Pravosuđe i osnovna prava

Kada budemo u EU svi ćemo pred nezavisnim sudijama biti jednaki. Suđenja neće trajati u nedogled. Borba protiv korupcije biće stvarna. Nezavisni sudovi će suditi svim korumpiranim građanima i neće biti zaštićenih pojedinaca bez obzira na kojoj su funkciji  i kojim se poslom bave. Ovo nam ne garantuju samo Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i Povelja osnovnih prava EU već praksa u državama članicama EU gde zbog korupcije i kršenja ljudskih prava odgovaraju predsednici, premijeri, ministri, poslanici ... svi bez izuzetka.

Nezavisnost sudstva je uslov svih uslova za vladavinu prava. Bez nezavisnog sudstva nema demokratije i poštovanja ljudskih prava. Jedno od osnovnih prava je pravo na „pravično suđenje“ pred „nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona“.

Kada postanemo deo EU predstavnici vlasti neće moći da utiču na pravosuđe, da komentarišu istrage, sudske postupke niti odluke sudija i tužilaca. Pravosuđe će biti i finansijski nezavisno. Imovina funkcionera biće proveravana.

Kada Srbija bude članica EU neće biti političkih, ekonomskih i drugih pritisaka na medije i civilno društvo, neće biti ugrožavanja prava na slobodu izražavanja. Biće poštovana i sva druga osnovna prava i prava manjina, pravo na život, pravo na obrazovanje, pravo na rad, pravo na slobodu i sigurnost, pravo na socijalnu sigurnost, pravo na slobodu kretanja, pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu, pravo na slobodu okupljanja i udruživanja, pravo na zaštitu od gladi, pravo na imovinu, pravo na ravnopravnost naroda, pravo na mir, pravo na zdravu okolinu...

preporuke radne grupe 23 za 2019. godinu

Konvent od osnivanja svake godine objavljuje Knjigu preporuka u kojoj Vladi Srbije, Evropskoj uniji, ali i civilnom društvu predlaže  mere za poboljšanje i ubrzavanje procesa pristupanja EU. Konkretne mere koje predlažemo usmerene su na unapređenje i poboljšanje svih oblasti života u našem društvu, a sve su obuhvaćene pregovorima o pristupanju Srbije EU.

Konvent će uporno, jer je to u interesu naših građana i privrede,  nastaviti da ponavlja preporuke ne obazirući se na to što Vlada i EU pa čak i nevladine organizacije neke od preporuka ne prihvataju ili odlažu primenu. Konvent će nastaviti da obaveštava javnost o svim preporukama, naročito da insistira na onima koje  nisu prihvaćene i podseća kakve to posledice proizvodi po razvoj našeg društva i proces pristupanja EU.

  • Proces revizije Akcionog plana za Poglavlje 23 – Nastaviti sa javnim, građanima vidljivim procesom revizije Akcionog plana koji podrazumeva uključivanje svih zainteresovanih i pristupiti izmeni dokumenta tako da aktivnosti zaista suštinski odgovaraju smislu prelazne mere. Voditi računa da rezultati aktivnosti budu formulisani tako da prikažu stvarni napredak u odnosu na početno stanje. Predvideti budžetske linije za svaku aktivnost, na osnovu prethodne procene potreba. Proces ispunjenja uslova, zadatih kako Akcionim planom tako i prelaznim merilima, prevesti na jezik koji razumeju građani, ali i državni službenici koji sprovode zadate aktivnosti.
  • Nezavisnost pravosuđa – Iskazati iskrenu nameru da se radi na unapređenju nezavisnosti pravosuđa, uz direktan osvrt na prelazna merila iz dela 1.1. Akcionog plana za Poglavlje 23. Predložene mere predstavljaju minimum neophodnih uslova za postizanje nezavisnosti pravosuđa, što treba uzeti u obzir prilikom sprovođenja aktivnosti. Ovo se posebno odnosi na predstojeće izmene Ustava, Ustavnog zakona i seta pravosudnih zakona, kao i aktivnosti koje se odnose na neophodnost nezavisnog raspolaganja budžetom od strane pravosudnih saveta. Drugi pokazatelj namere bilo bi i sprečavanje uticaja na pravosuđe, kako kroz sprečavanje komentarisanja sudskih presuda od predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, tako i sankcionisanjem napada na predstavnike pravosuđa.
  • Izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe – Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine RS bi trebalo bez daljeg odlaganja da nastavi izradu nacrta amandmana na Ustav uz osvrt na već date komentare civilnog društva i međunarodnih institucija. Treba insistirati na pokretanju široke javne rasprave odmah po izradi nacrta.
  • Zakon o planskom sistemu – Pojasniti način na koji će se rešiti usklađivanje strateških dokumenata za koje neće biti predviđena izrada posebnih pratećih akcionih planova već će se prilagođavati Akcionom planu za Poglavlje 23, sa Zakonom o planskom sistemu. Navedeno učiniti u direktnoj komunikaciji sa Sekretarijatom za javne poslove.
  • Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći – Bez odlaganja sprovesti sve neophodne obuke i uložiti dodatne napore da sve jedinice lokalne samouprave organizuju kancelarije za besplatnu pravnu pomoć. Neophodno je, a i predviđeno u poslednjoj verziji revidiranog Akcionog plana, uskladiti procesne zakone sa Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći.
  • Položaj nezavisnih institucija – Bez daljeg odlaganja uskladiti Zakon o Zaštitniku građana sa međunarodnim preporukama, zatim instituciji obezbediti adekvatne ljudske i materijalne resurse i garancije nezavisnosti neophodne za delotvorno sprovođenje njenih nadležnosti. Drugi deo preporuke odnosi se i na institucije Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
  • Javne rasprave – Sve javne rasprave, posebno one koje se odnose na izradu novih ili izmene i dopune postojećih zakonskih i / ili strateških dokumenata planirati i sprovoditi prema jasnom planu predviđenom Zakonom o planskom sistemu, uz konstruktivni dijalog sa civilnim društvom.
  • Informisanje – Započeti aktivno informisanje građana o procesu evropskih integracija u skladu sa preuzetim obavezama iz Akcionog plana za Poglavlje 23. Neophodno je analizirati uključenost državnih organa u javno promovisanje evropskih integracija i aktivnosti javnog medijskog servisa u podizanju svesti građana o EU integracijama.
  • Izveštavanje o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23 – Što pre vratiti u operativni status Savet za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23 i ojačati njegove kapacitete, pre svega, kako bi se nastavilo izveštavanje. Plan da njime u budućnosti predsedava ministar pravde, a da u sastav ulaze najviši predstavnici članova Pregovaračke grupe imenovani od strane Vlade, čini se neodrživim, budući da ni dosadašnji sastav u vidu eksternih eksperata, nije imao kapaciteta (u ljudstvu i drugim resursima) da analitički pristupi izveštavanju.

KOMITET PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA – YUCOM

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) osnovan je 1997. godine kao stručna, volonterska nevladina organizacija čiji su članovi pravni savetnici koji promovišu i zagovaraju vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava, podizanje javne svesti, osnivaju i vode građanske inicijative, pružaju pravnu pomoć žrtvama čija su ljudska prava povređena, sarađuju sa domaćim i međunarodnim organizacijama uključenim u zaštitu i promociju ljudskih prava.

YUCOM je priznat kao organizacija koja promoviše participaciju građana u pravnim postupcima. YUCOM je član velikog broja ad hoc koalicija, ima dugoročno iskustvo  u uspešnom vođenju kampanja o reformi zakonodavstva i pravnih praksi. YUCOM je često uključen u zastupanje drugih nevladinih organizacija u postupcima koji se protiv njih vode sa ciljem da doprinese razvoju jasnijih i efikasnijih mehanizama zaštite predstavnika civilnog društva u Srbiji.

Tokom 20 godina postojanja, YUCOM-ov pravni tim je konstantno i uspešno pružao pravnu pomoć  žrtvama kojima su povređena ljudska prava pred domaćim telima i sudovima, uključujući i postupke pred Ustavnim sudom, Evropskim sudom za ljudska prava i Komisijom za ljudska prava Ujedinjenih nacija.

Na godišnjem nivou, YUCOM preko svog sistema pružanja besplatne pravne pomoći savetuje više od 1000 građana. Kao aktivna i efikasna organizacija u Srbiji i regionu, YUCOM zadržava fokus na daljem jačanju održivosti organizacije i promovisanju besplatne pravne pomoći građanima i na kampanji o pristupu Srbije Evropskoj Uniji kao primarne aktivnosti za modernizaciju i demokratizaciju zemlje u skladu sa standardima o zaštiti ljudskih prava i principa vladavine prava.

koordinatorka radne grupe

Radnom grupom rukovodi Jovana Spremo. Radi kao savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM. Završila je osnovne studije na Fakultetu političkih nauka, smer Međunarodni odnosi, gde je stekla i zvanje master politikologa za međunarodne poslove pohađajući interdisciplinarni modul Međunarodno humanitarno pravo i prava ljudskih prava (master teza: „Kvalifikacija oružanog sukoba – testovi internacionalizacije“). Oblasti u kojima se profiliše su demokratizacija i vladavina prava, a tematski pokriva nekoliko tema vezanih za pravosuđe, antikorupciju i zaštitu osnovnih ljudskih prava, obuhvaćenih Poglavljem 23 pregovora o pristupanju EU. Jovana je alumnistkinja nekolicine međunarodnih i regionalnih organizacija, među kojima ističe da je bila polaznica OEBS-ove Akademije dijaloga mladih žena Beograda i Prištine i programa Izveštavanja o genocidu i drugih masovnih zločina u organizaciji Međunarodne akademije Nirnberskih principa i Wayamo fondacije. Njeno neformalno obrazovanje usavršeno je kroz nekolicinu treninga i seminara organizovanih od strane Misije OEBS-a u Srbiji i OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (OSCE/ODIHR) gde je 2016. stažirala u Odeljenju za ljudska prava radeći na programu u oblasti slobode vere i uverenja.

članovi i članice radne grupe

Milan Antonijević, glavni ekspert RG NKEU 23, Katarina Golubović - Yucom, Teo Taraniš – Akademska inicijativa “Forum 10”, Alumni klub Pravosudne akademije, Aleksandar Prica – Asocijacija Duga
Sanja Živanović - Asocijacija pravosudnih savetnika Srbije, Tanja Ignjatović, Bobana Macanović – Autonomni ženski centar, Jelena Pejić, Goran Sandić, Dušan Pokuševski – Beogradski centar za ljudska prava, Zoran Gavrilović – Biro za društvena istraživanja BIRODI, Nataša Đereg – Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR, Sena Marić – Centar za evropske politike, Pavle Dimitrijević – Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA, Dragan Popović – Centar za praktičnu politiku, Marija Demić – Centar za prava Romkinja Niš, Vida Petrović Škero, Sofija Mandić – Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS, Snežana Ilić, Centar za razvoj civilnog društva, Dane Pribić – Centar za razvoj demokratskog društva Europolis, Aleksandar Popov – Centar za regionalizam, Dragan Đorđević – CHRIS Mreža, Stefan Šparavalo – Da se zna, Aleksandar Milijašević – Dijalog Valjevo, Dragana Boljević, Omer Hadžiomerović – Društvo sudija Srbije, Vesna Zorić – Egal Nvo, Aleksandar Simurdić – Evropski pokret Novi Sad, Višnja Šijačić – Fond za humanitarno pravo, Nataša Vučković – Fondacija Centar za demokratiju, Jovana Krivokuća Milovanović – Forum mladih sa invaliditetom, Dejan Marković – Forum Roma Srbije, Jovanka Todorovic – Gayten – LGBT, Mirjana Bogdanović – Gej strejt alijansa – GSA, Maja Stojanović, Bojana Selaković – Građanske inicijative, Izabela Kisić, Jelena Krstić – Helsinški odbor za ljudska prava
Labris, Nataša Vukmirović – LINK PLUS, Mirjana Džuverović – Mreža organizacija za decu Srbije, Goran Mitrović – Narodni parlament Leskovac, Nedim Sejdinović – Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Tamara Filipović Stevanović – Nezavisno udruženje novinara Srbije, Strahinja Brajušković – NVO Civilnet, Daniela Stojković Jovanović – NVO Svet i Dunav, Ana Toskić – Partneri za demokratske promene, Biljana Stanojević – Pravno dokumentaciona kancelarija PRADOK, Marijana Luković - PRAXIS, Semiha Kačar – Sandžački odbor za ljudska prava, Nemanja Nenadić, Bojana Medenica – Transparentnost Srbija, Lidija Komlen Nikolić – Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Gordana Stojanović – Udruženje multiple skleroze Vranje, Jelena Gajić – Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Marija Kostić – Univerzitet Singidunum, UG Inicijativa za razvoj i saradnju (IDC), Snežana Milčić, Ljiljana Tekić Gavrilov – Zajedno Zajedno, Aleksandra Lozić – Udruženje građana Europius, Milan Janković – Udruženje sudenata sa hendikepom, Radovan Cicvarić – Užički centar za prava deteta, Sanja Ćopić, Vesna Nikolić-Ristanović – Viktimološko društvo Srbije, Danilo Krivokapić - SHARE Fondacija , Lazar Stefanović - MDRI, Jasmina Miković - Centar za prava deteta, Milandin Nešić - Udruženje lokalnih ombudsmana, Jasmina Radovanović - NALED