Ostala pitanja Kosovo

Pregovaračko poglavlje 35 obuhvata pitanja koja ne mogu da se svrstaju u ostala poglavlja, ali i za raspravu o pitanjima koja se pojave nakon što je određeno poglavlje privremeno zatvoreno, čime bi se izbegla potreba za ponovnim pregovaranjem tih poglavlja. Iz tih razloga u poglavlju 35 nema unapred definisanih pravnih tekovina EU.

U slučaju Srbije poglavlje 35 je iskorišćeno za praćenje napretka u procesu pregovora o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Pregovarački okvir Evropske unije za vođenje pristupnih pregovora sa Srbijom navodi da će se „pitanje normalizacije odnosa između Srbije i Kosova razmatrati u okviru Poglavlja 35 „Ostala pitanja“ kao posebna stavka kojom se treba baviti u ranoj fazi pregovora, kao i tokom celog procesa pregovaranja, a u posebno opravdanim slučajevima i u okviru drugih relevantnih poglavlja“. Poglavlje 35 nema ulogu da zameni dijalog između Beograda i Prištine već da prati realizaciju dogovora postignutih u okviru dijaloga i na taj način bude veza između progresa u dijalogu i pristupnih pregovora Srbije.

Kao što je već napomenuto, u ovom poglavlju nema pravnih tekovina EU, samim tim ovo poglavlje je otvoreno bez podnošenja pregovaračke pozicije Republike Srbije. Međutim, prilikom otvaranja poglavlja, Evropska unija je usvojila zajedničku poziciju sa 36 prelaznih merila kojima se meri progres u dijalogu, samim tim i u ovom poglavlju. Pregovaračkim okvirom Evropske unije određeno je da se na poglavlje 35 odnose pravila koja se prema novoj metodologiji pregovora primenjuju na poglavlja 23 i 24. Ovo znači da nedostatak progresa u ispunjavanju merila iz ovog poglavlja mogu zaustaviti proces pregovora u okviru drugih pregovaračkih poglavlja.

Konvent od osnivanja svake godine objavljuje Knjigu preporuka u kojoj Vladi Srbije, Evropskoj uniji, ali i civilnom društvu predlaže mere za poboljšanje i ubrzavanje procesa pristupanja EU. Konkretne mere koje predlažemo usmerene su na unapređenje i poboljšanje svih oblasti života u našem društvu, a sve su obuhvaćene pregovorima o pristupanju Srbije EU. 

Konvent će uporno, jer je to u interesu naših građana i privrede, nastaviti da ponavlja preporuke ne obazirući se na to što Vlada i EU pa čak i nevladine organizacije neke od preporuka ne prihvataju ili odlažu primenu. Konvent će nastaviti da obaveštava javnost o svim preporukama, naročito da insistira na onima koje nisu prihvaćene i podseća kakve to posledice proizvodi po razvoj našeg društva i proces pristupanja EU.

Imajući u vidu da su preporuke objavljene u Knjizi preporuka NKEU za 2017/2018 još uvek aktuelne, Radna grupa NKEU za Poglavlje 35 ih ponovo navodi kao prioritetne, dopunjujući ih sa preporukama proisteklih dešavanjima tokom 2019. godine.

Preporuke Radne grupe za 2020. godinu

  • Odmah nakon formiranja Vlade Kosova i ukidanja taksi što pre se vratiti dijalogu i intenzivirati pregovore o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, koji bi doveli do potpisivanja Sporazuma zasnovanom na konsenzusu koji bi garantovao trajni mir i bezbednost i omogućio nesmetan put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.
  • Nastaviti sa unutrašnjim dijalogom o rešavanju kosovskog pitanja u formi koja omogućava otvoreni i konstruktivni dijalog između predstavnika vlasti, opozicije, organizacija civilnog društva i drugih zainteresovanih strana, jer je to jedini način da se postigne društveni konsenzus, obezbedi primena i osigura održivost predloženog rešenja.
  • Pristupiti punoj realizaciji postignutih sporazuma u Briselu i uspostaviti mehanizme redovnog izveštavanja koji bi pratili sve elemente postignutih sporazuma proisteklih iz Briselskog dijaloga. Kancelarija za Kosovo i Metohiju bi trebalo da nastavi sa praksom objavljivanja izveštaja o napretku u dijalogu između Beograda i Prištine.
  • Raditi na izgradnji poverenja i pomirenju između srpske i albanske zajednice, nezavisno od procesa pregovora i rešavanja statusnih pitanja. U tom smislu, neophodno je podržati sportske i kulturne aktivnosti koje omogućavaju pozitivnu interakciju između dva naroda, kao i napore civilnog društva u pokretanju dijaloga među zajednicama. Podrška nosilaca javnih funkcija u Srbiji ne treba da bude deklarativna već aktivna (kroz aktivno učešće u ovim aktivnostima).
  • Raditi na poboljšanju uslova za život svih stanovnika Kosova (uključujući slobodu kretanja, poslovanja i međunarodne saradnje), obezbeđivanju pretpostavki da se zločini iz prošlosti više nikad ne ponove (uključujući pronalaženje nestalih kao primarni zadatak za obe strane) i stvaranju uslova za razvoj pravnih i demokratskih sistema vlasti na Kosovu i u Srbiji.
  • Ohrabriti Srbe sa prostora Kosova i Metohije da uzmu aktivno učešće u političkim procesima u okviru kosovskog sistema, kao i društvenim procesima u okviru svojih zajednica. Uključivanje u procese na Kosovu i Metohiji treba da se odvija u duhu demokratije i bez političkih pritisaka iz Beograda. Takođe, potrebno je raditi na jačanju ljudskih resursa i kreiranje institucionalnih mehanizama za efikasniju borbu srpske zajednice za svoja prava
    unutar kosovskih institucija.
  • Uspostaviti direktnu saradnju između institucija za sprovođenje zakona i sektora bezbednosti Beograda i Prištine, nevezano za statusna pitanja. Neophodno je da uspostave direktni kanali za razmenu informacija, koordinaciju i direktnu saradnju na operativnom nivou – ovo je ujedno i jedan od uslova u okviru evrointegracija Srbije. Naročito je bitno uspostaviti funkcionalnu saradnju kako bi se razrešile sve okolnosti u vezi ubistva Olivera Ivanovića. Postojeća saradnja u okviru posrednika UNMIK, EULEX ili neformalni kanalima (ILE- CUs) pokazala se neefikasnom, jer ne može da pruži adekvatan odgovor na bezbednosne pretnje, rizike i izazove.
  • Promeniti sadržaj i način komunikacije u javnosti i sa javnošću – izbegavati verbalne pro- vokacije, nacionalističke ispade i govor mržnje prema predstavnicima vlasti na Kosovu i pripadnicima albanskog naroda. Komunikaciju u javnosti voditi na način da se ističu po- zitivne strane saradnje između dva naroda, kao i kroz naglašavanje dobiti od postignutih sporazuma.

Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER)

Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) je osnovan 2006. godine kao neprofitni, nezavisni nevladin centar za istraživanje javnih politika (think tank) sa misijom promocije i unapređenja održivog društveno-ekonomskog teritorijalnog razvoja u Srbiji ali i u drugim ekonomijama Zapadnog Balkana. InTER ima kancelarije u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici.

Oblasti delovanja InTER-a su:

  • Regionalni i lokalni društveno-ekonomski razvoj;
  • Decentralizacija i teritorijalno upravljanje;
  • Teritorijalna konkurentnost kroz razvoj poslovne infrastrukture i podršku razvoju preduzetništva i malih i srednjih preduzeća;
  • Ruralni razvoj sa posebnim akcentom na razvoj aktivnog turizama i organske proizvodnje;
  • Transnacionalna i prekogranična saradnja;
  • Zvanična razvojna pomoć.

Kao posebnu oblast delovanja, InTER se bavi analizom efekata Briselskog sporazuma na društveno-ekonomski razvoj i rad javnih institucija u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova. Od februara 2018. godine InTER je preuzeo koordinaciju rada Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 u pregovaračkom procesu Srbije sa Evropskom unijom.

Pravci delovanja InTER-a se pre svega svode na pružanje podrške donosiocima odluka na različitim teritorijalnim nivoima (centralnom, regionalnom, lokalnom) i različitim fazama ciklusa javne politike uključujući:

  • Javno zagovaranje za bolju teritorijalnu politiku i ravnomerni razvoj;
  • Izrada analitičkog materijala za donošenje i praćenje javnih politika zasnovanim na činjenicama u oblasti delovanja InTER-a;
  • Podrška izradi i razvoju teritorijalnih i sektorskih politika, strateških i akcionih planova i operativnih programa;
  • Podrška u realizaciji razvojnih programa i projekata u oblasti delovanja InTER-a;
  • Evaluacija javnih politika, procena uticaja i evaluacija zvanične razvojne pomoći;
  • Podizanje kapaciteta institucija javnog i privatnog sektora, uključujući i organizacije civilnog društva.

Više informacija o InTER-u dostupno je na zvaničnoj web stranici.

koordinator radne grupe

Dragiša Mijačić je direktor InTER-a sa iskustvom od preko dve decenije u oblasti društveno-ekonomskog razvoja u tranzicionim ekonomijama Zapadnog Balkana. Tokom karijere Dragiša je sarađivao sa mnogobrojnim međunarodnim organizacijama i državnim institucijama na realizaciji više od 300 razvojnih i istraživačkih projekata širom Zapadnog Balkana i zemalja Evropske unije.

Pored toga, autor je više od 100 studija, publikacija i naučnih radova u oblasti svog rada. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Prištini, a magistrirao je razvojne studije (Development Studies) na Univerzitetu Trento u Italiji. Trenutno pohađa doktorske studije na Univerzitetu u Mastrihtu, u Holandiji. Govori engleski jezik.

Članovi i članice radne grupe

Institut za teritorijalni ekonomski razvoj – InTER – koordinator Radne grupe, Beogradski centar za bezbednosnu politiku - BCBP, Beogradski fond za političku izuzetnost – BFPE, Centar savremene politike - CSP, Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative - CDDRI, Centar za evropske politike – CEP, Centar za interdisciplinarne studije Balkana, Centar za regionalizam, Crno beli svet - CBS, Fondacija Hajnrih Bel, Fondacija Konrad Adenauer Beograd, Fondacija za otvoreno društvo, Srbija, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava - YIHR, Institut za evropske poslove, Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM, Nataša Dragojlović – u kapacitetu koordinatora NKEU, Nova društvena inicijativa – NSI, NVO Aktiv, NVO Lanac, Savet za inkluzivno upravljanje – CIG, Sonja Stojanović Gajić – u ličnom kapacitetu