Poljoprivreda i ruralni razvoj

11. Poljoprivreda i ruralni razvoj

Budžet za realizaciju Zajedničke poljoprivredne politike EU je 40% ukupnog budžeta EU. Ovaj podatak dovoljno govori o značaju koji poljoprivreda ima u EU.

Kada Srbija završi pregovore i postane deo EU naši poljoprivrednici će dobijati podsticaje bez obzira kojom vrstom proizvodnje se bave pod uslovom da poštuju očuvanje životne sredine, zdravlje ljudi, bezbednost hrane, dobrobit životinja i održavaju zemljište u dobrom stanju. Dobijaće podsticaje bez obzira na to da li su njihovi proizvodi traženi ili ne.

U EU naši poljoprivrednici biće korisnici svih mera koje podstiču ruralni razvoj. To su mere koje jačaju konkurentnost poljoprivrede i šumarstva, poboljšavaju biološku raznovrsnost, unapređuju kvalitet života u selima i podstiču raznolikost ruralne ekonomije.

Naša mala poljoprivredna gazdinstva imaće punu pažnju u EU. Naši poljoprivrednici biće deo jedinstvenog tržišta EU, tržišta stabilno snabdevenog poljoprivrednim proizvodima po pristupačnim cenama.

Preporuke radne grupe za poglavlje 11 za 2019. godinu

Konvent od osnivanja svake godine objavljuje Knjigu preporuka u kojoj Vladi Srbije, Evropskoj uniji, ali i civilnom društvu predlaže  mere za poboljšanje i ubrzavanje procesa pristupanja EU. Konkretne mere koje predlažemo usmerene su na unapređenje i poboljšanje svih oblasti života u našem društvu, a sve su obuhvaćene pregovorima o pristupanju Srbije EU.

Konvent će uporno, jer je to u interesu naših građana i privrede,  nastaviti da ponavlja preporuke ne obazirući se na to što Vlada i EU pa čak i nevladine organizacije neke od preporuka ne prihvataju ili odlažu primenu. Konvent će nastaviti da obaveštava javnost o svim preporukama, naročito da insistira na onima koje  nisu prihvaćene i podseća kakve to posledice proizvodi po razvoj našeg društva i proces pristupanja EU.

Radna grupa pozdravlja početak korišćenja sredstava iz IPARD II programa u okviru dve akreditovane mere i napore uložene od strane Vlade i Ministarstva u ovom procesu. Ceneći potrebe daljeg korišćenja ovog instrumenta pretpristupne pomoći na način koji će biti od koristi za direktne korisnike sredstava, kao i za razvoj tehničko-administrativnih kapaciteta Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprave za agrarna plaćanja i drugih ciljnih grupa, Radna grupa preporučuje:

Vladi Republike Srbije i Narodnoj skupštini Republike Srbije:

  • Preporučujemo izdvajanje dodatnih budžetskih sredstava od strane Vlade za zapošljavanje potrebnog broja stručnjaka odgovarajućeg obrazovnog profila u Upravi za agrarna plaćanja i Ministarstvu poljoprivrede/Sektoru za ruralni razvoj, kako bi proces implementacije IPARD poziva, obrade pristiglih zahteva i isplate sredstava tekao nesmetanim tokom za akreditovane mere, kao i one koje će tek biti akreditovane. U suprotnom, izostanak reakcije Vlade može dovesti do usporavanja dinamike u realizaciji IPARD II programa, a time i nemogućnosti utroška sredstava dodeljenih od strane EU za ovu namenu. Dugoročno to može dovesti u pitanje i visinu IPARD alokacije za Srbiju u narednim budžetskim periodima EU i direktno uticati na njeno eventualno smanjenje.
  • Ukazujemo na neophodnost akreditacije preostale četiri mere obuhvaćene IPARD programom 2014-2020. za Srbiju u najkraćem mogućem periodu i time stvaranje preduslova za korišćenje planiranih sredstava. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u saradnji sa svim drugim relevantnim akterima, treba da ubrza proces akreditacije navedenih mera, uporedo sa stvaranjem preduslova od strane Uprave za agrarna plaćanja za brzu realizaciju mera po njihovoj akreditaciji.
  • Izostanak akreditacije za preostale mere predviđene IPARD programom za period 2014-2020. može dovesti do izostanka potrošnje sredstava dodeljenih Srbiji za ovu namenu, tj. izostanka preko potrebnog investiranja u ruralni razvoj zemlje. Ovo je pogotovo važno, imajući u vidu ograničenost nacionalnog agrarnog budžeta Srbije, kao i „hronični“ nedostatak finansijskih sredstava za podsticanje razvoja poljoprivrede i ruralne ekonomije.
  • Preporučuje se pravovremena priprema detaljne analize potreba i mogućnosti za uključivanje preostalih mogućih IPARD mera u okviru narednog programskog ciklusa.
  • Preporučuje se Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da, na osnovu iskustva iz implementacije IPARD II programa u tekućoj godini, započne sveobuhvatni proces dijaloga sa zainteresovanim stranama u cilju izrade nacrta IPARD programa za period 2021-2027. godina.
  • Preporučuje se administrativno i tehničko jačanje Sektora za poljoprivrednu politiku kao organizacione jedinice Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koja je od suštinskog značaja za kreiranje nacionalne agrarne politike koja može da odgovori potrebama integracije Srbije u EU.
  • Ulaganje dodatnih napora u uspostavljanje/jačanje administrativnih sistema podrške poljoprivrednoj politici poput IACS, LPIS i FADN . Napominjemo neophodnost efikasnog funkcionisanja ovih sistema za kreiranje i implementaciju adekvatne agrarne politike koja može da odgovori potrebama zemlje, kao i činjenicu da oni predstavljaju sastavni deo mehanizma implementacije Zajedničke agrarne politike EU.
  • Administrativno, brojno i stručno jačanje poljoprivredne stručne-savetodavne službe pod nadležnošću Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Centralna Srbija) i Pokrajinskog Sekreterijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu (AP Vojvodina) u cilju njene transformacije u savremen i efikasan sistem transfera znanja i podrške poljoprivrednicima u unapređenju proizvodnje i efikasnog korišćenja raspoloživih fondova.
  • Ulaganje dodatnih napora u usklađivanje nacionalne agrarne politike sa Zajedničkom agrarnom politikom EU, a pogotovo u delu zajedničkih tržišnih organizacija (CMO), politike kvaliteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i organske poljoprivrede.

Organizacijama civilnog društva:

  • Potrebno je aktivnije uključivanje organizacija civilnog društava i udruženja u aktivnosti informisanja poljoprivrednika/ca o IPARD programu. Limitirani kapaciteti savetodavnih službi, Ministarstva i Uprave za agrarna plaćanja i pored svih napora, uzrokuju da info kampanje ne dosegnu do svih potencijalnih korisnika. Organizacije civilnog društva, strukovna udruženja i postojeće mreže, zbog svoje geografske rasprostranjenosti imaju potencijal da daju doprinos informisanju, a u koordinaciji sa drugim akterima.
  • Neophodno je aktivno uključivanje OCD-a u sveobuhvatni proces dijaloga sa zainteresovanim stranama u cilju eventualne revizije postojećeg IPARD programa, akreditacije novih mera u okviru IPARD II programa, kao i izrade nacrta IPARD programa za period 2021-2027. godina. Iako je deo OCD-a uključen u odbor za praćenje IPARD-a, neophodno je na kvalitetniji način obezbediti glas ruralnih zajednica i uključivanje svih potencijalnih aktera.
  • Organizacije civilnog društva treba da pojačaju svoje aktivnosti na transferu znanja ka poljoprivrednicima i drugim privrednim subjektima u ruralnim područjima, a posebno kada je reč o diversifikaciji ekonomskih aktivnosti i implementaciji agro-ekoloških mera. Na ovaj način se mogu nadoknaditi uočeni nedostaci, uzrokovani limitiranim kapacitetima javnog sektora (poljoprivredne stručne službe, Ministarstvo, Uprava za agrarna plaćanja).
  • Unapređenje sopstvenih kapaciteta i kapaciteta poljoprivrednih proizvođača u pripremi za uspostavljanje zajedničkih tržišnih organizacija (CMO).

Evropskoj uniji:

  • Neophodno je da u procesu praćenja implementacije i akreditacije novih mera u IPARD II programu, podrže ubrzavanje ovih procesa, kao i brže unapređenje kapaciteta nacionalnih institucija. Kao jedna od mogućnosti je akreditacija mere tehničke pomoći, kao i aktivnije korišćenje programa EU (na primer TAIEX, bilateralni projekti podrške).
  • Obezbediti na transparentan način proces konsultacija oko planiranja narednog IPARD programskog perioda, kao i pravovremeno informisanje svih aktera o Zajedničkoj agrarnoj politici EU za period 2021-2027.godina, kao okviru za pregovore EU i Srbije u okviru Poglavlja 11.  

12. Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika

Građanima Srbije će, kada budemo deo EU, biti garantovani visoki standardi bezbednosti hrane kao i svim ostalim evropskim potrošačima. Da bismo imali te garancije naši objekti za proizvodnju i preradu mesa, uzgoj životinja na farmama, dobrobit životinja i upotreba pesticida i pre pristupanja treba da budu isti kao u EU.

Srbija će, kao i ostale članice, u oblasti veterinarstva strogo brinuti o zdravlju, dobrobiti, identifikaciji i registraciji životinja, maksimalno kontrolisati ostatke veterinarskih lekova, ozbiljno voditi računa o nekomercijalnom kretanju kućnih ljubimaca, o stavljanju na tržište hrane, hrane za životinje i sporednih proizvoda životinjskog porekla.  

U EU ćemo poštovati pravila i u fitosanitarnoj oblasti, koristićemo najkvalitetnija semena, proverena i kontrolisana sredstva za zaštitu bilja.  Posebna pažnja biće posvećena štetnim i genetički modifikovanim organizmima.

Srbija ima obavezu da prihvati i u potpunosti primeni propise EU iz ove oblasti u trenutku pristupanja.

PREPORUKE RADNE GRUPE ZA POGLAVLJE 12 za 2019. godinu

Vladi Republike Srbije i Narodnoj skupštini Republike Srbije:

  • Apelujemo na potrebu prepoznavanja značaja organizovanja javne rasprave prilikom donošenja zakonskih akata obuhvaćenih poglavljima 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj), 12 (Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika) i 13 (Ribarstvo). Naime, odsustvo javne rasprave prilikom usvajanja seta zakonskih propisa iz oblasti bezbednosti hrane, krajem 2018. godine, onemogućilo je brojne organizacije civilnog i sektora privrede da svojim predlozima doprinesu unapređenju kvaliteta usvojenih propisa.
  • Preporučujemo administrativno (brojčano i stručno) jačanje Uprave za veterinu i Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i to kako organizacionih jedinica nadležnih za kreiranje veterinarske i fitosanitarne politike, tako i nadležnih inspekcijskih službi, jer njihov trenutni kapacitet može garantovati samo minimum procesa rada.
  • Ponavljamo da je neophodno pokretanje sveobuhvatnog nacionalnog dijaloga i informisanja javnosti o GMO, utemeljenog na naučno i stručno potkrepljenim činjenicama, a u cilju izrade Nacrta i kasnijeg usvajanja izmena zakona o GMO koji već duži niz godina (od 2009. godine) onemogućava ulazak Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju, a koji pored toga nije kompatibilan ni sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti. Sa ovim ciljem je i, u junu 2019. godine, organizovana radionica na ovu temu.
  • Ulaganje dodatnog napora u kadrovsko i tehničko osposobljavanje Nacionalne referentne laboratorije kako bi mogla da započne sa radom u punom kapacitetu i vrši svoje, zakonom dodeljene, funkcije.
  • Potrebno je nastaviti sa doslednim kreiranjem, ali i unaprediti rad na implementaciji usvojenih, administrativnih rešenja vezanih za unapređenja oblasti zaštite ljudi, životinja i biljaka, objekata za proizvodnju hrane, upravljanjem životinjskog otpada, iskorenjivanju klasične i afričke kuge svinja, kao i analiziranja rizika i preduzimanja preventivnih mera zaštite od afričke kuge svinja.

Organizacijama civilnog društva:

  • Potrebno je aktivnije učešće organizacija civilnog društva u usklađivanju domaćeg zakonodavstva, vezanog za Poglavlje 12, sa zakonodavstvom EU.
  • Uspostaviti platformu permanentnog dijaloga i saradnje Ministarstva i vladinih institucija sa organizacijama civilnog društva u cilju obezbeđivanja javnosti rada Uprave za veterinu, konsultacija, učešća OCD-a u procesu donošenja propisa, kvalitetnog i pravovremenog informisanja javnosti i uspostavljanje partnerstva na projektima od opšteg interesa.
  • U tom smislu konkursi Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za finansiranje projekata treba da obuhvate i projekte organizacija civilnog društva koja nisu udruženja poljoprivrednih proizvođača.
  • Obezbediti veću uključenost i bolju informisanost javnosti u praćenje implementacije propisa u oblasti bezbednosti hrane, kao i kontinuirano informisanje potrošača.
  • Korišćenje postojećih organizacija potrošača za kvalitetniju podršku u praćenju donošenja i implementacije zakona iz oblasti bezbednosti hrane i zaštite potrošača.
  • Poboljšanje vidljivosti podataka iz oblasti bezbednosti hrane na nacionalnom i lokalnom nivou, kroz aktivnu participaciju OCD-a i njihovo uključivanje u info kampanje.

Evropskoj uniji:

  • Obezbediti transparentan proces pregovora između EU i Srbije i uvažavati mišljenje civilnog društva.
  • Podrška razvoju stručnih kapaciteta u Srbiji u oblastima bezbednosti hrane, veterine i fitosanitarnih poslova, kroz programe i projekte finansirane iz EU fondova.

13. ribarstvo

Kada uđemo u EU bićemo deo politike koja ima cilj da na evropskom nivou dugoročno osigura održivo korišćenje živih bogatstava mora i drugih vodenih resursa.

Zajednička ribarska politika EU vraća riblje resurse na održivi nivo i obezbeđuje građanima stabilan izvor zdrave i bezbedne hrane na duži vremenski period. Ona nastoji da donese novi prosperitet sektoru ribarstva, prekine zavisnost od subvencija i stvori nove mogućnosti za radna mesta i rast u priobalnim područjima.

Svi koji se bave ribarstvom u Srbiji imaće priliku da plasiraju prozvode na tržište EU uz očuvanje nacionalnih vodenih resursa. Tržište EU sve više traži  zdrave proizvode.

Osnovu Zajedničke ribarske politike EU čini ekonomski opravdano, društveno prihvatljivo i ekološki održivo iskorišćavanje živih vodenih organizama, uključivanje ribarska udruženja i usklađenost s drugim politikama EU.

PREPORUKE RADNE GRUPE ZA POGLAVLJE 13 za 2019. godinu

Vladi Republike Srbije i Narodnoj skupštini Republike Srbije:

  • Preporučuje se dalje administrativno jačanje Sektora za poljoprivrednu politiku/nadležne organizacione jedinice unutar kao i Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i Ministarstva životne sredine, kako bi se odgovorilo na potrebe adekvatnog sistemskog uređenja sektora ribarstva.
  • Obezbediti javne konsultacije sa zainteresovanim stranama u sektoru ribarstva i zaštite životne sredine u cilju donošenja adekvatnog strateškog i zakonskog okvira u sektoru, a koji je u nadležnosti nacionalnih vlasti.
  • Ulaganje napora u sistematsko prikupljanje podataka od strane nadležnih organa potrebnih za kreiranje mera politike namanjenih podršci razvoju sektora ribarstva.
  • Unapređenje rada inspekcijskih službi, kako bi se na adekvatan način obezbedio razvoj ribarstva s jedne strane, a s druge strane, stvorili efikasniji mehanizmi za kontrolu i sprečavanje ilegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova.
  • Obezbediti potrebnu podršku sektoru ribarstva u cilju unapređenja ovog sektora i održivog korišćenja i gazdovanja prirodnim resursima za koje je ribarstvo vezano.

Organizacijama civilnog društva:

  • Aktivno uključivanje OCD-a i strukovnih udruženja proizvođača i prerađivača ribe, kao i ekoloških udruženja (kada je reč o rečnom ribarstvu), u procese prilagođavanja domaćeg zakonodavstva, zakonodavstvu EU.
  • Podrška dijalogu za unapređenje sektora ribarstva, njegove konkurentnosti i prilagođavanja zahtevima otvorenog tržišta.

Evropskoj uniji:

  • Podrška jačanju strukovnih udruženja u sektoru ribarstva kroz programe podrške.
  • Podrška ekološkoj zaštiti rečnih vodotokova i vodnih resursa, kao osnove za održivi razvoj sektora ribarstva.
  • Podrška procesima sistematskog prikupljanje podataka od strane nadležnih organa, potrebnih za kreiranje mera politike namanjenih podršci razvoju sektora, kao i participativnog dijaloga donosioca odluka i proizvođača/prerađivača.

EVROPSKI POKRET U SRBIJI I MREŽA ZA RURALNI RAZVOJ

Evropski pokret u Srbiji (EPuS) osnovan je 1992. godine kao nevladino, nepartijsko i neprofitno, samostalno i dobrovoljno udruženje građana Srbije. EPuS je nezavisna ustanova demokratskog javnog mnjenja koja okuplja građane i građanke koji se zalažu za demokratsku, modernu i evropsku Srbiju i otvoreno i inkluzivno društvo integrisano u evropske tokove.

Od 1993. godine, Evropski pokret u Srbiji je punopravni član Međunarodnog evropskog pokreta koji se ubraja u međunarodne nevladine organizacije sa dugom tradicijom i značajnim idejnim uticajem na političke činioce u evropskim državama. EPuS ima 650 individualnih i 12 kolektivnih članova, i osnivač je i član Mreže Evropskog pokreta u Srbiji koja okuplja 15 organizacija.

Mreža za ruralni razvoj Srbije (MRRS) je osnovana 2010. godine kao krovna asocijacija udruženja aktivnih u ruralnom razvoju Srbije. Od 2011. godine MRRS je punopravni član evropske ruralne mreže PREPARE, a od 2013. godine je osnivač i član Balkanske mreže za ruralni razvoj i na taj način učestvuje u procesima planiranja EU politika, razmeni ideja i znanja sa mrežama iz regiona i EU. Mreža za ruralni razvoj Srbije trenutno ima 16 članica sa čitave teritorije Srbije.

Misija Mreže: Mreža ima svrhu da obezbedi podršku akterima u ruralnom razvoju, kroz identifikaciju, iniciranje, umrežavanje i promociju učesnika, potencijala i prednosti, koji doprinose jačanju regionalnog razvoja i unapređuju kvalitet života u ruralnim zajednicama.

Vrednosti mreže: Mreža će svoj rad bazirati na principima dobrovoljnosti, demokratičnosti, otvorenosti, jednakih mogućnosti, rodne ravnopravnosti, transparentnosti, implementaciji najboljih praksi i poštovanju svih lokalnih specifičnosti koje su zastupljene u ruralnim zajednicama Srbije.

koordinatori radne grupe

Miloš Milovanović je rođen 1979. godine u Kruševcu. Osnovnu i srednju ekonomsku školu je završio u rodnom gradu. Diplomirao, magistrirao i doktorirao je na agrarnoj ekonomiji na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, Ekonomskom fakultetu u Beogradu i Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Od 2004. do 2013. godine radio je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije u kome je obavljao različite dužnosti. Od maja 2004. do juna 2008. godine je radio u Sektoru za analitiku i agrarnu politiku i bio učesnik tehničkih pregovora u sklopu procesa pridruživanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, CEFTA i Evropskoj uniji i to praktično od samog početka ovih integracionih procesa. Od jula 2008. godine do maja 2013. godine je vršio funkciju pomoćnika ministra poljoprivrede za različite oblasti, počevši od analitike i agrarne politike do međunarodne saradnje, kao i pregovarača Republike Srbije u pojedinim oblastima integracionih procesa u EU i STO u ukupno tri Vlade. Od juna 2011. do juna 2013. godine vršio je dužnost ovlašćenog predstavnika Republike Srbije u Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO). Od novembra 2013. godine radi u UN FAO kao internacionalni konsultant i menadžer UN FAO i EBRD projekata u Srbiji. Učestvovao je u velikom broju nacionalnih i internacionalni projekata sa ciljem unapređenja različitih oblasti poljoprivredne proizvodnje. Takođe se više godina intenzivno bavi poslovnim konsaltingom namenjenom privatnom agrobiznis sektoru.

Autor i koautor je naučnih radova objavljenih u domaćim i inostranim naučnim časopisima i zbornicima naučnih skupova. Učestvovao je na velikom broju naučnih i privrednih skupova u zemlji i inostranstvu, kao predavač i kao učesnik. Stručno se usavršavao od marta do jula 2007. godine na Univerzitetu Oksford, St Peters koledž, Velika Britanija iz oblasti agroekonomije. Takođe, u periodu januar-mart 2007. godine je radio u Agrobiznis sektoru Evropske banke za obnovu i razvoj u Londonu (EBRD).  Pohađao je veliki broj seminara i govorio na stručnim skupovima u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Italiji, Španiji, Belgiji, Austriji, Sjedinjenim Američkim Državama, Japanu, Kini, Tajvanu.

Dragan Roganović je diplomirani mašinski inženjer. Od 1999. godine aktivno počinje da radi u civilnom sektoru  na poslovima koji su vezani za poljoprivredu i ruralni razvoj. Od 2001. godine je član udruženja Asocijacija za razvoj Ibarske doline „IDA“ u okviru kojeg obavlja stručne poslove vezane za pripremu i implementaciju projekata iz oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja, lokalnog ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine. Pored aktivnog delovanja u okviru udruženja IDA, bio je angažovan kao konsultant na EU projektu „Podrška ruralnom razvoju i sistemu plaćanja u Srbiji“,   kao i na izradi niza strateških dokumenta (Program razvoja opštine Požega, Program razvoja opštine Užice, Regionalne strategije ruralnog razvoja Zlatiborskog okruga, Strategija lokalnog ekonomskog razvoja opština Zvečan i Leposavić…) i predavač na obukama iz oblasti ruralnog razvoja, strateškog planiranja i upravljanja projektnim ciklusom. Kao stručno lice bio je angažovan u implementaciji obuka i projekata u zemljama u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Italiji. Aprila 2013. godine je izabran za predsednika UO Mreže za ruralni razvoj Srbije, a iste godine postaje i član UO Balkanske mreže za ruralni razvoj. Govori engleski jezik.

Članovi i članice radne grupe

Aleksandra Brzaković – AgroVet Management Project, Bojan Kovač - LAG „Srce Bačke“, Božo Joković – Udruženje voćara Eko voće Arilje, Branislav Gulan – bez afilijacije, Dejan Krnjajić - Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, Dragan Nedeljković – Asocijacija poljoprivrednika Srbije, Dragan Popović - Zdrava regija, Dražen Deranja - Europski klaster Alpe Adria Pannonia Novi Sad, Esad Hodžić – Regionalni centar za razvoj poljoprivrede i sela, Sjenica, Hadži Zoran Jovanović – Inovativni klaster ”Panonska pčela”, Ivana Antonijević – Regionalna razvojna agencija “Braničevo – Podunavlje” d.o.o., Jagoda Kočić - LAG "Panonski fijaker", Jan Boćanski – Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Jasna Bajšanski - Znanje je moć, Jasna Čordaš – NVO Bio Alpe Adria Pannonia, Jelena Ilić – Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA, Marko Cvijanović – Ruralni centar “Sova”, Marko Stojanović – Zapadnobalkanski institut, Milan Simić - Lokalna Kuća Razvoja Brus, Milica Zarić Jovanović - bez afilijacije, Milka Nedeljković – Turizam u selima, Miloš Čolić - LAG Jastrebčanka, Miloš Stojanović - Nacionalna asocijacija prerađivača mleka SEDA, Mira Milinković - Mreža za ruralni razvoj Srbije, Miroslav Urošević – Veterinarska komora Srbije, Nenad Nikolić – Udruženje POKRET ZDRAVO, Nikola Mihailović - Zadružni savez Srbije, Predrag Petrović - Lokalna Kuća Razvoja Brus, Ratomirka Jovanović - bez afilijacije, Slavka Jovanović – SN Agrar, Smail Ejupović – Udruženje poljoprivrednih proizvođača “Kominje”, Stela Strsoglavec – Centar za obrazovanje odraslih ”Educa Humana”, Stevica Marković – Udruženje ”Leskovački ajvar”, Sunčica Savović – Udruženje za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica,  Tisa Čaušević – NALED, Uroš Delić - Fondacija Ana i Vlade Divac, Veselina Pelagić – Fondacija za razvoj domaćinstva, Vladan Jeremić - RARIS, Vladan Pešić - COST Projekat za agroturizam za Srbiju, Vladimir Janković – UNEKOOP, Vladica Pavlović – Lokalna kuća razvoja Brusa, Vladimir Bojović - LAG Zlatar