Slobodno kretanje radnika

2. Slobodno kretanje radnika

Sloboda kretanja ljudi je tekovina modernog društva. Uskraćuje se retko, izuzetno i samo zbog opasnosti po život i zdravlje ljudi. Sloboda kretanja radnika je mlađa sloboda od opšte slobode kretanja, ali je jedna od osnovnih garantovanih pravom Evropske unije.

Kada Srbija završi pregovore u ovoj oblasti i pristupi EU i građani naše države će imati pravo da rade u nekoj drugoj državi članici EU, da rade i imaju jednak tretman kao i domaći radnici te države kada su u pitanju uslovi rada, socijalne i poreske olakšice.

Kada prođe prelazni period i Srbija postane punopravna članica EU naši radnici imaće pravo na rad bez radne dozvole, biće ravnopravni u procesu zapošljavanja sa državljanima članice u kojoj žele da rade, imaće zdravstveno i penzijsko osiguranje, osiguranje za slučaj nezaposlenosti,  pravo da im se u toj državi pridruži porodica i da prima porodičnu naknadu. Našim radnicima će u svakoj državi članici EU biti priznate kvalifikacije.

preporuke Radne grupe za 2020. godinu za poglavlje 2

Konvent od osnivanja svake godine objavljuje Knjigu preporuka u kojoj Vladi Srbije, Evropskoj uniji, ali i civilnom društvu predlaže mere za poboljšanje i ubrzavanje procesa pristupanja EU. Konkretne mere koje predlažemo usmerene su na unapređenje i poboljšanje svih oblasti života u našem društvu, a sve su obuhvaćene pregovorima o pristupanju Srbije EU.

Konvent će uporno, jer je to u interesu naših građana i privrede,  nastaviti da ponavlja preporuke ne obazirući se na to što  Vlada i EU pa čak i nevladine organizacije neke od preporuka ne prihvataju ili odlažu primenu. Konvent će nastaviti da obaveštava javnost o svim preporukama, naročito da insistira na onima koje  nisu prihvaćene i podseća kakve to posledice proizvodi po razvoj našeg društva i proces pristupanja EU.

Imajući u vidu da nijedna preporuka Radne grupe Nacionalnog Konventa za EU nije realizovana u oblasti Slobode kretanja radnika, za 2020-u radna grupa ponavlja sve prošlogodišnje preporuke:

  • Potrebno je proceniti finansijske efekte Pregovaračke pozicije za Poglavlje 2, prema Zaključku kojim se usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u postupku izrade pregovaračkih pozicija u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji (Zaključak 05 Broj:337-5081/2016. od 31. maja 2016. godine).
  • Izmeniti Zakon o zapošljavanju stranaca brisanjem člana 5. stav 4, prema kome državljani EU ne smeju postati neprimereni teret sistemu socijalne zaštite Republike, odnosno prema kojoj moraju imati dovoljno sredstava da izdržavaju sebe i članove svoje porodice. Prvo, prema uslovima propisanim Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, pravo na naknade iz sistema socijalnog osiguranja i na davanja iz sistema socijalne zaštite imaju i strani državljani. Drugo, prema članu 49. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije, Srbija treba da omogući da državljani EU, koji su zakonito zaposleni na njenoj teritoriji, kao i njihovi supružnici i deca koji na teritoriji Srbije zakonito borave, ne trpe diskriminaciju na osnovu državljanstva u pogledu uslova rada, naknade ili otpuštanja.
  • Potrebno je uskladiti domaće zakonodavstvo sa Uredbom (EU) Evropskog parlamenta i Saveta od 5. aprila 2011. godine o slobodi kretanja radnika u Evropskoj uniji i Uredbom (EU) 2016/589 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. aprila 2016. godine o Evropskoj mreži službi za zapošljavanje (EURES), pristupu radnika uslugama mobilnosti i daljoj integraciji tržišta rada i izmeni uredbi (EU) br. 492/2011 i (EU) br. 1296/2013.
  • Potrebno je uskladiti evidencije o kvalifikacijama i zanimanjima koje vodi Nacionalna služba za zapošljavanje sa evropskom klasifikacijom za veštine/kompetencije, kvalifikacije i zanimanja. Navedeno podrazumeva izradu Nacionalnog okvira kvalifikacija (standarde kvalifikacija i zanimanja) koji će omogućiti interoperabilnost i automatizovano usklađivanje slobodnih radnih mesta (ponude) i profesionalnih biografija (potražnje).
  • Potrebno je unaprediti organizacione i tehničke kapacitete Nacionalne službe za zapošljavanje u odnosu na najmanje zajedničke kriterijume u pogledu pružanja usluga i učestvovanja u mreži EURES-a.
  • Potrebno je da Ministarstvo zdravlja pristupi pripremama za uvođenje Evropske kartice zdravstvenog osiguranja izradom studije opravdanosti, kao i unapređenjem administrativno-tehničkih kapaciteta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, između ostalog, i kroz raspoložive IPA fondove.

19. Socijalna politika i zapošljavanje

U EU socijalna politika je bez premca u svetu. Sve države članice EU su, u skladu sa svojom ekonomskom snagom, trenutno, dostigle najveći mogući nivo socijalne zaštite.Jedino u EU postoji sigurnost zapošljavanja usklađena sa socijalnom sigurnošću i celoživotnim učenjem.

Kada Srbija završi pregovore u ovoj oblasti i pristupi EU naši radnici će biti zaštićeni u slučaju kolektivnog viška, stečajeva, preseljenja poslovnog sedišta. Imaće pravo da budu informisani i konsultovani o pitanjima koja se odnose na njihov rad, o pravilima koja se odnose na radno vreme, bezbednost na radu i zaštituzdravlja.

Kada Srbija bude deo EU naši radnici će biti zaštićeni od diskriminacije bilo koje vrste - po osnovu pola, rase, etničkog porekla,invaliditeta, seksualne orijentacije, starosti, vere ili uverenja. Borba protiv „rada na crno“ je u EU efikasna. Svi radnici uživaju jednaka prava i slobode.

Srbija treba i pre nego što postane članica EU da teži ciljevima iz oblasti socijalne politike i zapošljavanja zacrtanim u Strategiji Evropa 2020 usvojenoj još 2010. godine. Ti ciljevi su: da 75% ljudi od 20-64 godine bude zaposleno, da procenat mladih koji napuštaju školu bude manji od 10%, da najmanje 40% lica starosti 30-34 godine ima diplomu visokoškolske ustanove, a da broj ljudi koji žive ispod linije siromaštva bude smanjen za 25%.

preporuke radne grupe za 2020. godinu za poglavlje 19

  1. Da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja hitno okonča proces izrade nacrta Akcionog plana za Poglavlje 19 i organizuje, uključujući i u okviru Konventa, javne konsultacije o Poglavlju 19, na osnovu blagovremeno dostavljenih materijala i da omogući organizacijama civilnog društva uvid i učešće u izradi Pregovaračke pozicije za ovo poglavlje na jednak i javan način.
  2. Da se bez odlaganja formira radna grupa i da počne izrada nacrta Zakona o radu.
  3. Da se održe javne konsultacije sa civilnim društvom i relevantnim međunarodnim institucijama o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i strategiji socijalne zaštite.
  4. Da se hitno izrade nacrti, održe javne konsultacije sa civilnim društvom i važnim međunarodnim institucijama, utvrde i u redovnom postupku usvoje predlozi Zakona o rodnoj ravnopravnosti i izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o zabrani diskriminacije, Socijalno-ekonomskom savetu i štrajku, Nacionalni akcioni plan za decu, Nacionalne strategije o starenju 2019-2025 sa Akcionim planom za njeno sprovođenje.
  5. Obnoviti rad Platforme za praćenje sprovođenja Programa ekonomskih reformi (ERP) i Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP), koja je prvi put pokrenuta 2017. godine, uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva uz puno učešće organizacija civilnog društva okupljenih u okviru Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
  6. Imajući u vidu da nije došlo do velikog pomaka u oblasti socijalnog dijaloga, politika zapošljavanja i Evropskog socijalnog fonda i ove godine ponavljamo preporuke iz prethodne godine:
  • Primenjivati Zakon o socijalno-ekonomskom savetu, naročito član 10. stav 1. Zakona o socijalno-ekonomskom savetu. Socijalno-ekonomskom savetu (SES) se ne upućuju svi nacrti Zakona i predlozi drugih propisa od značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i poslodavaca pre nego što Vlada Srbije utvrdi predlog zakona i uputi ih u skupštinsku proceduru, iako postoji zakonska obaveza zakonodavca za to;
  • Uloga SES-a mora biti ojačana, a u punoj meri se mora realizovati zakonska obaveza blagovremenog dostavljanja na razmatranje nacrta zakona i drugih akata značajnih za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i poslodavaca ovom telu;
  • Neophodno je otkloniti niz problema koji usporavaju formiranje socijalno-ekonomskih saveta na lokalnom nivou, posebno u pogledu razvoja lokalnih organizacija udruženja poslodavaca i sindikata, njihove tehničke i kadrovske strukture, ali i motivisati lokalne samouprave koje nisu dovoljno zainteresovane;
  • Doneti Zakon o socijalno-ekonomskom savetu i Zakon o štrajku i izmeniti i dopuniti Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu i učiniti ga primenjivijim u praksi;
  • Potrebno je Nacionalni akcioni plan zapošljavanja uskladiti sa Revidiranim smernicama zapošljavanja EU što podrazumeva pristup koji će se zasnivati na opredeljenju za stvaranjem kvalitetnih poslova, punoj zaposlenosti i socijalnoj inkluziji;
  • Unaprediti kapacitete ministarstva u čijoj nadležnosti su politike zapošljavanja za planiranje zasnovano na podacima;
  • Unaprediti broj i obučenost kadra koji se bavi programiranjem i implementacijom pretpristupne pomoći;
  • Jačanje, odnosno stvaranje mehanizma koordinacije svih aspekata politika koje se odnose na ljudski kapital;
  • Veći angažman organizacija civilnog društva u okviru SEKO-a za sektor razvoja ljudskih resursa i društveni razvoj (HRSD SEKO), koji omogućava organizacijama civilnog društva da se uključe u proces planiranja i korišćenja IPA II sredstava i bolje povezivanje Radne grupe Konventa (za poglavlja 2 i 19) i HRSD SEKO-a;
  • Povećati transparentnost konkursa u oblasti socijalne zaštite na centralnom i lokalnom nivou;
  • Omogućiti nesmetano funkcionisanje koordinacionih mehanizama Vlade u oblasti socijalnog uključivanja Roma i Romkinja i za rodnu ravnopravnost, uz punu obaveštenost i uključenost organizacija civilnog društva i relevantnih međunarodnih organizacija

FONDACIJA CENTAR ZA DEMOKRATIJU

Fondacija Centar zademokratiju (FCD) je nevladina, nestranačka i neprofitna fondacija koja uSrbiji deluje od 1994. u oblasti obrazovanja za demokratiju, političkeedukacije, unapređenje rada demokratskih institucija, promociji proevropskihpolitika i prati ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava. Najpozantiji projekti FCD su POLITEA – Škola za politiku i civilno društvo, Demokratskipolitički forum i kampanja za dostojanstven rad “Crno na belo”.

Misija FCD je da ohrabrujei pokreće građane na izgradnju demokratskog i solidarnog društva, unapređuje ekonomska,socijalna i kulturna prava i bori se za odgovorne i efikasne institucije krozistraživanje, obrazovanje i javni dijalog. FCD zastupa ravnopravnost,toleranciju, znanje, odgovornost, solidarnost i održivost.

Ciljevi FCD su da Srbija bude članica EU, da demokratske,građanske evropske vrednosti budu ukorenjene u srpskom društvu, da vladavina prava i demokratske procedure bitišu u institucijama Srbije, da građani Srbije efikasno ostvaruju i unapređuju svoja ekonomska i socijalna prava, da solidarnost bude vrednost naše zajednice, da se smanji siromaštvo, da civilnodruštvo učestvuje u kreiranju i sprovođenju reformi na evropskom putu Srbije,da se razvije kultura ljudskih i građanskih prava, da se razviju demokratskapolitička kultura, tolerancija i javni dijalog i da u Srbiji vlada tržišnakonkurencija, a da država bude socijalno odgovorna.

koordinatorka Radne grupe

Radnom grupom rukovodi Nataša Vučković. Diplomirala je pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu 1990. Advokat je od 1994. godine. Specijalizirala je evropsko pravo na Université Européen de Nancy II (DESE), a na francuskoj Nacionalnoj školi za administraciju (ENA) pohađala je program Organizacija parlamentarnog rada.

Jedan je od osnivača Fondacije „Centar za demokratiju“ i njen je Generalni sekretar od 1995-2019. Od 2019. je Izvršni direktor Fondacije, učestvovala u kreiranju i koordinaciji niza programa iz oblasti zaštite socio-ekonomskih prava i ljudskih prava:  Forum jugoslovenskih nevladinih organizacija, Institut Politeia, Ka nezavisnom i nepristrasnom sudstvu, Evropske vrednosti i politike u lokalnoj zajednici, Demokratski politički forum, Kampanja Crno na belo, Zaustavimo partijsko zapošljavanje – doprinos definisanju pravnog okvira za zapošljavanje u javnom sektoru, Dijalog u Centru, Monitoring radnih prava u kontekstu ESRP, Demokratski do ustavne reforme. Govori engleski i francuski jezik.

Kao narodni poslanik, bila je predsednica Odbora za evropske integracije (2013-2014). Od 2007. do 2016. godine bila je članica Stalne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Godine 2012. bila je Potpredsednica Parlamentarne Skupštine SE, a 2013-2014. predsednica Komiteta za poslovnik, unutrašnja pitanja i budžet i potpredsednica Komiteta za izbor sudija Evropskog suda za ljudska prava (2015-2016). Od 2015-2016. bila je izvestilac PSSE za Tursku. Bila je član i Komiteta za pravna pitanja i ljudska prava.

Članovi i članice Radne grupe

Aleksandar Vranić – Samostalni sindikat poštanskih radnika, Ana Dešić – Partneri za demokratske promene, Ana Knežević Bojović – Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED, Andrijana Tomić – Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu Srbije, Bojana Bjelović Bosanac – Savez samostalnih sindikata Srbije, Čedanka Andrić – Ujedinjeni gradski sindikati Nezavisnost, Darko Đurić – Gradska organizacija Beograd Sindikat lekara i farmaceuta, Dejan Grujić – Narodni parlament, Dejan Škorić – Resurs centar Majdanpek, Dina Rakin – Evropski pokret u Srbiji EpuS, Gordana Rajkov – Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije, Gordana Savić – Užički centar za ljudska prava i demokratiju, Ivana Zonjić – Sindikat lekara i farmaceuta, Jasna Tesla – Samostalni sindikat zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije, Jelena Anđelić – Inicijativa za razvoj i saradnju, Jelena Bojović – Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED, Jelena Manić Radojičić/Bojan Velev – Beogradska otvorena škola, Jovan Protić – Međunarodna organizacija rada, Jovana Krivokuća Milovanović – Forum mladih sa invaliditetom, Kosa Džakula – Centar za istraživačke i razvojne projekte EcoDev, Ljiljana Pavlović – Udruženje poslodavaca, Ljiljana Tomašić – Gradska organizacija Beograd Sindikat lekara i farmaceuta, Ljubiša Čkovrlić – Centar za ljudska prava Čačak, Marija Martinić – Ujedinjeni gradski sindikati Nezavisnost, Marija Mijatović – Udruženje Centar Đorđe Vajfert, Marijana Luković – PRAXIS, Marijana Savić – NVO Atina, Mario Reljanović – Centar za dostojanstven rad – Univerzitet Union, Marko Milanović – Centar za istraživanje i razvoj društva Ideas, Marko Vučenović – Institut za industrijske odnose, Maša Pavlović – Inicijativa za prava osoba sa invaliditetom, Miljana Stojšić Stojanovska – Unija poslodavaca Vojvodine, Miloš Vučković – Udruženje Radnik, Mirjana Pantelić – Udruženje preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Republike Srbije, Miroslava Mima Perišić – Udruženje Žene na prekretnici, Nada Novaković – Institut za ekonomska istraživanja, Nadežda Satarić – AMITY, Nebojša Đurasović – Udruženje “Prevent”, Neven Marinović – SMART kolektiv, Ognjen Gogić – Mreža organizacija za decu Srbije MODS, Osman Balić – Liga Roma, Sanja Evtimov – Centar za organizovano demokratsko okruženje, Snežana Milčić – Zajedno zajedno, Snežana Pavković – Timočki klub, Sonja Tošković – Beogradski centar za ljudska prava, Srećko Mihailović – Centar za razvoj sindikalizma, Svetlana Kozić – Artesa Kikinda, Tanja Jakobi – Centar za istraživanje javnih politika, Uroš Delić – Fondacija Ana i Vlade Divac, Vidan Danković – Udruženje za reviziju pristupačnosti, Vladimir Petronijević – Grupa 484, Zora Veselinović – Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, Žarko Šunderić – Centar za socijalnu politiku