Nauka i istraživanje

Oblasti obrazovanja i obuka, mladih i kulture prvenstveno su u nadležnosti zemalja članica Evropske unije, ali kada budemo deo naučnog sistema EU otvoriće nam se mogućnost  punopravnog učešća u programima EU za nauku i istraživanje, što omogućava uključivanje naših naučnika u međunarodne projekte i obezbeđivanje  dodatnih sredstava za ¬ finansiranje istraživanja.

Ukupnom napretku i poboljšanju kvaliteta života u velikoj meri doprinose zajednički programi delovanja u nauci, istraživanju i inovacijama. Na taj način zemlje članice EU mogu postizati bolje zajedničke rezultate i viši nivo konkurentnosti na globalnom planu uz puno poštovanje njihove odgovornosti za sadržaje koji se izučavaju, organizaciju obrazovanja i stručnog usavršavanja, kao i njihove nacionalne i regionalne kulturne raznolikosti.

Pravne tekovine EU u oblasti obrazovanja i kulture sastoje se pre svega od okvira za saradnju, koji čine programi EU i otvoreni metod koordinacije koji treba da doprinese približavanju nacionalnih politika i ostvarivanju zajedničkih ciljeva. Pravne tekovine EU takođe nalažu članicama da omoguće obrazovanje dece radnika migranata koji dolaze iz drugih članica, kao i da spreče diskriminaciju državljana članica EU.

preporuke radne grupe za poglavlja 25 i 26 za 2019. godinu

Konvent od osnivanja svake godine objavljuje Knjigu preporuka u kojoj Vladi Srbije, Evropskoj uniji, ali i civilnom društvu predlaže  mere za poboljšanje i ubrzavanje procesa pristupanja EU. Konkretne mere koje predlažemo usmerene su na unapređenje i poboljšanje svih oblasti života u našem društvu, a sve su obuhvaćene pregovorima o pristupanju Srbije EU.

Konvent će uporno, jer je to u interesu naših građana i privrede,  nastaviti da ponavlja preporuke ne obazirući se na to što Vlada i EU pa čak i nevladine organizacije neke od preporuka ne prihvataju ili odlažu primenu. Konvent će nastaviti da obaveštava javnost o svim preporukama, naročito da insistira na onima koje  nisu prihvaćene i podseća kakve to posledice proizvodi po razvoj našeg društva i proces pristupanja EU.

Preporuke, komentari i sugestije članova Radne grupe:

  • Predvideti komercijalizaciju kao koncept za inoviranje naučno-istraživačkog rada, budući da se budžetirana sredstva koja dolaze iz privatnog sektora ne mogu izdvojiti ako nema komercijalizacije i privatnog interesa. Takođe, potrebno je promeniti način evaluacije naučno-istraživačkih projekata.
  • Napraviti razliku između baznih i primenjenih nauka kada govorimo o finansiranju, kao i napraviti prioritetizaciju inovacija, drugim rečima, napraviti analizu koje oblasti su prioritetne i koje treba da budu u fokusu za inovacije, budući da društvo nema kapaciteta da planira „naširoko“. Inovacije su nov termin koji je do sada bio segment istraživanja, pa ga treba dobro definisati. Takođe, među merama postoje neke nesuglasice, poput toga da jedna mera podstiče zapošljavanje niskokvalifikovanih lica, dok druga se zalaže za inovacije i zapošljavanje visokoobrazovanih. Takođe, potrebno je uvrstiti evropska merila za praćenje oblasti inovacija, ali i ojačati vezu istraživanja i inovacija sa obrazovanjem. Kritički se treba osvrnuti na dosadašnji model finansiranja nauke, koji je u praksi više nauku postavljao kao socijalnu kategoriju, a ne kao razvojnu. U segmentu obrazovanja treba više insistirati na funkcionalnom, a ne na formalnom znanju.
  • Kada govorimo o dualnom obrazovanju, važno je napraviti razliku između strateških, dugoročnih ciljeva koje država želi da postigne i primarnih, kratkoročnih ciljeva. Ovu razliku je potrebno pojasniti i široj javnosti. Što se tiče mogućih indikatora za praćenje sprovođenja dualnog obrazovanja, predlažu se broj nezaposlenih (uvažavajući strukturu nezaposlenih) i procenat zaposlenosti mladih. Potrebno je uvrstiti mere za borbu protiv korupcije u obrazovanju, koje je u vezi i sa digitalizacijom (koja je od one godine uvršćena pod meru koja se tiče nauke i inovacija), te treba da doprinese i većoj transparentnosti.
  • Pored dualnog obrazovanja koje je u centru prioritetne strukturne reforme, potrebno je uvrstiti i obrazovanje odraslih kao oblasti koja je zapostavljena, a koja može da odgovori na izazove smanjenja nezaposlenosti i povezivanja odraslih sa svetom rada. Takođe, treba i same inovacije prioritetizovati, i zalagati se da, pored IKT inovacija, i zelene tehnologije budu prioritetno podržane.
  • Potrebno je izmeniti indikatore tako da se odnose i na dualno obrazovanje – oba postojeća indikatora se odnose na Nacionalni okvir kvalifikacija u Srbiji (NOKS), te je predlog, u najgrubljim crtama, da indikatori budu broj uspostavljenih ugovora između škola i kompanija odnosno roditelja i poslodavaca, kao i broj učenika koji pohađa dualni sistem. Rizici koji su pretpostavljani odnose se samo ka spoljašnjim subjektima, nema kritičkog promišljanja usmerenog ka privredi, te kao rizik vidimo nedovoljno privrednih subjekata koji mogu da odgovore na zahteve srednjih stručnih škola, naročito u ekonomski nerazvijenim mestima. Takođe, naziv reforme Kvalifikacije orijentisane prema potrebama tržišta rada je suviše široko definisan, a odnosi se prvenstveno na srednje stručno obrazovanje.
  • Važno je inovaciju i istraživanja posmatrati kao razvojnu komponentu društva. Potrebno je jasno iskazati stav da obrazovanje i fundamentalna istraživanja jesu osnova svakog društva. Primenjivost i veza sa privredom se ne može tražiti od svakog segmenta obrazovanja, istraživanja i inovacija. S druge strane, važno je podstaći naučnike iz oblasti primenjenih nauka, istraživanja koja mogu biti primenjiva i inovacija da se više povežu sa privredom ili započnu samostalni posao. Digitalna transformacija je vrlo važan prioritet razvoja.

ISTRAŽIVAČKA STANICA PETNICA

Istraživačka stanica Petnica (ISP) je samostalna i nezavisna institucija koja se bavi razvojem naučne kulture, naučne pismenosti, obrazovanja i kulture. Aktivnosti ISP su najvećim delom usmerene na mlade – na učenike i studente, kao i na obuku nastavnika u novim tehnikama, metodama i sadržajima u oblasti nauke i tehnologije. Svake godine Istraživačka stanica Petnica organizuje veliki broj različitih programa u obliku kurseva, seminara, naučnih kampova, radionica i sl, u trajanju od više dana. Na ovim programima kao predavači gostuju iskusni naučni radnici i istraživači iz velikog broja naučnih instituta i fakulteta sa kojima ISP sarađuje. Glavnina programa ISP je namenjena osnovnoj ciljnoj grupi – učenicima srednjih škola, tj. mladima u uzrastu od 15 do 19 godina. Njima se nudi mogućnost da se prijave za čitavu seriju seminara i kurseva tokom jedne godine koji se održavaju u nekoliko termina tokom zime, proleća, leta i jeseni. ISP samostalno vrši izbor učenika koji će se pozvati da učestvuju na programima. Na raznovrsne programe IS Petnica svake godine prijavljuju se učenici iz preko 500 škola iz svih delova Srbije, i država nekadašnje Jugoslavije.

koordinator radne grupe

Radnom grupom rukovodi Nikola Božić. Radi kao programski direktor u Istraživačkoj stanici Petnica. Bavi se obrazovanjem, kao i popularizacijom i promocijom nauke.

Bio je urednik rubrike Nauka na B92 Internet portalu, i glavni i odgovorni urednik srpskog izdanja časopisa Popular Science. Autor je knjige za decu „Astronomija“ (Kreativni centar), za koju je dobio i književnu nagradu „Neven“ za najbolju dečiju knjigu u oblasti popularne nauke (2013). Povodom postignutih rezultata na polju promocije i popularizacije astronomije i nauke uopšte od ministra nauke i tehnološkog razvoja je dobio nagradu-plaketu “Milutin Milanković” (2010). Pokretač je i moderator vrlo posećenog događaja „Na kafi sa naučnikom“. Piše naučno popularne tekstove  za novine, magazine i portale, učestvuje na mnogim događajima koji za cilj imaju predstavljanje nauke. Bio je govornik na TEDx događajima. Bio je nacionalni koordinator i predsednik Nacionalnog odbora za obeležavanje Međunarodne godine astronomije 2009. u Srbiji.

Koordinator je Radne grupe 18 u Nacionalnom konventu o EU za poglavlja 25 i 26 (nauka i istraživanje, obrazovanje i kultura). Angažovan je kao konsultant na različitim projektima u organizaciji OSCE, DiploFoundation, GIZ, Heinrich Boll Stiftung, Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Centra za promociju nauke. Premijer Francuske Republike, uredbom od 9. januara 2018, imenovao ga je za Viteza u redu Akademskih palmi, odajući mu tako priznanje za njegovu posvećenost naučnoj saradnji između Francuske i Srbije.

članovi i članice radne grupe

Aleksandar Marić – Istraživački centar za odbranu i bezbednost, Aleksandar Pavlović – Klub 500, Boris Spasić – Centar za interaktivnu pedagogiju, Božana Peregi – NIK Eliksir plus doo, Donka Banović – Pomoć deci, Dragan Ranđelović – Društvo mladih istraživača Bor, Filip Čolaković – Akademija nacionalnog razvoja, Gordana Knežević Orlić – Izdavačka kuća KLETT, Gordana Stanković – Udruženi građani Leksovca, Irena Fiket – Klub 500, Ivana Antonijević – Udruženje studenata sa hendikepom, Jana Zabunov – Akademija ženskog preduzetništva, Jasminka Čekić Marković – Društvo istraživača u obrazovanju u Srbiji, Jasna Janković – Unija sindikata prosvetnih radnika, Jelena Zunić Cicvarić – Mreža organizacija za decu Srbije, Jovan Zubović – Institut ekonomskih nauka, Lidija Županić Šuica – Edukacija za 21. vek, Ljiljana Vasić – Pomoć deci, Marija Kostić – Univerzitet Singidunum, Marija Mijatović – Udruženje Centar Đorđe Vajfert, Marina Ilić – Geoekološki centar, Milena Stefanović – Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji, Milica Grahovac – Centar za obrazovne politike, Mirjana Ilić – KLETT društvo za razvoj obrazovanja, Miroljub Milivojčević – Sindikat obrazovanja Srbije, Naim Leo Beširi – Institut za evropske poslove, Pavle Pavković – Društvo za informatiku Srbije, Petar Žmak – Građanske inicijative, Radmila Gosović – Grupa MOST, Radovan Cicvarić – Užički centar za prava deteta, Radovan Živković – Centar za obrazovno liderstvo, Slobodan Dobrić – Udruženje Vinčanski Neolit, Snežana Milojković – Savez učitelja Republike Srbije, Sofija Adžić – Ekonomski fakultet Subotica, Stevan Nestorov – Pomoć porodici, Sunčica Milosavljević – Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Tamara Simonović – Grupa za decu i mlade “INDIGO”, Tamara Vukov – Grupa za analizu i kreiranje javnih politika, Tijana Prizrenac – Klub studenata Fakulteta bezbednosti, Veljko Stojanović – Udruženje nastavnika Duga, Vesna Matić – Ekonomska škola “Valjevo”, Vesna Pravdić – Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Vladimir Anđelković – Centar za istraživanje digitalne kulture, Zvonko Damnjanović – Čitaonica EVROPA, Željana Radojičić Lukić – Mreža organizacija za decu Srbije