Ekonomska i monetarna politika

Nakon punopravnog članstva u EU Srbija će sama izabrati trenutak kada će početi kvalifikacije za monetarnu uniju. Kao članica EU Srbija će imati obavezu da se priključi evrozoni i prihvati evro kao zvaničnu valutu. To znači da će i građani Srbije biti deo konkurentnog tržišta koje snižava cenu roba i usluga.

Na kraju ćemo biti deo Evropske monetarne unije što znači da ćemo biti deo funkcionalne tržišne ekonomije sa niskom inflacijom, u boljem poslovnom ambijentu i u uslovima makroekonomske i finansijske stabilnosti.

Naša centralna banka biće nezavisna kao i centralne banke ostalih država članica, ali u isto vreme bićemo pod makroekonomskim i fiskalnim nadzorom. Naš javni dug neće smeti da bude veći od 60% bruto društvenog proizvoda, a dozvoljeni maksimalni budžetski deficit biće 3%. U isto vreme moći ćemo, u slučaju finansijske neravnoteže, da koristimo pomoć Evropskog stabilizacionog mehanizma.

Preporuke radne grupe za poglavlje 17 za 2019. godinu

Konvent od osnivanja svake godine objavljuje Knjigu preporuka u kojoj Vladi Srbije, Evropskoj uniji, ali i civilnom društvu predlaže  mere za poboljšanje i ubrzavanje procesa pristupanja EU. Konkretne mere koje predlažemo usmerene su na unapređenje i poboljšanje svih oblasti života u našem društvu, a sve su obuhvaćene pregovorima o pristupanju Srbije EU.

Konvent će uporno, jer je to u interesu naših građana i privrede,  nastaviti da ponavlja preporuke ne obazirući se na to što Vlada i EU pa čak i nevladine organizacije neke od preporuka ne prihvataju ili odlažu primenu. Konvent će nastaviti da obaveštava javnost o svim preporukama, naročito da insistira na onima koje  nisu prihvaćene i podseća kakve to posledice proizvodi po razvoj našeg društva i proces pristupanja EU.

U pogledu Pregovaračkog poglavlja 17, srpsko zakonodavstvo i operativne politike su bili, i sve više su, razumno usklađeni sa evropskim pravnim tekovinama i prelaznim zahtevima Evropske komisije. Međutim, i dalje postoji vidljiva razlika između stanja u monetarnoj i politici deviznog kursa (gde održavamo prilično visoke standarde i pokazujemo vidljiv napredak) i stanja makroekonomske i fiskalne politike (gde je uočljiv znatno skromniji napredak). Stoga ćemo ponaosob komentarisati tri merila koja su postavljena kao preduslov za zatvaranje Poglavlja 17.

Prvo merilo bavi se daljim stepenom nezavisnosti centralne banke. Ne sporeći važnost funkcionalne i lične nezavisnosti centralne banke i njenog osoblja (zabrana monetarnog finansiranja budžetskog deficita, sigurnost mandata – pravo otpuštenih (vice)guvernera da traže pravdu u Strazburu itd), ne vidimo profesionalnu argumentaciju u insistiranju na ekstremnim aspektima institucionalne i finansijske nezavisnosti centralne banke, posebno pre ulaska, ako ne u EMU, ono bar u ERM2.

Zbog čega je neophodno da Narodna banka Srbije ni na koji način ne odgovara Narodnoj skupštini za svoje profesionalne postupke, nema obavezu da bilo šta koriguje po nalazima nacionalne revizorske komisije i povrh tog institucionalnog vakuuma u najavi i uskoro potpunog odsustva demokratske kontrole emisione banke, zašto je i kako sloboda samovoljnog otuđenja nekretnina koje ova koristi preduslov kredibilne i nezavisne monetarne politike NBS? Bez obzira na to, Republika Srbija se već obavezala da će blagovremeno dostaviti namenske amandmane, uključujući one koji prema našem mišljenju idu previsoko.

Druga referentna vrednost ukazuje na to da Srbija još uvek ne ispunjava u potpunosti nacionalne budžetske okvire utvrđene Direktivom Saveta 2011/85/EU. Ovde podvlačimo još tri goruća problema:

  1. neophodnost poboljšanja analitičkih kapaciteta za makro-fiskalne projekcije koje se ne odnose samo, a ni prvenstveno na Ministarstvo finansija, već kapilarno tretiraju i resorna ministarstva koja u kreiranju i sprovođenju ekonomske politike učestvuju;
  2. očiglednu nefunkcionalnost i oštro nepoštovanje numeričkih fiskalnih pravila i
  3. netransparentnost finansija opšte države, kao i šireg budžetskog okvira. Dobra vest je da su sva tri problema s vremenom bar prepoznata u novoj fiskalnoj strategiji

Treće merilo tiče se činjenice da se Srbija još uvek ne kvalifikuje za potpuno funkcionalnu tržišnu privredu. Ne gubeći iz vida još uvek neprimerenu korupciju i teškoću poslovanja, u mnogim slučajevima vlada ipak mora da se odmakne od uplitanja u tržišnu ekonomiju i očisti prvo svoje dvorište (na primer, u smislu problematičnih javnih preduzeća i funkcionera), dok u drugim slučajevima – gde treba da se odlučnije umeša – opet ostaje bolno odsutna sa kormila nacionalnog upravljanja ekonomskim rastom pa se, na primer, nepromišljeno i neselektivno subvencionisanje stranih investitora i dalje nastavlja.

Konačno, u paralelnom sazvežđu strukturnih reformi, njihovo ponekad dezagregirano i često apstraktno promišljanje, takvo da se neke reforme preklapaju, druge nestaju kao ponornice jer su se predugo zadržale u ERP-u bez dovoljno dobrih rezultata, a državni službenici po linijskim ministarstvima ne znaju kojim aktivnostima da ispune već odobrene reforme, a kamoli da odrede koliko će reforma koštati, šalju nam nekoliko jasnih signala:

  1. strukturne reforme vezane za ERP mnogi državni službenici još uvek doživljavaju kao egzogenu, nametnutu vežbu, a ne sopstvenu osobenost i priliku da se aktivno utiče na brzinu i putanju ekonomske tranzicije Srbije;
  2. nedostatak finansijske ekspertize u resornim ministarstvima ima mnogobrojne korene, od velikih kolebanja zaposlenih unutar i izvan ministarstava, preko nedostatka upotrebljive radne snage, pa sve do odsustva meritokratskog zapošljavanja i ponekad dvosmislene procedure popunjavanja upražnjenih radnih mesta u državnoj administraciji;
  3. nedostatak jasne i temeljno promišljene strategije nacionalnog ekonomskog rasta, sa eksplicitno istaknutim prioritetima i ciljevima, doprinosi donekle nasumičnom – tick the box pristupu odabiru i sprovođenju strukturnih reformi.

Drugim rečima, jako nam je potrebna krovna strategija rasta i razvoja zemlje kojoj će se saobražavati sadašnji i budući ERP dokumenti i drugi akcioni planovi hijerarhijski i logički nižeg reda. Neophodna je izgradnja kapaciteta u pogledu formulisanja, koordinacije, izvršenja i utvrđivanja troškova strukturnih reformi u resornim ministarstvima.

CENTAR ZA VISOKE EKONOMSKE STUDIJE (CEVES)

CEVES je nezavisna istraživačko-razvojna organizacija posvećena održivom društveno-ekonomskom razvoju Srbije i Zapadnog Balkana, zasnovanog na preduzetništvu, solidarnosti i građanskoj inicijativi. CEVES je 2004. godine osnovala grupa vodećih srpskih ekonomista, na čelu sa Kori Udovički. Od tada, CEVES je postavio nove standarde u makroekonomskoj i analizi politika sa publikacijom “Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji”, i zajedno sa Ekonomskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, osnovao Fondaciju za razvoj ekonomske nauke (FREN). FREN je danas jedna od vodećih naučnih institucija u Srbiji za oblast makroekonomije, društvene uključenosti i tržišta rada. CEVES je u međuvremenu preusmerio pažnju na pitanja ubrzavanja privrednog razvoja i njegove održivosti — kako ekološke, tako i socijalne. CEVES je napravio prodoran i sistematičan „snimak“ srpske privrede, radi na sličnom „rendgenskom“ snimku države kao pružaoca javnih usluga, i priprema se za snimanje regionalne ekonomske strukture i odnosa lokalnih i centralne vlasti. CEVES se zalaže za nacionalizaciju i ostvarivanje ciljeva održivog razvoja u Srbiji, kao naročito pogodnog okvira za usmeravanje razvoja društva; kao i za širenje i otelotvorenje evropskih vrednosti.

koordinator radne grupe

Radnom grupom rukovodi Marijana Radovanović. Rođena je 1975. godine u Kragujevcu. Diplomiralaje 1999. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Poseduje 20 godina radnogiskustva, od čega je više od 10 godina na odgovornim rukovodećim pozicijama.Bogato profesionalno iskustvo stekla je radeći u oblasti privrede iprivatizacije, konsaltinga i upravljanju projektima.

Aktivno je učestvovala u izradi i sprovođenjupravne regulative, strategija i akcionih planova iz oblasti privatizacije irestrukturiranja privrednih subjekata sa državnimi društvenim kapitalom.

Profesionalnu karijeru započinje 2000. godine uDeloitte & Touche Central and Eastern Europe u Odeljenju revizije. UAgenciji za privatizaciju radila je na poslovima pripreme i sprovođenjaprivatizacije (2001-2003). Nakon pet godina provedenih u Ekonomskom institutu(2003-2008) na poziciji rukovodioca projekata, nastavlja profesionalni rad naistim poslovima u Agenciji za privatizaciju. Bila je zamenik direktora Centraza privatizaciju (2010), direktor Centra za privatizaciju (2011-2013), a potomi Izvršni direktor i v.d.  direktoraAgencije za privatizaciju (2014). Nakon toga bila je direktor u Sat-outsourcing,agenciji koja se bavi kadrovskim pitanjima. Poslednjih godina sa  Centrom za visoke ekonomske studije (CEVES) idrugim organizacijama učestvovala je na projektima koji se odnose na analizuprivrede Republike Srbije.  Trenutno jezaposlena u CEVES-u na poziciji Savetnik za razvoj.

Govori engleski i španski jezik.

članovi i članice radne grupe