Energetika

Srbija će pristupanjem EU obezbediti sigurnost snabdevanja energijom, privući investicije u energetsku infrastrukturu, unaprediti zaštitu životne sredine i stvoriti jedinstven regulatorni prostor za trgovinu energentima.

Značaj oblasti energetike ogleda se u činjenici da je još 2006. stupio na snagu Ugovor o osnivanju energetske zajednice i da je Srbija od tada, na izvestan način, već deo energetskog tržišta EU: preko tela (EnZ) stalno se prati i izveštava o stepenu usklađenosti propisa iz oblasti energetike sa pravnim tekovinama EU.

Oblasti rada Energetske zajednice su: električna energija, gas, investicije, sigurnost snabdevanja, obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost, zaštita životne sredine, konkurencija, socijalna pitanja, nafta, kao i rešavanje sporova nastalih u vezi sa Ugovorom. Kroz rad tela EnZ Srbija utiče na energetsku politiku regiona. Članstvom u Energetskoj zajednici su uspostavljena tri nivoa obaveza.

Prvo, primena pravnih tekovina EU u energetici, zaštita životne sredine, korišćenje obnovljivih izvora energije i zaštita konkurencije,

Zatim, uspostavljanje posebnog regulatornog okvira koji će omogućiti efikasno funkcionisanje tržišta unutar Energetske zajednice i povezivanje sa tržištem Evropske unije i

Na kraju, stvaranje tržišta energije koja se prenosi mrežama bez unutrašnjih granica, unutar koga će biti razvijena koordinacija uzajamne pomoći u slučaju poremećaja u energetskim mrežama ili spoljnih poremećaja i mogućnost stvaranja zajedničke politike trgovine energijom sa učesnicima na tržištima van EU i Energetske zajednice.

preporuke radne grupe za poglavlje 15 za 2020. godinu

Domaćim akterima pregovora, generalno:

  • Potrebno je da se proces pridruživanja u oblasti energetike sagledava shodno karakteru i vrsti obaveza koje proističu iz različitih relevantinh ugovora.

Narodnoj skupštini Republike Srbije:

  • Razmotriti donošenje nacionalnog programa za smanjenje energetskog siromaštva;
  • Potrebno je posvetiti dodatnu pažnju u donošenju odluka o investiranju i uzeti u obzir fiskalnu i fizičku realnost;
  • Utvrđivanje odgovornosti aktera u regulatornim telima za blagovremeno izvršenje preuzetih obaveza.

Vladi Republike Srbije:

  • Potrebno je posvetiti pažnju primeni Akcionog plana za formiranje rezervi nafte i naftnih derivata, što je jedan od preduslova za otvaranje Poglavlja 15, i svrsishodnoj upotrebi raspoloživih sredstva koja se prikupljaju posebnim fiskalnim mehanizmom;
  • Podvlači se odgovornost aktera u državnoj upravi za blagovremeno izvršenje preuzetih obaveza;
  • Potrebni su strateški predvidljivi programi energetske politike, kao i novi investicioni ciklusi u energetici, a koji bi bili u skladu sa novim zahtevim i izazovima u ovoj oblasti. Neophodno je pristupiti inovativnim načinima finansiranja – osnivanja Fonda za energetsku efikasnost kao nezavisne finansijske institucije.
  • Na konferenciji o klimi u Glazgovu potpisaće se obavezujući sporazum, po kome će i Srbija preuzeti obaveze za smanjenje CO2. Te obaveze će imati materijalni karakter i biće obavezujuće. Rok za ispunjenje obaveza iz Ugovora o Energetskoj zajednici ističe 2023. godine. U svrhu ispunjenja ovih obaveza, države regiona postepeno se odriču proizvodnje električne energije u termoelektranama na ugalj. Sve to ukazuje da će period nakon 2023. godine biti period dramatičnog nedostatka električne energije u regionu.

Civilnom sektoru:

  • Potrebno je angažovati i uključiti kapacitete širokog kruga profesionalnih udruženja, akademske zajednice i organizacija civilnog društva, kako bi se izvršavanju obaveza Republike Srbije u oblasti energetske politike pristupilo na inovativan i ambiciozan način, ali i kako bi se na isti takav način prikupila i sredstva za primenu ovih inovativnih metoda;
  • Ukazuje se na potrebu da akteri u komercijalnim i profesionalnim ustanovama blagovremeno daju pozitivan doprinos procesu pregovora i unapređenju mera i metoda energetske politike;
  • Učešće profesionalnih organizacija i zainteresovane javnosti u detaljnoj analizi fiskalnih i materijalnih rizika koji proističu iz stanja u kome se sada zatekao sektor energetike.

Evropskoj uniji:

  • Potrebno je doprineti smanjenju neizvesnosti otklanjanjem ili smanjivanjem rizika koji proizilaze iz delovanja međunarodnih aktera, ali i država članica EU.

BEOGRADSKI FOND ZA POLITIČKU IZUZETNOST (BFPE)

BFPE od svog osnivanja 2003. godine doprinosi demokratskoj transformaciji i evropskoj integraciji regiona Jugoistočne Evrope:

  • Sadržinski koncipirajući i organizujući političko obrazovanje zainteresovanih i angažovanih građana i donosioca odluka na različitim nivoima,
  • Promovišući i povezujući istaknute pojedince i angažovane grupe građana koji se zalažu za modernizaciju, demokratizaciju i evropske integracije Srbije,
  • Zalažući se za pravnu državu, ljudska i manjinska prava,
  • Tragajući za rešenjima postojećih i budućih izazova održivog razvoja,
  • Inicirajući dijalog među relevantnim akterima,
  • Zalažući se za unapređenje znanja i profesionalnih kapaciteta relevantnih aktera za njihovo odgovorno učešće u političkom i društvenom životu

Rezultati koje je BFPE zajedno sa partnerima u proteklih 15 godina postigao:

  • sa još četiri organizacije, učešće u izradi prve nacionalne strategije za mlade, usvojene 2008. godine;
  • priprema izrade i proces konsultacija koji su prethodili usvajanju Nacionalnog akcionog plana (NAP) za primenu Rezolucije 1325 («Žene, mir, bezbednost») Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija u Srbiji;
  • od 2009. godine (zajedno sa Centrom modernih veština i Mladim istraživačima Srbije) uloga sekretarijata neformalne Zelene poslaničke grupe, razrada mehanizma Zelene stolice u Narodnoj skupštini Republike Srbije;
  • od 2011. godine, priprema i koordinacija regionalnog javnog dijaloga o održivom korišćenju energije u Jugoistočnoj Evropi;
  • jačanje i podrška žena aktivnim na svim nivoima političkog života u Srbiji i regionu; direktan uticaj na usvajanje kvota i osnaživanje ženskih parlamentarnih/odborničkih mreža, sve do osnivanja Ženske parlamentarne mreže 2013. godine;
  • Akademija ženskog liderstva od inicijative i projekta do saveza udruženja tri organizacije civilnog društva (BFPE, Centar modernih veština i Centar za podršku ženama iz Kikinde)
  • Regionalna inicijativa u 9 zemalja Jugoistočne Evrope «Žene Balkana za novu politiku»;
  • Beogradski bezbednosni forum (u organizaciji sa Evropskim pokretom u Srbiji i Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku), kao najznačajnija konferencija posvećena međunarodnoj bezbednosti «od Beča do Istanbula», koja široj javnosti pruža prostor za debate i bolje razumevanje bilateralnih i multilateralnih odnosa u regionu, Evropi i svetu;
  • Beogradski dijalozi, kao novi format koji je omogućio učešće donosilaca odluka iz Srbije u razmatranju budućnosti Evrope i Evropske unije;
  • memorandumi o saradnji opština raškog, pčinjskog, južno-banatskog, sremskog i užičkog okruga na izradi perspektive njihovog razvoja u kontekstu evropskih integracija Srbije;
  • povezivanje profesionalaca sa prostora Srbije i Kosova u kontekstu normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

koordinatorka radne grupe

Lidija Radulović je programska koordinatorka u Beogradskom fondu za političku izuzetnost, čijem timu se priključila u januaru 2017. godine. Zadužena je za razvoj i implementaciju različitih programa sa posebnim fokusom na oblasti klime, energetskih politika i životne sredine. Projektno iskustvo je stekla kroz višegodišnji rad u civilnom sektoru. Posebno je zainteresovana za proces energetske tranzicije u regionu. Usavršavala se na različitim programima u oblasti zelenih politika i održivog razvoja od kojih bi izdvojila učešće na međunarodnom programu “Klimatske politike 2050” u Nemačkoj, u organizaciji Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke, kao i kurs na temu zelenih poslova u sektoru otpada u trening centru Međunarodne organizacije rada u Torinu u toku 2018. godine. Deo je koordinacionog tima Sekretarijata neformalne Zelene poslaničke grupe i mehanizma Zelena stolica u okviru saradnje sa Narodnom skupstinom Republike Srbije. Pored engleskog, raspolaže i osnovnim znanjem nemačkog jezika.

članovi i članice radne grupe

Aleksandar Jovović - Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Aleksandar Vukalović - E-sigurnost, Ana Ranković - NGO Fraktal, Borivoje Matić - Asocijacija za održivi razvoj, Branislava Jovičić - Centar za promociju održivog razvoja, Vuk Stanković - Udruženje za prava energetike, Danica Dabić – EKODEV, Damjan Rehm Bogunović - Fondacija Hajnrih Bel, Dragoslava Stojiljković - Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Duška Dimović - WWF Srbija, Duško Medić - Centar za održive zajednice, Dragana Petrović - Victoria consulting d.o.o., Dražen Deranja - Bio Adria Alpe Pannonia, Goran Vasić - Garancijski fond AP Vojvodine, Ilija Batas Bjelić - Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, Ilija Đorđević - Privredna komora Zelene Srbije, Izet Bojičić - Edukativni centar tim Knjaževac, Jasmina Elesković - Udruženje pravnika “IUSTITIA” Tutin, Jelena Gajić - Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, Jelena Blagojević - JP Elektroprivreda Srbije, Jovana Arsić Karišić - BET Build Energy Team, Jovan Stojanović – Zesium, Jovan Vujičić - Privredna komora Vojvodine, Klub studenata fakulteta bezbednosti, Lidija Kesar - NGO Fraktal, Maja Dragutinović - Privredna komora Beograda, Mirjana Bjelica - NIS a.d., Mirjana Kranjac - Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Miodrag Gluščević - Stalna konferencija gradova i opština, Miloš Erić - Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA, Miljan Radunović, Energetski Sistem Integrator d.o.o. – ESI, Nikola Vujović - Mreža dobre energije, Nikola Radovanović - NIS a.d., Nikola Jokanović - Samostalni član bez afilijacije, Nataša Đereg – CEKOR, Ognjan Pantić – BOŠ, Sanja Filipović - Ekonomski institut, Slobodan Jerotić - Samostalni član bez afilijacije, Snežana Milošević - Ekološko društvo “Bujanovac”, Slavica Petrović - Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Sophie Kekić - Centar za istraživačke i razvojne projekte “EcoDev”, Rajko Terzić - Gradski zavod za javno zdravlje, Razvojni centar, Vanja Savić – Samostalna članica bez afilijacije, Zoran Pendić - Savez inženjera i tehničara Srbije, Zvonko Damnjanović - Građanska čitaonica EVROPA Bor, Zvezdan Kalmar - Centar za ekologiju i održivi razvoj CEKOR, Zoran Stojanović - Gradska opština Medijana Niš, Zoran Melev - Sindikat nezaposlenih, Žaklina Živković - Grupa za analizu i kreiranje javnih politika