Politika konkurencije

Kada Srbija postane članica EU postaće deo jedinstvenog tržišta. Naši privrednici  poslovaće po pravilima koja obezbeđuju i stalno unapređuju slobodnu i poštenu konkurenciju. Poštena konkurencija rezultira direktnim koristima za građane. Nižim cenama, većim kvalitetom i širim izborom proizvoda.

Konkurencija je jedan od osnovnih principa tržišne ekonomije. Zato su u EU zabranjena udruživanja preduzeća koja mogu uticati na trgovinu između članica EU i koja mogu narušiti konkurenciju na unutrašnjim tržištima članica. Zabranjena je zloupotreba dominantnog položaja na unutrašnjem tržištu, ako on može uticati na trgovinu između država članica.

Nadgleda se i kontroliše državna pomoć  kako ne bi bila narušena konkurencija, kako neka preduzeća ili neki proizvodi ne bi bili povlašćeni na tržištu. Preventivno se nadgleda objedinjavanje preduzeća sa evropskom dimenzijom pa se i zabranjuje planirano povezivanje koje narušava konkurenciju.  EU insistira na liberalizaciji sektora gde su se javna i privatna preduzeća poput telekomunikacija, transporta ili energije monopolistički razvijala.

Na ovim principima zasnovana konkurencija utiče na privredni razvoj, otvara mogućnosti za inovacije, investiranje i podizanje kvaliteta robe i usluga i uz dobro osmišljenu državnu pomoć uspostavlja  savremenu tržišnu ekonomiju uključenu u tržište EU.

preporuke radne grupe za poglavlje 8 za 2019. godinu

Konvent od osnivanja svake godine objavljuje Knjigu preporuka u kojoj Vladi Srbije, Evropskoj uniji, ali i civilnom društvu predlaže  mere za poboljšanje i ubrzavanje procesa pristupanja EU. Konkretne mere koje predlažemo usmerene su na unapređenje i poboljšanje svih oblasti života u našem društvu, a sve su obuhvaćene pregovorima o pristupanju Srbije EU.

Konvent će uporno, jer je to u interesu naših građana i privrede,  nastaviti da ponavlja preporuke ne obazirući se na to što Vlada i EU pa čak i nevladine organizacije neke od preporuka ne prihvataju ili odlažu primenu. Konvent će nastaviti da obaveštava javnost o svim preporukama, naročito da insistira na onima koje nisu prihvaćene i podseća kakve to posledice proizvodi po razvoj našeg društva i proces pristupanja EU.

Na osnovu dosadašnjih aktivnosti, predočene analize stanja sa jasnim uvidom u probleme koji se dešavaju u praksi i postavljena merila za otvaranje poglavlja, Radna grupa daje preporuke koje za cilj imaju dalje jačanje institucija sistema, poboljšanje zakonske regulative i  promociju tema zaštite konkurencije i kontrole državne pomoći široj javnosti, privredi, lokalnim samoupravama i građanima na koje je kao krajnje potrošače, gotovo uvek „prevaljen“ uticaj nelojalne konkurencije, kroz plaćanje više cene proizvoda i usluga.

Usvajanjem Zakona o kontroli državne pomoći napravljen je prvi, ali svakako krupan korak u prevazilaženju izazova koji su pred nama u ovom poglavlju.

Jačanje institucija i unapređenje regulative:
  • Jačanje institucija za kontrolu državne pomoći i uspostavljanje modela potpune nezavisnosti kroz povećanje broja zaposlenih i uključivanje ekonomista i pravnika u rad stručne službe, odnosno punu primenu novousvojenog Zakona o kontroli državne pomoći. Dodatno uspostaviti jaču saradnju sa regulatornim telima (identifikovanje i definisanje načina saradnje).
  • Usvojiti podzakonske propise, kako je to novim Zakonom o kontroli državne pomoći propisano. Modernizovati i usaglasiti kriterijume i principe za prijavu i dodelu državne pomoći i sprovesti dalja usaglašavanja navedena u merilima koja moraju biti ispunjena pre početka otvaranja poglavlja.
  • Nastaviti izradu novog Zakona o zaštiti konkurencije. Aktivnosti na izradi novog propisa su zaustavljene. Potrebno je nastaviti pripremu ovog propisa s obzirom na to da je namera da se novi koncepti iz zemalja EU integrišu u nacionalno zakonodavstvo.
  • Nastaviti izradu ekonomskih sektorskih analiza u cilju jasne slike za određivanje relevantnog tržišta i stanja u pojedinačnim sektorima. Poseban osvrt za unapređenje u ovom delu je pitanje regionalizma i statistike u Republici Srbiji, usaglašenost i međusektorski pristup i kvalitet dostupnih podataka na koje Komisija za zaštitu konkurencije treba da ukaže i predloži potrebne izmene.
  • Obezbediti da zvanična mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije budu obavezujuća u postupcima pripreme propisa koji mogu imati uticaj, odnosno potencijalno ograničiti konkurenciju. Predlagači propisa čija bi primena mogla da bude od značaja na stanje konkurencije, moraju da prihvate činjenicu da mišljenja i saradnja sa Komisijom za zaštitu konkurencije tokom pripreme nacrta propisa, može samo da doprinese izradi kvalitetnijih zakonskih rešenja. Da bi se ovo ostvarilo neophodno je da Vlada promeni svoj Poslovnik o radu gde bi jasno bile pobrojane nezavisne institucije čije mišljenje je neophodno pribaviti.
  • Intenzivno uključiti Komisiju za zaštitu konkurencije u konsultacije i radne grupe za izmene propisa koji regulišu rad i poslovanje javnih preduzeća (uvođenje korporativnog menadžmenta).

U skladu sa preporukom Evropske komisije poseban fokus treba staviti i na:

Dodatno razvijanje i promocija značaja tema zaštite konkurencije i kontrole državne pomoći:
  • Nastaviti promociju opštih tema o zaštiti konkurencije prema ciljnim grupama: poslovni sektor (privreda i bankarski sektor) i lokalne samouprave. Važno je prilagoditi način komunikacije konkretnoj ciljnoj grupi: mediji, okrugli stolovi, obuke i identifikovanje relevantnih tema.
  • Nastaviti aktivnosti podizanja svesti o značaju zaštite konkurencije usmerene ka široj javnosti. Iako je u prethodnoj godini organizovano nekoliko radionica na ovu temu svakako je potrebno dodatno informisati i kroz kampanje upoznati javnost o posledicama nelojalne konkurencije (više cene proizvoda i usluga koje se plaćaju).
  • Organizovati pojedinačne treninge za predstavnike lokalnih komisija, na temu zaštite konkurencije i kontrole državne pomoći. Imajući u vidu da se dodela državne pomoći, kako na državnom tako i na lokalnom nivou, uglavnom odvija preko različitih konkursa o čijim ishodima odlučuju, za to formirane, nadležne Komisije, od izuzetnog je značaja da članovi tih komisija poznaju pravila o dodeli državne pomoći. Edukacija svih učesnika u ovom procesu je od izuzetnog značaja za primenu važećih i novih/očekivanih procedura i pravila.
  • Izmeniti postojeći obrazovni kurikulum, naročito u delu master i postdiplomskih studija u cilju uključivanja tema zaštite konkurencije i kontrole državne pomoći u postojeće obrazovne programe, kako bi se stvorili školovani kadrovi za popunjavanje pozicija u okviru institucija i privatne prakse (za potrebe privrede).

NACIONALNA ALIJANSA ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ (NALED)

NALED je jedina poslovna asocijacija koja u svom članstvu okuplja predstavnike sva tri sektora društva – kompanije, opštine i NVO, koji zajedno rade na poboljšanju uslova za lokalni ekonomski razvoj i poslovanje u Srbiji. Jedinstvenost NALED-a ne ogleda se samo u raznovrsnoj strukturi članova, već i u činjenici da je, osim članskog udruženja, NALED i organizacija civilnog društva (NVO).

NALED sprovodi različite projekte i na taj način svojim članovima pruža dodatne vrednosti. Za sve što ulože u NALED članovi dobijaju dvostruko više, jer je prihod od članarine pokriven jednakom vrednošću donatorskih sredstava. Od osnivanja (2006. godine) do danas, NALED-u je pristupilo preko 280 članova, među kojima su najuspešnije kompanije, opštine i NVO u Srbiji. Institucije Vlade Republike Srbije i međunarodne organizacije čine preko 100 institucionalnih partnera koji podržavaju aktivnosti NALED-a.

Organizovanjem velikog broja događaja i poslovnih sastanaka, NALED je postao lider u promociji dijaloga između javnog, privatnogi civilnog sektora i pozicionirao se kao vodeći autoritet na polju monitoringazakonodavne aktivnosti i merenja performansi javne uprave.

koordinator radne grupe

Radnom grupom rukovodi Slobodan Krstović. Krstović je osnovne studije završio na Ekonomskom fakultetu univerziteta u Beogradu, na smeru "Finansije, bankarstvo i osiguranje". Uspešno је odbranio Master rad na temu “Dozvoljeni oblici državne pomoći u pravu konkurencije Srbije i Evropske unije” na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2012. godine. Dodatne obuke prošao u okviru seminara o trgovini i izazovima iz okruženja zemalja u razvoju, održanog u Pekingu 2011. godine i seminara o održivom razvoju održanog u Veneciji 2013. godine. Od 2010. član tima NALED-a na pozicijama projektnog menadžera i saradnika za ekonomske analize i Šefa tima za životnu sredinu. Koordinirao i učestvovao u implementaciji velikog broja projekata na temu javnih finansija, fiskalne politike, politike konkurencije, zaštite životne sredine, javnih politika na lokalnom i republičkom nivou. Koautor i saradnik u izradi velikog broja studija i analiza u oblasti regulatorne reforme i oceni kvaliteta poslovnog okruženja pripremljenih u okviru tima za regulatornu reformu NALED-a, među kojima su  Siva Knjiga, Regulatorni indeks Srbije, Kvartalni izveštaji o statusu regulatorne reforme i dr.

članovi i članice radne grupe

Biljana Kitić - "Samardžić, Oreški, Gecić & Grbović", Biljana Trifunović - International Financial Agency d.o.o. - IFA d.o.o., Bogdan Gecić - "Samardžić, Oreški, Gecić & Grbović", Damir Petrović - Advokatska kancelarija Petrović Đorđević, Dane Pribić - Centar za razvoj demokratskog društva Europolis, Danijel Stevanović - "Advokatska kancelarija Moravčević, Vojnović i partneri", Dragan Milutinović - Opština Knjaževac Agencija za razvoj opštine Knjaževac – ARK, Dragica Božinović - Udruženje poslovnih žena Srbije, Dragiša Mijačić InTER - Institute for Territorial Economic Development, Dragomir Vasić - Evropska Vojvodina, Dušan Popović Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Goran Papović - Nacionalna organizacija potrošača Srbije, Hadži Zoran Jovanović - NVO Grupa za razvojne projekte – GDP, Jana Zabunov - Akademija ženskog preduzetništva, Jasminko Hadžisalihović - Pokret za toleranciju, Jovan Beara - Poslovno udruženje UVRA Novi Sad, Marija Tasić - BT Legal, Milan Kostić - Ekonomski fakultet Kragujevac, Milica Subotić - "Janković, Popović & Mitić ortačko društvo" - Advokatska kancelarija, Milivoje Jovanović ENECA - EcoNomic Expert Community Association, Mirjana Kranjac - "Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova", Radica Gligorić - Centar za toleranciju i održivi razvoj Krčedin CENTOR, Radmila Milivojević - Evropski pokret, Rodoljub Živadinović - Savez pčelarskih organizacija Srbije, Slađana Sredojević - Udruženje banaka Srbije, Sofija Adžić - Ekonomski fakultet Subotica, Srđan Dimitrijević - Evropski pokret u Srbiji – Leskovac, Srđana Petronijević - "Advokatska kancelarija Moravčević, Vojnović i partneri", Vera Vida - Centar potrošača Srbije, Zoran Pendić - Savez inženjera i tehničara Srbije, Zoran Škobić - Savez računovođa i revizora Srbije, Zoran Vujović - Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije - Udruženje poslodavaca Srbije, Dušan Protić - CEP - Centar za Evropske politike