Preduzetništvo i industrijska politika

Nakon okončanja procesa pristupanja EU naše nacionalno zakonodavstvo biće usklađeno sa pravnim tekovinama Evropske unije i u oblasti industrijske politike i preduzetništva. Bićemo deo zajednice koja promoviše industriju baziranu na digitalizaciji, inovacijama i primeni novih tehnologija koje su efikasne u upotrebi resursa i nisu štetne po životnu sredinu.

Srbija će industrijsku politiku, kao i ostale članice, bazirati na konkurentnosti, stvaranju povoljnog poslovnog okruženja u cilju podsticanja investicija i stalnom unapređenju preduzetništva i inovacija.

Kada budemo deo EU našim preduzetnicima biće dostupni brojni programi za podršku razvoja konkurentnosti malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. U razvoju preduzetništva poštovaćemo osnovne prioritete: unapređenje poslovnog okruženja, bolji pristup finansijama za mala i srednja preduzeća, unapređenje pristupa novim tržištima i promocija preduzetništva.

preporuke radne grupe za poglavlje 20 za 2020. godinu

Konvent od osnivanja svake godine objavljuje Knjigu preporuka u kojoj Vladi Srbije, Evropskoj uniji, ali i civilnom društvu predlaže  mere za poboljšanje i ubrzavanje procesa pristupanja EU. Konkretne mere koje predlažemo usmerene  su na unapređenje i poboljšanje svih oblasti života u našem društvu, a sve su obuhvaćene pregovorima o pristupanju Srbije EU.

Konvent će uporno, jer je to u interesu naših građana i privrede,  nastaviti da ponavlja preporuke ne obazirući se na to što Vlada i EU pa čak i nevladine organizacije neke od preporuka ne prihvataju ili odlažu primenu. Konvent će nastaviti da obaveštava javnost o svim preporukama, naročito da insistira na onima koje  nisu prihvaćene i podseća kakve to posledice proizvodi po razvoj našeg društva i proces pristupanja EU.

Na osnovu analize stanja i preporuka relevantnih institucija, sa jasnim uvidom u probleme koji se dešavaju u praksi, Radna grupa daje preporuke koje imaju za cilj: unapređenje primene politike razvoja malih i srednjih preduzeća (MSP), preduzetništva i konkurentnosti privrede, definisanje nove industrijske politike, usvajanje nove zakonske regulative koja bi omogućila MSP-i i preduzetnicima bolji pristup finansijskim izvorima, institucionalna podrška i unapređenje saradnje između privrede i naučnoistraživačkih institucija, promocija tema iz oblasti preduzetništva.

Unapređenje primene politike za razvoj MSP-a, preduzetništva i konkurentnosti privrede

  • Usvojiti novu Strategiju za razvoj MSP-a, preduzetništva i konkurentnosti sa pratećim akcionim planom. Strategiju bi trebalo definisati u skladu sa smernicama definisanim u Zakonu o planskom sistemu. Posebnu pažnju treba posvetiti razradi akcionog plana i raspoloživim finansijskim okvirom za primenu definisanih mera.
  • Da se programi podrške razvoju preduzetništva, koji su do sada primenjeni, analiziraju iz ugla efikasnosti kako bi se ubuduće programi podrške bolje fokusirali samo na one mere podrške koje daju najveće efekte i kako bi se za njih obezbedila adekvatna finansijska i institucionalna podrška. Stoga je neophodno sprovoditi kontinuirani sistem monitoringa i evaluacije za instrumente MSP-a kojim bi se pratile preduzete mere.

Definisanje nove industrijske politike

  • Prilikom definisanja nove strategije industrijske politike, naročitu pažnju obratiti na kriterijume vezane za konzistentnost, uticajnost, relevantnost i održivost strategije. Podrazumeva se da strategija mora biti definisana u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, uz poštovanje preporuka Evropske komisije definisanih u Zajedničkoj poziciji i godišnjim izveštajima o napretku Srbije. Pored toga, izrada nove strategije industrijske politike treba da bude usklađena sa strategijom pametne specijalizacije koja bi trebalo da se definiše tokom 2019. godine. Strategija mora biti, pre svega, definisana u skladu sa nacionalnim potrebama i razvojnim prioritetima Srbije. Drugim rečima, neophodno je uraditi analizu stanja, kako bi strategija bila definisana na realnim osnovama u skladu sa nacionalnim potrebama.
  • Javno-privatni dijalog treba sprovoditi u kontinuitetu i tokom primene, a naročito u fazi ocene primene strategije. Dakle, javno-privatni dijalog ne sme biti samo deo ex ante analize, nego bi trebalo da bude razvijen mehanizam koji bi okupljao sve zainteresovane strane da aktivno učestvuju u procesu kreiranja i korigovanja konkretne politike koja se na njih odnosi.
  • Na nivou Ministarstva privrede koje je nadležno za industrijsku politiku, treba znatno ojačati ljudske kapacitete kako po broju tako i po kompetentnosti. U tom smislu, preporuka je da se pri Ministarstvu privrede formira poseban Sektor za industrijsku politiku. Jačanje institucionalnih kapaciteta je direktna posledica potrebe da se u narednom periodu sprovodi industrijska politika, ali i da se obavlja proces monitoringa, evaluacije i periodičnog izveštavanja.

Usvajanje nove zakonske regulative koja bi omogućila MSP i preduzetnicima bolji pristup finansijskim izvorima

  • MSP sektor i dalje ima neadekvatan pristup izvorima finansiranja, a glavni problemi su: nedovoljno podsticajan regulatorni okvir koji utiče na formiranje kamatnih stopa banaka, neadekvatnost proizvoda i usluga banaka za MSP, nepostojanje značajnih alternativnih kanala za pristup finansiranju MSP-a, ograničen uticaj državnih programa i programa finansiranih iz stranih izvora, slabi finansijski kapaciteti i pregovaračka pozicija MSP-a u odnosu na banke. Predlog je da se usvoji Zakon o mikrofinansiranju (koji bi preduzetnicima bez kreditne istorije, pod određenim uslovima pružio mogućnost da se zaduže u cilju pokretanja poslovne ideje) i da se usvoji Zakona o rizičnim fondovima koji bi omogućio uvođenje razvijenih modela alternativnog finansiranja.
  • Neophodno je vratiti član 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica koji je malim preduzećima davao podsticaje da investiraju u opremu i nekretnine, a da im se deo uloženog novca u određenom procentu odbija od visine poreza koji treba da plate (poreski kredit). Trebalo bi uvesti poseban poreski tretman za inovativna preduzeća odnosno, odrediti niže poreske stope u slučaju da je dobit nastala kroz investiranje u razvoj proizvoda zasnovanih na patentima ili kroz komercijalnu eksploataciju inovativnih tehnoloških znanja. Ovakve mere bi doprinele razvoju investicija u nove tehnologije i razvoj visokotehnološke industrije uopšte i samim tim bi povećale konkurentnost i izvozne performanse privrede.
  • Uvesti iste subvencije i pomoć kao za strane investitore u Srbiji i to na svim nivoima, od lokalne, preko pokrajinske i republičke vlasti.

Institucionalna podrška i unapređenje saradnje između privrede i naučnoistraživačkih institucija

  • Neophodno je pružiti tehničku podršku malim i srednjim preduzećima kako bi se aktivnije uključile u EU projekte. U tom smislu, neophodno je osnivanje posebne kancelarije (na primer, pri Ministarstvu privrede ili u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) koja bi radila na promovisanju saradnje između privrede i naučnoistraživačkih institucija i pored toga pružala podršku u povezivanju privrede i naučnih institucija, kako u zemlji tako i sa inostranim partnerima (jer je to preduslov za ovaj tip projekata). Isto tako, ova kancelarija bi pružala administrativne savete za pisanje projekata, kao i savete tokom same realizacije projekata. Pored države, na ovom polju mogle bi da se angažuju i same naučne institucije, s obzirom na to da se sve više insistira da projekti koje finansira dražava iz budžeta imaju komponentu saradnje sa privredom.
  • Podržati inovativni razvoj preduzetničkih, mikro, malih i srednjih firmi kroz formiranje laboratorija za komercijalizaciju inovativnih ideja. S obzirom da se veliki broj preduzetničkih ideja nikad ne realizuje zbog nedostatka sredstava za ceo proces razvoja inovativnih proizvoda i usluga, predlog je da se ojača veza između privrede i nauke tako što će univerziteti (fakulteti) dati podršku kroz, takozvane, „otvorene“ laboratorije (open labs) sa raspoloživom opremom i stručnim znanjem. Ovo će omogućiti snažnu vezu nauke i privrede i biti osnova za osnivanje novih spin-off kompanija pri naučno-obrazovnim ustanovama, čime univerziteti mogu biti značajni poslodavci.
  • U napuštenim industrijskim objektima stvoriti uslove za preduzetničke inkubatore uz podršku države.

Promocija tema iz oblasti preduzetništva

  • Napraviti plan promocije preduzetništva uz izradu permanentnih TV programa na nacionalnom javnom servisu koji bi promovisao preduzetništvo i naročito priče uspešnih mladih preduzetnika.

EKONOMSKI INSTITUT

Ekonomski institut je nezavisna naučno-istraživačka institucija akreditovana od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Ekonomski institut je osnovan 1947. godine i nosilac je brojnih projekata i studija realizovanih u cilju sprovođenja reformskih procesa u Srbiji, uključujući i nekoliko strateških nacionalnih dokumenata i projekata koji se finansiraju od strane međunarodnih organizacija (Svetska banka, OECD, UN, EC, USAID, itd.).

Glavne oblasti ekspertize su: naučna istraživanja u ekonomskim i društvenim naukama, razvoj institucija i društveno – ekonomskog okruženja, poslovne i savetodavne usluge (finansijsko, poslovno i poresko savetovanje), izdavačka delatnost, organizacija konferencija, okruglih stolova, poslovnih foruma i specijalizovanih treninga i obuke. Ekonomski institut je izdavač naučnog časopisa “Industrija“ koji kontinuirano izlazi od 1973. godine.

Pored toga, Ekonomski institut u saradnji sa Privrednom komorom Srbije izdaje najuglednije časopis iz oblasti makroekonomskih istraživanja “Makroekonomske analize i trendovi-MAT” i do sada je objavio preko 130 naučnih monografija. Tim Instituta čini 46 stalno zaposlenih istraživača, savetnika i saradnika, sa domaćim i međunarodnim iskustvom iz različitih disciplina, kao i razgranata mreža spoljnih saradnika.

koordinatorka radne grupe

Radnom grupom rukovodi prof. dr Sanja Filipović  redovna profesorka Univerziteta Singidunum i naučna savetnica Instituta društvenih nauka. Doktorirala je 2008. godine, a magistrirala 2003. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smer Međunarodna ekonomija. Od 2002. godine bila je zaposlena u Ekonomskom institutu i od 2008. godine je bila rukovodilac projekata iz oblasti (makro)ekonomske politike, razvoja institucija i investicionog okruženja. Od 2008. godine je univerzitetska profesorka i izvodi nastavu na predmetima iz oblasti ekonomske politike, međunarodne ekonomije i finansija. Učestvovala je u izradi preko 80 projekata, od kojih su mnogi rađeni za potrebe Vlade RS i imaju strateški nacionalni značaj.

Pored toga, ima bogato iskustvo u radu sa međunarodnim organizacijama i bila je angažovana na sledećim međunarodnim projektima: HORIZON 2020-ENABLE.EU; European Energy Poverty Observatory (EC), Public Sector Development (GIZ), Competitiveness and New Industrial Policy (OECD&EC), CEFTA Trade Agreement: Elimination of Non-Tariff Barriers (OECD&EC), Investment Reform Index in SEE countries (OECD), Administarstive Barierss for Investment (World Bank), Improving the process of economic reform legislation in Western Balkan countries (OECD, GTZ), Financial Infrastructure and Financial Market in Serbia (GTZ), Sector study in the field of agriculture and food industry in AP Vojvodina (ADA), itd.(Ko)autor je pet knjiga i preko 100 naučnih radova od kojih je više od deset objavljeno u najznačajnijim svetskim naučnim časopisima.

Učestvovala je na brojnim naučnim skupovima i konferencijama u zemlji i inostranstvu i članica je nekoliko naučnih odbora. Od 2013. godine je urednica naučnog časopisa od međunarodnog značaja „Industrija“.

članovi i članice radne grupe

Aleksandar Gračanac - Univerzitet Nikola Tesla, Aleksandar Lojpur – Pokret akcionara radnika i sindikata Srbije PARISS, Aleksandra Jovanović – Narodna skupština Srbije, Ana Milićević – Privredna komora Beograd, Biljana Avramović – Građevinski klaster DUNDJER, Niš, Blagoje Paunović – Ekonomski fakultet Beograd, Bojan Krstić – Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu, Bojana Lanc - Regionalna razvojna agencija SREM, Bojana Milošević – Asocijacija MSP, Božidar Leković – Ekonomski fakultet Subotica, Damir Petrović – Advokatska kancelarija Petrovic Djordjevic, Dina Rakin – Evropski pokret u Srbiji, Donka Radović – POLUX klastera Kikinda, Dragan Pantić – Inovacioni centar naprednih tehnologija CNT doo Niš, Elektronski fakultet Niš, Dragiša Mijačić – Institut za teritorijalni ekonomski razvoj, Dražen Deranja – NVO BIO ALPE ADRIA PANNONIA, Dušica Dragin – Klaster kreativne industrije Vojvodine, Emilija Živković – Emi catering, Filip Čolaković – Akademija nacionalnog razvoja, Goran Mitrović – Narodni parlament, Goran Sečujski – Centra za razvoj preduzetništva i finansijsku edukaciju, Gordana Đurđević – Slovo, Igor Vijatov – Automobilski klaster Srbije, Ivan Bjelajac – Asocijacija MSP, Jasna Čordaš – Europski klaster Alpe Adria Pannonia, Jelena Stojanović – Privredna komora Novi Sad, Lidija Barjaktarović – Univerzitet Singidunum, Poslovni fakultet, Ljubodrag Crvkotić – Samostalni sindikat metalaca Srbije, Marina Blagojević - IKT Mreža, Marija Reljić – JP  Beogradska Tvrđava,  Marko Stojanović – Zapadnobalkanski institut, Mihailo Gajić – Institut za industrijske odnose, Milan Ristić – Privredna komora Srbije, Milan Šolaja – Vojvođanski IKT klaster, Milica Drinjaković – Privredna komora Beograda, Milivoje Jovanović – Economic Expert Community Association, Mirjana Kranjac – Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Miroslava Jovanović – Novex, Momčilo Bikicki – Unija poslodavaca Srbije, Nebojša Bogdanović – Regionalna privredna komora Niš, Nenad Radujević – Belgrade fashion week, Radmila Milivojević – ISAC fond/Evropski pokret u Srbiji, Radovan Živković – Centar za obrazovno liderstvo, Ranka Miljenović – Centar za evropske politike, Ratko Filipović – Privredna komora Vojvodine, Sanja Popović Pantić – Udruženje poslovnih žena Srbije, Saša Ristić – Komora malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, Slađana Milojević – Cluster FACTS, Slobodan Knežević – Slobodna carinska zona Novi Sad, Slobodan Krstović – NALED, Slobodan Marić – Ekonomski fakultet Subotica, Slobodan Morača – Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, Slobodan Stojanović – NVO Obzir, Snežana Simin – PRofessionGroup, Sofija Adžić – Ekonomski fakultet u Subotici, Srđan Dimitrijević – Evropski pokret u Srbiji – Leskovac, Srđan Vezmar – Regionalna razvojna agencija Bačka, Stanka Parać - Association of Local Democracy Agencies, SEE RegionalProgramme ALDA Office Subotica, Serbia, Stanko Krstin – Unija poslodavaca Vojvodine, Suzana Stefanović – Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu, Svetlana Kisić – Dostignuća mladih u Srbiji, Tatjana Kalezić – Klaster kreativnih industrija Vojvodine, Tatjana Maglić – Europski klaster Alpe Adria Pannonia, Velimir Vukadin – Srpska asocijacija malih i srednjih preduzeća (SAMSP), Violeta Domanović – Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Vladimir Dodić – Regionalna komora Niš, Vladimir Mićić – Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Vladimir Pandurov – Vojvođanski metalski klaster, Zoran Pendić - Savez inženjera i tehničara Srbije, Zoran Stojanović – Gradska opština Medijana Niš, Zoran Trpkovski - Privredna komora Vojvodine, Zoran Vujović – Samostalni sindikat metalaca Srbije, Zorica Marić – Tehnološki park