Finansijske i budžetske odredbe


Nakon završetka pregovora i pristupanja EU Srbija će uplaćivati potrebne doprinose u zajednički budžet i u određenom iznosu koristiti sredstva iz fondova EU. Uplaćivaćemo svoja sredstva u zajednički budžet u skladu sa našom ekonomnskom snagom.  

Budžetska sredstva Evropske unije prikupljaju se iz tri osnovne vrste prihoda: tradicionalnih sopstvenih sredstava (prihodi od carina, uključujući carine na poljoprivredne proizvode); sopstvenih sredstava po osnovu poreza na dodatnu vrednost (PDV) i sopstvenih sredstava iz uplata država članica na osnovu bruto nacionalnog dohotka (BND). Države članice Evropske unije imaju obavezu da uplaćuju u budžet EU, ali i pravo na korišćenje sredstava iz budžeta Evropske unije.

Kako bi na adekvatan način ispunile svoju obavezu uplate sopstvenog doprinosa budžetu EU, države članice moraju imati odgovarajući administrativni kapacitet da adekvatno koordiniraju i obezbede tačan obračun, naplatu, isplatu i kontrolu sopstvenog finansijskog doprinosa budžetu EU.

Preporuke radne grupe za 2020. godinu

Sredstva po osnovu poreza na dodatu vrednost

U julu 2018. godine je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama zakona o PDV-u sa pojedinim odredbama, koje su stupile na snagu 1. januara 2019. godine, a početkom aprila su usklađeni dinarski iznosi u Zakonu.


Tokom 2019. godine se nastavilo sprovođenje Akcionog plana Programa transformacije Poreske uprave za period 2018-2023. godine. Nastavljen je rad na odvajanju osnovnih od sporednih aktivnosti koje administrira Poreska uprava. Tokom prošle godine nastavljen je rad na promeni organizacije rada Uprave, tako da je od jula 2019. godine počela da funk- cioniše nova poslovna mreža koja podrazumeva 37 filijala. Uvedeni su i novi servisi elektronske komunikacije prvenstveno putem korišćenja portala e-porez.


Ocena Fiskalnog saveta jeste da se proces reforme nedovoljno brzo sprovodi, a da je jedan od ključnih problema manjak kvali kovanih radnika na ključnim pozicijama, poput poreskih inspektora, da je dozvola Vlade da se zaposli novih 100 radnika u Poreskoj upravi bila je nedovoljna da se adekvatno pojačaju neophodni ljudski kapaciteti, dok veliki broj pravnih i administrativnih rigidnosti još uvek onemogućava Poresku upravu da svoje zaposlene isplaćuje u skladu sa ostvarenim učinkom i na konkurentan način u odnosu na privatni sektor.
Kako bi nastavila proces reforme Poreske uprave Vlada Republike Srbije je odobrila kredit u vrednosti od 50 miliona dolara kod Svetske banke koji će tokom pet godina podržati rad na modernizaciji Poreske uprave, što nužno dovodi do zaključka da će period transformacije biti pomeren za najmanje jednu godinu od inicijalno planirane 2023. godine.

U pogledu uspostavljanja sistema sopstvenih sredstava Evropske unije u Srbijii izračunavanja ponderisane prosečne stope učinjen je napredak. Republički zavod za statistiku je prvi put posle 1996. godine objavio tabele ponude i upotrebe i input-autput tabele za Republiku Srbiju. Sasvim tabelama se upotpunjuje sistem nacionalnih računa koji sačinjavaju godišnji obračun BDP-a sa sektorskim računima,kvartalni i regionalni računi, i omogućava multidimenzionalna makroekonomska istrukturna analiza, prognostika i modeliranje.

Sredstva po osnovu bruto nacionalnog dohotka

RZS je u celini se uskladilo sa ESA 2010. Nova metodologija nacionalnih računa je uvedena u toku 2016-2017. godine realizacijom projekta  finansiranog iz IPA 2012 „Jačanje statističkog sistema Srbije“ kroz izmenu metodologije i putem primene dobre prakse. Narodna banka Srbije je u okviru ovoga projekta proverila novu metodologiju platnog bilansa i svi pokazetelji su usklađeni sa Eurostat-om.


Potpisan je sporazum o saradnji u oblasti statistike nacionalnih računa sektora države, i sa njom povezanih statistika, između Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija i Republičkog zavoda, čime je pokazana spremnost za uspostavljanje efikasnog statističkog sistema u oblasti nacionalnih računa, koji će biti usklađen sa odgovarajućim pravnim aktima EU i zasnovan na Kodeksu prakse evropske statistike.


Potrebno je da se donese novi zakon u statistici koji bi omogućio da se prikupljeni podaci interpretiraju, a ne samo publikuju. Takođe, potrebno je dalje jačanje kapaciteta za potrebe donošenja politika na osnovu podataka (evidence based policy making).
Kako bi se obezbedila održivost statističkih istraživanja i same institucije potrebno je primeniti preporuke iz Eurostat peer review-a.

Prema informacijama iz Informatora o radu Ministarstva finansija, jedinica koja je osnovana za poslove upravljanja sopstvenim sredstvima Evropske unije je na nivou grupe, te je potrebno jačanje kapaciteta ove organizacione jedinice.

Tradicionalna sopstvena sredstva

Vlada je u julu 2018. godine usvojila predlog novog Carinskog zakona, kojim je predviđena potpuna implementacija ovog zakona do 31. decembra 2020. godine, imajući u vidu da postoji potreba za razvojem novih IT sistema i nadogradnjom postojećih u cilju sprovođenja zakonskih zahteva.


Potrebno je obezbediti podršku primeni ovog zakona, nakon njegovog usvajanja, kao i dalje jačanje kadrovskih i tehničkih (IT) kapaciteta Uprave carina kroz nacionalna sredstva i međunarodnu razvojnu pomoć.

EVROPSKI POKRET U SRBIJI (EPuS)

Evropski pokret u Srbiji (EPuS) osnovan je 1992. godine kao nevladino, nepartijsko i neprofitno, samostalno i dobrovoljno udruženje građana Srbije. EPuS je nezavisna ustanova demokratskog javnog mnjenja koja okuplja građane i građanke koji se zalažu za demokratsku, modernu i evropsku Srbiju i otvoreno i inkluzivno društvo integrisano u evropske tokove.

Od 1993. godine, Evropski pokret u Srbiji je punopravni član Međunarodnog evropskog pokreta koji se ubraja u međunarodne nevladine organizacije sa dugom tradicijom i značajnim idejnim uticajem na političke činioce u evropskim državama. EPuS ima 650 individualnih i 12 kolektivnih članova, i osnivač je i član Mreže Evropskog pokreta u Srbiji koja okuplja 15 organizacija.

koordinator radne grupe

Radnom grupom rukovodi Andrija Pejović. Gospodin Pejović ima preko 18 godina profesionalnog iskustva, a 15 godina u procesu evropskih integracija, programiranjem i upravljanjem EU fondovima. Od 2004. do 2007. Andrija je bio savetnik za politiku u Kancelariji za evropske integracije Vlade Srbije, uključen u izgradnju kapaciteta srpske administracije u procesu uspostavljanja decentralizovanog sistema za sprovođenje za upravljanje fondovima EU; upravljanje projektima koji se finansiraju spolja; programiranje projekata CARDS 2006 i IPA 2007; Nacionalna kontakt tačka za Tvining-institucionalni program izgradnje; i, rukovodilac projekta projekta koji ima za cilj da podrži proces integracije u EU u Vladi Srbije, finansiran od strane holandske vlade i realizovan od strane UNDP-a.

Od 2009. do 2011. godine bio je ekspert za javne finansije u okviru „Projekta za pripremu i tehničku pomoć za jačanje administrativnog kapaciteta“ (PPF2), podržavajući pripremu Strateškog okvira koherencije i operativnih programa za IPA III i IV. Andrija ima iskustvo stečeno na projektima "Projekat za pripremu projekata u Srbiji PPF5 i PPF7" koji podržavaju srpsku kancelariju za integraciju u EU u pripremi višegodišnjih nacionalnih planskih dokumenata, odnosno dokumenata za procenu potreba za međunarodnom pomoći za period 2014-2017 i 2019-2025. Andrija ima iskustva u programiranju pomoći EU u dve finansijske perspektive EU 2007-2013 i 2014-2020. Andrija je radio na pripremi Akcionog plana kao početnog merila pregovora za Poglavlje 22 - Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata.

Kopredsedava Radnom grupom za pregovore o pristupanju Poglavlje 22 - Regionalni razvoj i koordinacija strukturnih instrumenata i pregovaračko Poglavlje 33 - Finansijske i budžetske odredbe, u okviru Nacionalne konventa o EU Republike Srbije. Andrija je iskusni predavač o EU PCM metodologiji, sa preko 80 seminara u raznim institucijama Srbije i šireg regiona.

članovi i članice radne grupe

Aleksandar Zdravković – Institut ekonomskih nauka, Gordana Lazarević – Evropski pokret u Srbiji, Kalina Marković Ilić – nezavisni ekspert, Mihailo Gajić – LIBEK, Miloš Đinđić – Centar za evropske politike