Pravda, sloboda i bezbednost

Kada Srbija postane članica EU bezbednost građana Srbije će biti veća, pravna država i vladavina prava će biti zaštićene, a Srbija će postati deo jednog velikog sistema koji sve izazove, kada je reč o bezbednosti građana, rešava razmenom informacija i bliskom saradnjom. Bićemo deo prostora pravde, slobode i bezbednosti.

U EU ćemo se mnogo lakše boriti protiv terorizma, organizovanog kriminala i trgovine ljudima. Pravosudna, policijska i carinska saradnja u EU je efikasna i naši građani će uživati koristi od te saradnje.

preporuke radne grupe za poglavlje 24 za 2020. godinu

Konvent od osnivanja svake godine objavljuje Knjigu preporuka u kojoj Vladi Srbije, Evropskoj uniji, ali i civilnom društvu predlaže  mere za poboljšanje i ubrzavanje procesa pristupanja EU. Konkretne mere koje predlažemo usmerene  su na unapređenje i poboljšanje svih oblasti života u našem društvu, a sve su obuhvaćene pregovorima o pristupanju Srbije EU.

Konvent će uporno, jer je to u interesu naših građana i privrede,  nastaviti da ponavlja preporuke ne obazirući se na to što Vlada i EU pa čak i nevladine organizacije neke od preporuka ne prihvataju ili odlažu primenu. Konvent će nastaviti da obaveštava javnost o svim preporukama, naročito da insistira na onima koje  nisu prihvaćene i podseća kakve to posledice proizvodi po razvoj našeg društva i proces pristupanja EU.

Radna grupa Konventa za poglavlje 24 u 2020. daje preporuke:

  1. Transparentnost pregovora
  2. Praćenje primene Akcionog plana za Poglavlje 24 i izveštavanje
  3. Preporuke za sprovođenje Akcionog plana:
  • Treba obezbediti da policija u praksi ima operativnu autonomiju u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova u predistražnoj i istražnoj fazi i uspostaviti jake zaštitne mere kojima se obezbeđuje jačanje integriteta i operativna nezavisnost policijskih službi od političkih interesa i upliva kriminala. S tim u vezi, prelazno merilo koje se tiče operativne nezavisnosti policije pretočiti u relevantne aktivnosti koji se tiču reforme policijske organizacije, načina upravljanja, depolitizacije.
  • Kritički oceniti dosadašnji nivo postignuća i neželjenih efekata reformi sprovedenih sa ciljem profesionalizacije policije i racionalizacije njene strukture u cilju unapređenja efkasnosti policije. Izveštavanje o organizacionoj reformi policije treba sprovoditi u okviru izveštavanja o primeni Akcionog plana za Poglavlje 24, a dokaznu građu o primeni mera iz Akcionog plana treba objavljivati na internet stranici Ministar- stva unutrašnjih poslova. Imajući u vidu, da planirane aktivnosti, navedene u prethodnim verzijama Akcionog plana, nisu u potpunosti sprovedene, predlažemo da se ove informacije vrate u Uvodni deo AP ili kao Prilog AP, ali da se o njima redovno izveštava. Ovo je važno jer su aktivnosti poput re- forme organizacione strukture, de nisanje potrebnog broja zaposlenih, razlikovanje civilnih od policijskih službenika, karijerno napredovanje itd, preduslov za sve druge reforme u okviru Poglavlja 24, kao i za ispunjenje prelaznog merila o operativnoj autonomiji policije.
  • Precizirati da se Pregovaračka grupa sastaje sa udruženjima građana okupljenim oko Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 24 četiri puta godišnje, kako je bilo dogovoreno tokom izrade Akcionog plana – dva puta u plenumu pre slanja Evropskoj komisiji (EK) šestomesečnog izveštaja o realizaciji aktivnosti i dva puta na tematskim sastancima posvećenima po- jedinačnim potpoglavljima ili politikama sadržanim u Poglavlju 24. Do sada je Radna grupa NKEU dobila šestomesečni izveštaj o aktivnostima na uvid pre slanja EK samo jednom, a nijednom nije ispunjena dinamika od četiri sastanka godišnje. Takođe, obavezati nadležnu Pregovaračku grupu da u pisanoj formi dostavi pregled prihvaćenih, odbijenih i delimično usvojenih predloga i upita Radne grupe NKEU, kako bi članice NKEU imale i dalje motiv da dostavljaju pisane predloge i komentare za unapređenje Akcionog plana.
  • Predlažemo da se izveštavanje nadležnog Odbora u Narodnoj skupštini radi dva puta umesto jednom godišnje, kako bi poslanici mogli da prate dinamiku realizacije u skladu sa dinamikom izveštavanja EU i ostanu upućeni u ovaj važan posao i pravovremeno pomognu. Ovo je važno jer Narodna skupština ima važnu ulogu u usvajanju zakona koji su važni za ispunjenje merila za članstvo u EU, a nakon stupanja u članstvo će učestvovati i u primeni pravnih tekovina Evropske unije.
  • Defnisati učestalost izveštavanja repre- zentativnih sindikata u MUP-u o statusu sprovođenja aktivnosti po Akcionom planu za Poglavlje 24. Pored toga, potrebno je planirati i program obuke ili informisanja za zaposlene u MUP-u o toku pregovora u sklopu redovnog programa stručnog usavršavanja za zaposlene u MUP-u, kao i preko Intraneta i drugih kanala namenjenih za komunikaciju sa internom javnosti u MUP- u. Na ovaj način treba osigurati da se cela policijska organizacija sprema za članstvo u EU i razume osnovne pojmove vezane za obaveze MUP-a u budućem članstvu u evropskoj bezbednosnoj zajednici.
  • Defnisati rok za objavu izveštaja o sprovođenju Akcionog plana preko zvanične internet prezentacije Ministarstva unutrašnjih poslova, pošto su u prethodnom periodu izveštaji kasnili i nekoliko meseci. Predlažemo da rok bude dve nedelje nakon slanja EK, kao i da na naslovnoj strani dokumenta bude naveden datum kad je dokument poslat EK.
  • Predlažemo da se izveštavanje o sprovođenju Akcionog plana unapredi tako što bi se redovno objavljivali statistički podaci, koji se prikupljaju i dostavljaju Evropskoj komisiji kao dokaz kapaciteta za sprovođenje i izvršenje reformi u Poglavlju 24, u takozvanim track record tabelama. Tu, pre svega, mislimo na statističke podatke koji su navedeni u Izveštaju o napretku Srbije, kao na primer broj razmenjenih podataka preko kanala policijske saradnje, u delu za organizovani kriminal – broj lica protiv kojih su pokrenute istrage, broj lica prema kojima su preduzete dokazne radnje, broj pravosnažnih presuda; u delu migracija – broj otkrivenih iregularnih migranata, broj tražilaca azila itd. Ovi podaci ne sadrže lične podatke, te mogu biti javno dostupni. Predlažemo da objavljena informacija sadrži podatke i za prethodne godine, tamo gde postoje, kako bi bilo omogućeno praćenje trendova i da bude ažurirana na šest meseci u skladu sa dinamikom izveštavanja EK. Na ovaj način bi se omogućilo stručnoj javnosti da se više uključi u praćenje postignuća. Potrebno je redovno ažurirati stranice MUP-a spiskom potpisanih bilateralnih i multilateralnih sporazuma o policijskoj saradnji, kao i obaveza iz regionalnih strateških dokumenata (na primer Mapa puta) i za sve sporazume objaviti originalan tekst međunarodnih sporazuma kao što je to uradilo Ministarstvo pravde. Kako bi javnost mogla da procenjuje ispunjenost mera iz Akcionog plana, Pregovaračka grupa bi trebalo da proaktivno omogući pristup na podstranici sajta MUP-a koja je posvećena evropskim integracijama Srbije, relevantnim dokumentima na osnovu kojih može nezavisno da proveri efekte primene AP 24 – na primer, izveštaja o primenama strategija, GAP analiza, procena itd. Pored toga, o aktivnostima koje su sprovedene, neophodno je kontinuirano izveštavanje kako bi i građansko društvo moglo da prati efekte novousvojenih dokumenata u praksi i dovodi ih u vezu sa specifčnim ciljevima u potpoglavljima Akcionog plana.

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU (BCBP)

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji radi na unapređenju bezbednosti građana i društva, zasnovanoj na demokratskim principima i poštovanju ljudskih prava. U središtu interesovanja organizacije su sve politike koje za cilj imaju poboljšanje ljudske, nacionalne, regionalne, evropske i međunarodne bezbednosti.

BCBP podržava konsolidaciju reforme sektora bezbednosti i integraciju država zapadnog Balkana u evroatlantsku zajednicu kroz:

1. istraživanja;

2. analize i predloge praktične politike;

3. javno zastupanje;

4. obrazovanje;

5. izdavačku delatnost;

6. stručnu podršku reformama;

7. umrežavanje svih relevantnih aktera.

Posebno, BCBP istražuje dinamiku i domete reforme državnih aparata sile Republike Srbije, kao i probleme njihovog stavljanja pod demokratsku civilnu kontrolu i javni nadzor.

Važan deo aktivnosti usmeren je na istraživanje i javno tematizovanje potrebe i izgleda za uključenje Srbije u procese regionalne i globalne bezbednosne saradnje i integracije.

koordinatorka radne grupe

Radnom grupom rukovodi Sonja Stojanović Gajić. Magistrirala je 2006. godine na programu Politika, bezbednost i integracije na Školi za slovenske i istočnoevropske studije Univerzitetskog koledža u Londonu sa disertacijom na temu “Reforma policije tokom liberalne i iliberalne tranzicije: evropenizacija ili domaća politika kao i uvek? (podnaslov: Uporedna studija reformi policija u Sloveniji i Srbiji u periodu 1991-2005)“ sa najvišim uspehom (eng. distinction). 2002. godine diplomirala je japanologiju na katedri za japanski jezik i književnost Filološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu.

Od 2006. je direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (do 2010. poznat pod imenom Centar za civilno-vojne odnose). Od 2006. do 2011. godine, bila je saradnica na predmetima Globalna i nacionalna bezbednost, Nauka o bezbednosti, Bezbednost Srbije, Bezbednost Jugoistočne Evrope, Reforma sektora bezbednosti i Izazovi, rizici i pretnje na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu. Radila je kao saradnica na projektima Jedinice za strateški razvoj Odeljenja za sprovođenje zakona Misije OEBS-a u SCG, i kao istraživačica na projektu Modernizacija parlamentarnih pravila i procedura u Narodnoj skupštini Republike Srbije, International Agency for Civic Diplomacy and Development (IACDD). Vršila je dužnost urednice Mreže, biltena za neprofitni sektor u Građanskim inicijativama u periodu od 2001. do 2002. godine.

članovi i članice radne grupe

Bojan Elek – Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Branko Čečen – Centar za istraživačko novinarstvo Srbije, Centar za istraživanje javnih politika, Dejan Milošević – Centar za razvoj građanskog društva – Protecta, Đorđe Krivokapić – SHARE fondacija, dr Sanja Ćopić – Viktimološko društvo Srbije, Dragan Petković – Južne vesti, Lena Petrović – Beogradski centar za ljudska prava, Marina Matić – Udruženje tužilaca Srbije, Milan Stefanović – Centar za razvoj građanskog društva – Protecta, Nikola Kovačević – Beogradski centar za ljudska prava, Omer Hadžiomerović – Društvo sudija Srbije, Praxis, Radoš Đurović – Centar za zaštitu tražilaca azila, Sena Marić – Centar za evropske politike, Snežana Petijević – Centar za zaštitu tražilaca azila, Sonja Tošković – Beogradski centar za ljudska prava, Vladimir Petronijević – Grupa 484