Slobodno kretanje kapitala

4. Slobodno kretanje kapitala

Sloboda je ključna garancija savremenog društva. Sloboda se izražava slobodom govora, izbora, slobodom misli i kretanja. Sloboda kretanja kapitala, uz slobodu kretanja ljudi, usluga i roba je jedna od osnovnih sloboda na kojima se zasniva Evropska unija.

Ovo poglavlje se odnosi na usklađivanje propisa iz oblasti kretanja kapitala, tekućih plaćanja i na borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma. Države članice imaju obavezu da, uz određene izuzetke, uklone sva ograničenja kretanja kapitala unutar EU, ali i između država članica i ostalih država.

Kada Srbija završi pregovore u ovoj oblasti i pristupi EU prekogranična plaćanja biće laka, efikasna i sigurna kao i unutar država članica. Građane Srbije će prekogranično plaćanje u evrima koštati isto kao i plaćanje u evrima u našoj državi.

Kada Srbija postane članica EU sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma biće još efikasnije i pod strogim nadzorom nadležnih EU institucija. Biće identifikovani svi klijenti i prijavljene sve velike gotovinske transakcije i promet predmeta visoke vrednosti.

Konvent od osnivanja svake godine objavljuje Knjigu preporuka u kojoj Vladi Srbije, Evropskoj uniji, ali i civilnom društvu predlaže mere za poboljšanje i ubrzavanje procesa pristupanja EU. Konkretne mere koje predlažemo usmerene su na unapređenje i poboljšanje svih oblasti života u našem društvu, a sve su obuhvaćene pregovorima o pristupanju Srbije EU.

Konvent će uporno, jer je to u interesu naših građana i privrede,  nastaviti da ponavlja preporuke ne obazirući se na to što Vlada i EU pa čak i nevladine organizacije neke od preporuka ne prihvataju ili odlažu primenu. Konvent će nastaviti da obaveštava javnost o svim preporukama, naročito da insistira na onima koje nisu prihvaćene i podseća kakve to posledice proizvodi po razvoj našeg društva i proces pristupanja EU.

preporuke radne grupe za poglavlje 4 za 2019. godinu

Imajući u vidu daje Radna grupa Nacionalnog Konventa za EU za Poglavlje 4 osnovana krajem 2019. godine nisu postojale ranije preporuke, nije moguće izvršiti evaluaciju.

Vladi Republike Srbije i Narodnoj banci Srbije:

  • Neophodno je razmotriti liberalizaciju Zakona o deviznom poslovanju u pogledu slobode domaćih pravnih lica da kupuju devize ili sklapaju terminske ugovore o kupovini deviza. Trenutno je kupovina moguća samo u ograničenom broju slučajeva, na primer, ukoliko postoji pravni osnov kao sto je plaćanje za uvezenu robu ili kredit iz inostranstva. Za posledicu, pravna lica nemaju mogućnost da kupuju instrumente zaštite od deviznog rizika (forward-i / swap-ovi) kako od banaka tako i od drugih pravnih lica, jer se budući tokovi deviza ne smatraju dovoljnim pravnim osnovom, pogotovo ako su u pitanju indeksirani krediti.
  • Potrebno je omogućiti platni promet u devizama u zemlji u svim slučajevima, što je u skladu sa dualnim deviznim sistemom i liberalizacijom kretanja kapitala. Ova mera bi, takođe, doprinela efikasnijoj kontroli pranja novca jer bi se i devizne transakcije, koje de facto postoje, preusmerile u okvire bankarskog sistema.
  • Potrebno je unaprediti sistem izveštavanja o napretku u ispunjenju preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije (GRECO) na temu sprečavanja pranja novca. Trenutno nije isključeno da učesnici na tržištu koji posluju legalno i regularno trpe posledice i troškove neusklađenosti.
  • Postoje ograničenja za naplatu prilikom prodaje roba i usluga preko interneta. Ograničenja se manifestuju značajnim troškovima pristupa ovakvim sistemima naplate, kao i operativnim troškovima, koje u najvećoj meri generišu nosioci platnog sistema. Dodatna ograničenja su vezana za fiksne troškove koje generišu pružaoci usluga transporta pošiljaka, naročito ukoliko su one male vrednosti, kao i fiksni troškovi izvoznog carinjenja.
  • Identifikovana je zabrinutost zbog posebnog, odnosno privilegovanog tretmana prilikom izdavanja DINA kartica, odnosno kartica „kod koje se u domaćim platnim transakcijama obrada, netiranje i poravnanje naloga za prenos, izdatih na osnovu njene upotrebe, obavljaju u platnom sistemu u Republici Srbiji. Platna kartica kod koje se u domaćim platnim transakcijama poslovi iz ovog člana ne obavljaju u Republici Srbiji, može biti izdata samo na poseban zahtev korisnika platnih usluga dat u pisanoj formi i to samo ako je korisniku tekućeg računa već izdata platna kartica iz stava 1 ovog člana“, što za posledicu može imati neravnopravan tretman različitih učesnika na tržištu izdavanja kartica.

Organizacijama civilnog društva:

  • Civilno društvo nema dovoljne kapacitete u ovim oblastima, pa je praćenje i aktivno učestvovanje otežano.

9. Finansijske usluge

Temelj evropske integracije je dobro funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU, a dobrog funkcionisanja tržišta nema bez uređenih finansijskih usluga. Kada Srbija završi pregovore u ovoj oblasti i pristupi EU biće deo tržišta koje je finansijski stabilno, gde su zaštićeni potrošači, investitori i osiguranici.

Kada Srbija postane članica EU preduzetnici i građani će imati znatno bogatiju ponudu usluga banaka, osiguravajućih društava i dobrovoljnih penzijskih fondova. Naše finansijske institucije poštovaće pravila za dobijanje dozvole, rad i nadzor finansijskih institucija i regulisanih tržišta.  

Našim građanima pogodovaće i povećanje konkurencije u  ponudi banka i usluga nebankarskih finansijskih institucija.

Kada Srbija bude deo EU biće osigurana zaštita korisnika bankarskih i drugih finansijskih usluga.

Građani će biti blagovremeno i detaljno informisani o uslugama koje pružaju finansijske institucije, o zaključivanju ugovora o kreditu, osiguranju ili ulaganjima na tržištima kapitala. Biće obezbeđena sigurnost svih ušteđevina i depozita bilo koje vrste.

preporuke radne grupe za poglavlje 9 za 2019. godinu

Vladi Republike Srbije, Narodnoj banci Srbije, Komisiji za hartije od vrednosti:

  • Neophodno je razmotriti dosadašnji regulatorni okvir koji se nije pokazao dovoljno stimulativnim za razvoj „nebankarskog“ dela tržišta finansijskih usluga. Na osnovu inicijalnih nalaza Radne grupe može se zaključiti da je tržište osiguranja relativno slabije razvijeno u odnosu na druga, uporediva, nacionalna tržišta u regionu, posebno u segmentu životnih i štednih osiguranja. Nedovoljna razvijenost tržišta kapitala je još značajnije, a može se pretpostaviti da je ovo, u najvećoj meri, direktna posledica javnih politika koje su uticale na razvoj regulatornog okvira u ovom segmentu.
  • Potrebno je preduzeti mere kako bi se unapredio rad institucija tržišta kapitala. Naime, primetna je stagnacija i relativan pad kapaciteta, ali i raspoloživih finansijskih sredstava u svim institucijama koje se bave tržištem kapitala – Centralni registar hartija od vrednosti, Beogradska berza i Komisija za hartije od vrednosti.
  • Potrebno je preduzeti mere kojima će se ublažiti posledice slabosti tržišta kapitala, naročito za mikro i mala preduzeća koja zbog disfunkcionalnosti tržišta kapitala imaju otežan pristup finansiranju. Rast i razvoj malih učesnika na tržištu, u srednjem i dužem roku pogoduje i bankarskom sektoru jer stvara buduće klijente.

Organizacijama civilnog društva:

  • Civilno društvo nema dovoljne kapacitete u ovim oblastima, pa je praćenje i aktivno učestvovanje otežano.

CENTAR ZA EVROPSKE POLITIKE (CEP)

CEP je nezavisna istraživačka organizacija (think tank) koja snažno utiče na kreiranje javnih politika u Srbiji. CEP pronalazi i predlaže pametne opcije za unapređenje javnih politika, koje su zasnovane na istraživanju i temeljnom poznavanju javne uprave. CEP usmerava kreiranje javnih politika ka dostizanju evropskih vrednosti i dugoročnih koristi od članstva u EU.

U 2020. godini, članovi rastućeg i visoko motivisanog tima CEP-a jesu široko priznati stručnjaci i istraživači, koji svoje znanje i iskustvo prenose zajednici i čiji glas snažno odjekuje u nacionalnim medijima.

Istraživanja i analize CEP-a su osnova za kreiranje javnih politika. CEP edukuje i zagovara kvalitetne opcije javnih politika orijentisane ka transformisanju Srbije u uspešnu buduću članicu EU.

CEP će u 2020-oj unaprediti kvalitet istraživačkih proizvoda i metodologije, poboljšaće upravljačku strukturu i povećati komunikacione i zagovaračke kapacitete i ostvariti širi doseg ključnih poruka.

koordinator radne grupe

Radnom grupom rukovodi Dušan Protić, diplomirani pravnik iz Beograda, rođen 1970. godine. Od 2001. godine obavljao dužnosti zamenika ministra pravde, direktora Pravosudnog centra i pomoćnika ministra za pravne i normativne poslove u više upravnih oblasti. Vodio je aktivnosti u vezi sa izradom zakona i drugih propisa iz delokruga organa, procesom pridruživanja Srbije EU i pravnom harmonizacijom, kao i vođenje dijaloga o javnoj politici sa relevatnim institucijama, poslovnom zajednicom, nevladinim organizacijama i drugim zainteresovanim stranama.

Od 2015. godine je samostalni konsultant i programski menadžer za unutrašnje tržište Centra za evropske politike (CEP), nezavisne, nevladine istraživačke  organizacije (think tank) u oblasti unapređenja okruženja za kreiranje javnih politika u Srbiji. Kao pravni ekspert, u tom periodu je učestvovao u projektima međunarodne pomoći USAID-a, EU-IPA programa, OECD/SIGMA i više bilateralnih programa, pored ostalog, u oblasti reforme javne uprave, pristupa pravdi, tržišne regulative, politike konkurencije i zaštite potrošača.

Zahvaljujući holističkom pristupu u normativnim, istraživačkim i razvojnim zadacima, pokazao je sposobnost analize, konceptualizacije i pružanja kreativnih regulatornih ili institucionalnih rešenja u složenom okruženju. Autor je više stručnih publikacija i studija. Koordinator je radnih grupa NKEU za pregovaračka poglavlja 1, 3 i 28.

članovi i članice radne grupe

Andrijana Tomić -Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu Srbije, Aleksa Radonjić – bez afilijacije, Ana Knežević Bojović – Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED, Dane Pribić - Europolis, Dušanka Samardžić - Privredna komora Srbije (PKS), Ivana Đoković – Srpska asocijacija menadžera, Jelena Mićunović – Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine, Jovanka Knežević – Asocijacija potrošača Srbije, Milivoj Armus – Privredna komora Beograda, Mladen Alfirović – Nacionalna organizacija potrošača Srbije, Petar Bogosavljević – Pokret za zaštitu potrošača Srbije, Privredna Komora Novi Sad, Radmila Milivojević – Evropski pokret u Srbiji EpuS, Ratko Filipović – Privredna komora Vojvodine, Ružica Stančić – Privredna Komora Kragujevac, Sanja Filipović – Ekonomski institut, Slobodan Krstović – Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED, Srđan Dimitrijević – Evropski pokret u Srbiji Leskovac, Vera Vida – Centar za zaštitu potrošača CEPS, Zoran Nikolić – Nacionalna organizacija potrošača Srbije