža u oblasti transporta, energetike i telekomunikacija. Njime je definisano da je cilj EU promovisanje međupovezanosti i interoperabilnosti nacionalnih mreža, kao i pristupa tim mrežama. Transevropske transportne mreže (TEN-T) doprinose održivom i multimodalnom razvoju transportnog sistema i otklanjaju eventualne zastoje pri odvijanju saobraćaja. Transportne mreže igraju veliku ulogu u obezbeđivanju održive mobilnosti, spajajući konkurentsku sposobnost Evropske unije i dobrobit njenih stanovnika, uz istovremeno obezbeđivanje transporta robe i putnika. Nova infrastrukturna politika EU predviđa formiranje centralne mreže do 2030. godine, koja će obuhvatati 9 glavnih koridora.

Cilj je transformacija konekcija na liniji istok–zapad, unapređenje infrastrukture graničnih prelaza, unapređenje funkcionisanja različitih vidova saobraćaja i doprinos ciljevima Evropske unije u oblasti klimatskih promena. Transevropske energetske mreže obuhvataju prenos i skladištenje gasa, kao i prenos električne energije, i u velikoj meri doprinose postojanju integrisanog tržišta električne energije i gasa. TEN treba da odgovori na sve veći značaj sigurnosti i diverzifikacije snabdevanja Unije energijom, obuhvatajući energetske mreže država članica i država kandidata, i obezbeđujući usklađeni rad energetskih mreža EU i susednih zemalja. Glavni ciljevi politike u ovoj oblasti su sigurnost snabdevanja i funkcionalno unutrašnje tržište energije. Ovo je definisano u smernicama za transevropske energetske mreže iz 2006. godine, kojima su utvrđeni i rangirani po važnosti prioritetni projekti, kao i projekti od zajedničkog i evropskog interesa u ovoj oblasti. U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje.

Status poglavlja

Srbija je u okviru pregovora u ovom poglavlju definisala koji će energetski i saobraćajni pravci u Srbiji postati deo zajedničke transevropske mreže. Pravci buduće transevropske mreže u Srbiji profitiraće od  finansijske pomoći Evropske unije, i to posebnog dela budžeta Unije, namenjenog transevropskim mrežama, iz strukturnih fondova, kao i iz Kohezionog fonda. Takođe, Srbija će moći da koristi povoljne zajmove Evropske investicione banke za investicije u infrastrukturu. Skrining za ovo poglavlje je započeto u aprilu 2014. a završeno u februaru 2015.godine. Izveštaj o skriningu je donet 17. novembra 2015. godine. Poglavlje 21 i dalje nije otvoreno.