Finansijske i budžetske odredbe


Nakon završetka pregovora i pristupanja EU Srbija će uplaćivati potrebne doprinose u zajednički budžet i u određenom iznosu koristiti sredstva iz fondova EU. Uplaćivaćemo svoja sredstva u zajednički budžet u skladu sa našom ekonomnskom snagom.  

Budžetska sredstva Evropske unije prikupljaju se iz tri osnovne vrste prihoda: tradicionalnih sopstvenih sredstava (prihodi od carina, uključujući carine na poljoprivredne proizvode); sopstvenih sredstava po osnovu poreza na dodatnu vrednost (PDV) i sopstvenih sredstava iz uplata država članica na osnovu bruto nacionalnog dohotka (BND). Države članice Evropske unije imaju obavezu da uplaćuju u budžet EU, ali i pravo na korišćenje sredstava iz budžeta Evropske unije.

Kako bi na adekvatan način ispunile svoju obavezu uplate sopstvenog doprinosa budžetu EU, države članice moraju imati odgovarajući administrativni kapacitet da adekvatno koordiniraju i obezbede tačan obračun, naplatu, isplatu i kontrolu sopstvenog finansijskog doprinosa budžetu EU.

Preporuke radne grupe za 2019. godinu

Sredstva po osnovu poreza na dodatu vrednost

U julu 2018. godine je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama zakona o PDV-u sa pojedinim odredbama, koje su stupile na snagu 1. januara 2019. godine, a početkom aprila su usklađeni dinarski iznosi u Zakonu.


Tokom 2019. godine se nastavilo sprovođenje Akcionog plana Programa transformacije Poreske uprave za period 2018-2023. godine. Nastavljen je rad na odvajanju osnovnih od sporednih aktivnosti koje administrira Poreska uprava. Tokom prošle godine nastavljen je rad na promeni organizacije rada Uprave, tako da je od jula 2019. godine počela da funk- cioniše nova poslovna mreža koja podrazumeva 37 filijala. Uvedeni su i novi servisi elektronske komunikacije prvenstveno putem korišćenja portala e-porez.


Ocena Fiskalnog saveta jeste da se proces reforme nedovoljno brzo sprovodi, a da je jedan od ključnih problema manjak kvali kovanih radnika na ključnim pozicijama, poput poreskih inspektora, da je dozvola Vlade da se zaposli novih 100 radnika u Poreskoj upravi bila je nedovoljna da se adekvatno pojačaju neophodni ljudski kapaciteti, dok veliki broj pravnih i administrativnih rigidnosti još uvek onemogućava Poresku upravu da svoje zaposlene isplaćuje u skladu sa ostvarenim učinkom i na konkurentan način u odnosu na privatni sektor.
Kako bi nastavila proces reforme Poreske uprave Vlada Republike Srbije je odobrila kredit u vrednosti od 50 miliona dolara kod Svetske banke koji će tokom pet godina podržati rad na modernizaciji Poreske uprave, što nužno dovodi do zaključka da će period transformacije biti pomeren za najmanje jednu godinu od inicijalno planirane 2023. godine.

U pogledu uspostavljanja sistema sopstvenih sredstava Evropske unije u Srbijii izračunavanja ponderisane prosečne stope učinjen je napredak. Republički zavod za statistiku je prvi put posle 1996. godine objavio tabele ponude i upotrebe i input-autput tabele za Republiku Srbiju. Sasvim tabelama se upotpunjuje sistem nacionalnih računa koji sačinjavaju godišnji obračun BDP-a sa sektorskim računima,kvartalni i regionalni računi, i omogućava multidimenzionalna makroekonomska istrukturna analiza, prognostika i modeliranje.

Sredstva po osnovu bruto nacionalnog dohotka

RZS je u celini se uskladilo sa ESA 2010. Nova metodologija nacionalnih računa je uvedena u toku 2016-2017. godine realizacijom projekta  finansiranog iz IPA 2012 „Jačanje statističkog sistema Srbije“ kroz izmenu metodologije i putem primene dobre prakse. Narodna banka Srbije je u okviru ovoga projekta proverila novu metodologiju platnog bilansa i svi pokazetelji su usklađeni sa Eurostat-om.


Potpisan je sporazum o saradnji u oblasti statistike nacionalnih računa sektora države, i sa njom povezanih statistika, između Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija i Republičkog zavoda, čime je pokazana spremnost za uspostavljanje efikasnog statističkog sistema u oblasti nacionalnih računa, koji će biti usklađen sa odgovarajućim pravnim aktima EU i zasnovan na Kodeksu prakse evropske statistike.


Potrebno je da se donese novi zakon u statistici koji bi omogućio da se prikupljeni podaci interpretiraju, a ne samo publikuju. Takođe, potrebno je dalje jačanje kapaciteta za potrebe donošenja politika na osnovu podataka (evidence based policy making).
Kako bi se obezbedila održivost statističkih istraživanja i same institucije potrebno je primeniti preporuke iz Eurostat peer review-a.

Prema informacijama iz Informatora o radu Ministarstva finansija, jedinica koja je osnovana za poslove upravljanja sopstvenim sredstvima Evropske unije je na nivou grupe, te je potrebno jačanje kapaciteta ove organizacione jedinice.

Tradicionalna sopstvena sredstva

Vlada je u julu 2018. godine usvojila predlog novog Carinskog zakona, kojim je predviđena potpuna implementacija ovog zakona do 31. decembra 2020. godine, imajući u vidu da postoji potreba za razvojem novih IT sistema i nadogradnjom postojećih u cilju sprovođenja zakonskih zahteva.


Potrebno je obezbediti podršku primeni ovog zakona, nakon njegovog usvajanja, kao i dalje jačanje kadrovskih i tehničkih (IT) kapaciteta Uprave carina kroz nacionalna sredstva i međunarodnu razvojnu pomoć.

EVROPSKI POKRET U SRBIJI (EPuS)

Evropski pokret u Srbiji (EPuS) osnovan je 1992. godine kao nevladino, nepartijsko i neprofitno, samostalno i dobrovoljno udruženje građana Srbije. EPuS je nezavisna ustanova demokratskog javnog mnjenja koja okuplja građane i građanke koji se zalažu za demokratsku, modernu i evropsku Srbiju i otvoreno i inkluzivno društvo integrisano u evropske tokove.

Od 1993. godine, Evropski pokret u Srbiji je punopravni član Međunarodnog evropskog pokreta koji se ubraja u međunarodne nevladine organizacije sa dugom tradicijom i značajnim idejnim uticajem na političke činioce u evropskim državama. EPuS ima 650 individualnih i 12 kolektivnih članova, i osnivač je i član Mreže Evropskog pokreta u Srbiji koja okuplja 15 organizacija.

koordinatorka radne grupe

Gordana Lazarević  je dugi niz godina zauzimala ključne pozicije u javnim službama. U periodu 2000-2010 bila je pomoćnik ministra koji je rukovodio planiranjem, pripremom i sprovođenjem projekata bilateralne razvojne pomoći i pomoći Evropske unije. Njene obaveze obuhvatale su koordinaciju rada ministarstava i drugih državnih institucija u pripremi programa i projekata koje će finansirati iz sredstava inostrane pomoći, pripremanje višegodišnjih planskih dokumenta, kao što su potrebe Republike Srbije za donatorskom pomoći, rad na ekonomskim i finansijskim propisima, upravljanje dugovanjima, kao i saradnju sa međunarodnim finansijskim organizacijama (Međunarodnim monetarnim fondom, Međunarodnom bankom za rekonstrukciju i razvoj, Evropskom investicionom bankom) i Evropskom unijom. Bila je nacionalni koordinator preko-graničnih programa u Srbiji (CBC programi). Sarađivala je sa Evropskim pokretom u Srbiji (EPuS) u radu prvog Nacionalnog konventa.

Danas radi kao individualni konsultant na različitim poslovima u zemlji i inostranstvu (istraživanja, razvoj državne uprave, evaluacija projekata, finansijsko i poslovno savetovanje, organizaciona i savetodavna podrška organizacijama civilnog društva, različite obuke). Sarađuje sa EC, SDC, SIDA, GIZ, ADA, UNOPS, različitim državnim institucijama i drugim organizacijama. Više puta je bila mentorka u programu Podeli svoje znanje čiji je cilj da uspešne i stručne liderke iz različitih profesija podele svoja znanja i iskustva sa mladim ženama sličnih interesovanja i tako doprinesu stvaranju prilika za unapređenje karijera mladih žena i promena u pogledu na karijeru i napredovanje mladih žena.

Objavljivala je članke i komentare u stručnim časopisima, prevode, priloge za studije i sarađivala sa EPUS-om u pripremi različitih publikacija koje se odnose na planiranje korišćenja i sprovođenja fondova EU, u časopisima Ekonomist magazin i Ekonomska politika.

Dobitnica je nagrade Evropskog pokreta u Srbiji za najveći individualni doprinos evropskim integracijama - Evropljanin 2005.

Volonter je u organizaciji Živimo zajedno koja zapošljava i vodi brigu o osobama sa invaliditetom.

članovi i članice radne grupe

Aleksandar Zdravković – Institut ekonomskih nauka, Kalina Marković Ilić – nezavisni ekspert, Mihailo Gajić – LIBEK, Miloš Đinđić – Centar za evropske politike