Ekonomski odnosi sa inostranstvom

30. ekonomski odnosi sa inostranstvom

Nakon pristupanja EU, Srbija će imati obavezu da postupa u skladu sa Zajedničkom trgovinskom politikom Evropske unije. Srbija će biti deo carinske unije i moraće da primenjuje sve sporazume o slobodnoj trgovini, i sve zasebne trgovinske režime koje EU dodeli određenim državama van EU, uključujući opšti sistem preferencijala (Generalised System of Preferences – GSP52)

Srbija će danom pristupanja EU početi da primenjuje ugovore koje je EU sklopila sa trećim zemljama, što će značiti i reviziju svih ugovora koje Srbija ima sa trećim zemljama. To znači da će Srbija morati da raskine sve postojeće sporazume o preferencijalnoj trgovini sa državama van EU (CEFTA, EFTA, carinska unija Rusija–Belorusija–Kazahstan i Turska) i da uskladi sve druge sporazume, uključujući i nepreferencijalne trgovinske sporazume, sa obavezama koje proističu iz članstva u EU.

Primera radi, Srbija će morati da ukine carine u trgovini sa Čileom, jer EU sa tom zemljom ima ugovor o slobodnoj trgovini, dok će Bosna i Hercegovina, sa kojom Srbija ima dogovorenu nultu carinsku stopu za većinu robe, početi da naplaćuje carine na određene srpske poljoprivredne proizvode, kao što naplaćuje na određenu robu iz Evropske unije (koje u tom trenutku ima na osnovu sporazuma sa EU).

Pored navedenog, Srbija će postati članica Evropskog ekonomskog prostora (EEP) i imaće obavezu da primenjuje sve međunarodne trgovinske sporazume EU, iz kojih Srbija može da dobije mnogo koristi, pošto će joj biti otvorena nova tržišta.

Potrebno je da Srbija okonča pregovore sa STO, koji podrazumevaju donošenje određenih zakona kojima bi se otklonile prepreke slobodnoj trgovini (pre svega Zakon o genetički modifikovanim organizmima koji mora biti usklađen sa pravilima EU u toj oblasti, a što sada nije slučaj), kao i da završi bilateralne pregovore o visini carina i o pristupu tržištu usluga sa pojedinim zemljama (pre svega sa Rusijom i Ukrajinom, budući da se ne pregovara sa svim zemljama članicama STO, već samo sa onima koje to zatraže). Srbija je u procesu pristupanja STO od 2006. godine.

preporuke radne grupe za poglavlje 30 za 2019. godinu

Konvent od osnivanja svake godine objavljuje Knjigu preporuka u kojoj Vladi Srbije, Evropskoj uniji, ali i civilnom društvu predlaže  mere za poboljšanje i ubrzavanje procesa pristupanja EU. Konkretne mere koje predlažemo usmerene  su na unapređenje i poboljšanje svih oblasti života u našem društvu, a sve su obuhvaćene pregovorima o pristupanju Srbije EU.

Konvent će uporno, jer je to u interesu naših građana i privrede,  nastaviti da ponavlja preporuke ne obazirući se na to što Vlada i EU pa čak i nevladine organizacije neke od preporuka ne prihvataju ili odlažu primenu. Konvent će nastaviti da obaveštava javnost o svim preporukama, naročito da insistira na onima koje nisu prihvaćene i podseća kakve to posledice proizvodi po razvoj našeg društva i proces pristupanja EU.

Vladi Republike Srbije:

  • Vlada Republike Srbije treba da ponovo pokrene koordinisani međuresorski proces koji bi rezultovao jasnom političkom odlukom za donošenje novog Zakona o genetički modifikovanim organizmima. Ovaj zakon bi ukinuo postojeću apsolutnu zabranu prometa ovim proizvodima, ali bi uspostavio adekvatne i efektivne mehanizme kontrole i odobravanja proizvoda koji bi zaštitili interese potrošača, u skladu sa mogućnostima koje nude evropski i međunarodni standardi. Postojeći Zakon ne predviđa adekvatan sistem za praćenje proizvoda koji sadrže GMO, te su stoga rešenja koja on predviđa nebezbedna i ne odgovaraju interesima građana. Usvajanjem novog Zakona, koji bi bio usaglašen sa praksom EU, bila bi otklonjena glavna prepreka za okončavanje multilateralnih pregovora u okviru STO-a, kao i bilateralnih pregovora u okviru STO-a sa Sjedinjenim Američkim Državama.
  • Potrebno je unaprediti napore kako bi se, u što kraćem roku, okončali bilateralni pregovori u okviru STO-a. Srbija, u tom smislu, treba da podigne na viši nivo pregovore sa pojedinim zemljama i da unapredi koordinaciju sa EU kako bi se bilateralni pregovori, pre svega sa Ukrajinom, Brazilom i svakako Rusijom, što efikasnije sprovodili i okončali.
  • Vlada Republike Srbije treba da se maksimalno angažuje na upoznavanju partnera u EU i državama članicama, kao i njihovim medijima, o tome šta je priroda Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom i da doprinese smanjivanju kontraverzi koje je njegovo stupanje na snagu izazvalo u javnosti pojedinih država članica.
  • Vlada Republike Srbije treba da, u što kraćem roku, imenuje stalnog predstavnika pri Generalnom sekretarijatu STO u Ženevi. Bez stalnog predstavnika (kojeg Srbija nema od 2013. godine), Srbija je uskraćena za informacije iz prve ruke i adekvatno i pravovremeno praćenje procesa koji se odvijaju u centrali STO-a, interesi Srbije se ne zastupaju na adekvatan način i istovremeno se urušava ugled naše zemlje, što značajno podriva kapacitete dela administracije koji se bavi ovim pitanjima, dok se istovremeno podriva ugled Srbije.
  • Administrativni kapaciteti Srbije u oblasti spoljne trgovine su značajno podriveni, što je posledica ukupne politike prema kadrovima u svim oblastima. Problem nije isključivo u odlivu stručnjaka, već i u činjenici da ne postoji pristup koji bi omogućio njihovo očuvanje u sistemu. Bez obzira što je Vlada učinila napor za angažovanje novih stručnjaka, odliv stručnjaka u prethodnom periodu je anulirao efekte. Potreban je sistemski horizontalni pristup kroz sva ministarstva, koji bi za cilj imao zadržavanje stručnjaka koji su i dalje u administraciji, angažovanje novih i unapređenje njihovih kapaciteta.
  • U periodu koji sledi, Pregovarački tim treba da okonča rad na akcionom planu za zatvaranje pregovora u Poglavlju 30, odnosno za set koraka koje treba primeniti u sledećem periodu kako bi se ovo poglavlje zatvorilo na adekvatan način.
  • U procesu izrade predloga Zakona o međunarodnoj razvojnoj saradnji i humanitarnoj pomoći Vlada treba da uvaži načela transparentnosti i inkluzivnosti prilikom kreiranja rešenja za uspostavljanje sistema za pružanje međunarodne razvojne saradnje i humanitarne pomoći. Republika Srbija će izdvajati značajna sredstva iz budžeta za ove svrhe i, u tom smislu, je potrebno da građani imaju jasan uvid u sam proces dodele ovih sredstava, kao i obrazloženja za donošenje odluka o dodeli.
  • Vlada Republike Srbije treba da pokrene proces donošenja Strategije spoljne politike Republike Srbije kako bi se na adekvatan način definisali prioriteti na kojima bi počivala međunarodna razvojna saradnja, koja predstavlja i instrument za ostvarivanje spoljnopolitičkih interesa.

Narodnoj skupštini Republike Srbije:

  • Kako će novi Zakon o genetički modifikovanim proizvodima biti usvojen u Narodnoj skupštini, poslanici koji su članovi odbora za poljoprivredu i trgovinu, kao i za evropske integracije, treba da se uključe u proces zagovaranja donošenja novog zakona, kako bi omogućili stvaranje pozitivne klime u javnosti za usvajanje ovog zakona.
  • Poslanici Narodne skupštine treba da se aktivno uključe u donošenje novog Zakona o međunarodnoj razvojnoj saradnji i humanitarnoj pomoći, i omoguće da rešenja budu kvalitetna i odgovarajuća kako bi Srbija ostvarivala svoje spoljnopolitičke interese.

Organizacijama civilnog društva:

  • Organizacije civilnog društva koje se bave aspektima vezanim za spoljnu trgovinu i zaštitu potrošača, kao i temama koje su deo sledećih poglavlja: 31 – Zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika, 8 – Politika konkurencije, 1 – Slobodno kretanje robe, 20 – Preduzetništvo i industrijska politika, 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika i 27 – Životna sredina i klimatske promene, kao i relevantni instituti i akademske institucije, treba da budu aktivni kada kampanja zagovaranja ulaska u Srbije u STO počne. One treba da, sa svoje strane, pruže utemeljene stavove i otvoren dijalog sa Vladom i ostalim institucijama, kako bi se pružili adekvatni odgovori na sva pitanja koja deo javnosti u Srbiji smatra kritičnim, pre svega u vezi sa donošenjem Zakona o GMO.
  • Civilno društvo u Srbiji, kao i akademske institucije, treba da nastave aktivnu debatu sa Vladom, kako bi se našlo adekvatno rešenje za očuvanje najboljih kadrova u državnoj službi i nastavio proces angažovanja novih, uz stalno jačanje njihovih kapaciteta. Poglavlje 30 nije jedino u kome su primećeni nedostaci u administrativnim kapacitetima za uspešno prilagođavanje sistemu EU i potrebno je da se ovom pitanju pristupi sistemski.
  • Zainteresovane organizacije civilnog društva treba da organizuju neformalnu mrežu koja bi se blagovremeno uključila u proces razvijanja sistema za pružanje međunarodne razvojne saradnje. Ovakva mreža bi aktivno doprinela prenošenju relevantnih iskustava iz država članica EU i pripremila same organizacije za partnerstvo sa državnim institucijama u pružanju međunarodne razvojne saradnje.
  • Civilno društvo treba da aktivnije zagovara usvajanje Strategije spoljne politike, koja bi definisala spoljnopolitičke prioritete na osnovu kojih će Srbija učestvovati u međunarodnoj razvojnoj saradnji.

Evropskoj uniji:

  • Institucije EU i države članice treba da aktivnije pruže podršku Srbiji u bilateralnim pregovorima Srbije sa Brazilom, Ukrajinom i Rusijom, pošto će sa nekom od ovih zemalja morati da se neka od otvorenih pitanja razmotre na višem političkom nivou.
  • Evropska komisija treba, takođe, da se založi kod Vlade Srbije da imenuje stalnog predstavnika Srbije pri Generalnom sekretarijatu STO u Ženevi.
  • Evropska unija treba da se založi i da Srbija u budućem periodu donese Strategiju spoljne politike, koja će kao krovni dokument definisati spoljnopolitičke prioritete i poslužiti za stvaranje adekvatnog sistema za međunarodnu razvojnu saradnju u Srbiji.

31. spoljna, bezbednosna i odbrambena politika

Kao članica EU, Srbija će morati da usaglašava svoje spoljnopolitičke stavove sa drugim državama članicama i da se pridržava zajedničkog spoljnopolitičkog kursa EU, ali će takođe imati pravo glasa i moći će da utiče na utvrđivanje tog kursa, kao i druge članice EU.

Kroz pregovarački proces će se raditi na smanjenju ilegalnog posedovanja malog i lakog naoružanja, što će dovesti do veće bezbednosti građana. Srbija će učestvovati u zajedničkim akcijama EU za upravljanje krizama i sprečavanje konflikata. Radiće se na sprečavanju ilegalne trgovine oružjem, što će na globalnom nivou dovesti do sprečavanja upotrebe nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja.

Kada budemo deo EU usvojićemo prioritetne stavove i vrednosti oko kojih se kreira zajednički spoljnopolitički i bezbednosni pristup EU  - ljudska prava, demokratija i vladavina zakona; međunarodno pravo, prevencija konflikata, upravljanje krizama i izgradnja mira; zabrana proliferacije i kontrola oružja i izvoza oružja; borba protiv terorizma; podrška Međunarodnom krivičnom tribunalu itd.

U EU ćemo imati rešene bilateralne sporove sa susednim zemljama i unapređenu dobrosusedska saradnja.

preporuke radne grupe za poglavlje 31 za 2019. godinu

Vladi Republike Srbije:

  • Vlada Republike Srbije mora jasno da stavi do znanja Evropskoj uniji i državama članicama da postoji dugoročni plan za usklađivanje sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama i da, u što kraćem roku, počne da se progresivno usaglašava. Srbija treba da kreira pristup koji bi državama članicama EU ukazivao na volju Srbije da razvija progresivno usaglašavanje sa ZSBP i deluje u spoljnim odnosima u skladu sa vrednostima na kojima počiva EU. U tom smislu, bilo bi produktivno da Srbija napravi analizu deklaracija sa kojima je mogla tokom prethodnog perioda da se uskladi a da ne ugrozi svoju poziciju prema akterima od kojih, po svoj prilici, trenutno zavisi u vezi sa određenim spoljnopolitičkim prioritetima. Takva analiza bi bila od koristi za dalje usklađivanje za ZSBP u budućem periodu, kao i u tekućem političkom dijalogu sa predstavnicima EU.
  • Vlada Republike Srbije treba da nastavi sa proaktivnim pristupom kada je reč o učešću u Zajedničkoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici, pre svega kada je reč o stvaranju sistema za učešće Srbije u civilnim misijama, kao i oko potencijalnog učešća u Stalnoj strukturnoj saradnji. Na ovaj način, Srbija će dati doprinos naporima EU u domenu bezbednosti i odbrane i ojačaće svoju partnersku poziciju.
  • Vlada Republike Srbije treba da formuliše strategiju spoljne politike ili bar principe na kojima ona počiva, u kojoj će cilj integracije u EU biti nedvosmisleno postavljen kao prioritetan. Ovakav pristup treba jasno pokazati kroz implementaciju, mora biti reflektovan u većini spoljnopolitičkih poteza koji slede.
  • S obzirom da je jedan od ključnih ciljeva Poglavlja 31 suzbijanje ilegalne trgovine svim tipovima oružja i prihvatanje svih međunarodnih standarda u ovoj oblasti, neophodno je da Vlada Republike Srbije nastavi da neguje i primenjuje međunarodnopravnu tradiciju, posebno Ugovor o trgovini oružjem (Arms Trade Treaty), koji je Srbija ratifikovala 2014. godine, kao i da nastavi aktivno radi na implementaciji regionalne inicijative Mapa puta: održivo rešenje za ilegalno posedovanje, zloupotrebu i krijumčarenje lakog i malokalibarskog oružja na Zapadnom Balkanu do 2024. godine.

Narodnoj skupštini Republike Srbije:

  • Kao i tokom prethodne decenije, Narodna skupština Republike Srbije je uglavnom pasivna kada je reč o spoljnoj politici, bezbednosti i odbrani, i prati inicijative koje dolaze iz Vlade. Narodna skupština, a pogotovo njen Odbor za spoljne poslove, ne prati u dovoljnoj meri sprovođenje spoljne politike niti aktivno prati i komentariše poteze Ministarstva spoljnih poslova i drugih državnih zvaničnika. Rasprava o ovim pitanjima se vodi samo na onim sednicama kada Ministarstvo spoljnih poslova, odnosno ministar, podnosi izveštaj o radu ministarstva – to se tokom 2019. godine desilo dva puta, što je napredak u odnosu na prethodnih nekoliko godina kada se ministar pred Odborom pojavljivao samo po jedan put. Odbor je tokom prethodne godine održao 24 sednice i one su se, uglavnom, bavile diplomatskim aktivnostima poslanika kroz parlamentarne grupe prijateljstva i delegacije, imenovanjima ambasadora (zatvorene sednice) i komentarima zakona koji se tiču međunarodnih sporazuma (ne svih). Stoga bi bilo poželjno da se u narednom periodu usvoji Strategija spoljne politike koja bi dala osnovu za sistematsko praćenje ispunjavanja prioriteta koji su zasnovani na interesima Republike Srbije. Ovakav pristup bio bi blagotvoran za proces evropskih integracija i pregovora u okviru Poglavlja 31, naravno ukoliko takva strategija bude pisana sa pozicije da je ulazak Srbije u EU najvažniji spoljnopolitički prioritet.
  • Kako javna rasprava o nacrtu Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane nije prošla na zadovoljavajući način, i kako neki elementi strategija, osim delova koji se tiču procesa evropskih integracija, ukazuju na nekoherentno spoljnopolitičko i bezbednosno delovanje, Narodna skupština Republike Srbije bi trebala ponovo da razmotri primedbe, komentare i predloge učesnika u javnoj raspravi i da dâ adekvatne odgovore na njih u raspravi oko predloga Strategija koji su joj upućeni. Cilj treba da bude kvalitativno unapređenje ovih dokumenata, kako bi se osigurala njihova utemeljenost u srednjem roku.
  • Potencijalno revidiranje predloga Strategije nacionalne bezbednosti trebalo bi da uključi sve novine predviđene Mapom puta: održivo rešenje za ilegalno posedovanje, zloupotrebu i krijumčarenje lakog i malokalibarskog oružja na Zapadnom Balkanu do 2024. godine.

Organizacijama civilnog društva:

  • Organizacije civilnog društva, kao i drugi akteri, treba da nastave da se zalažu da Srbija dobije Izveštaj o skriningu za Poglavlje 31, pošto je to, pre svega, samo preduslov za otvaranje poglavlja.
  • Organizacije civilnog društva, uključujući i akademske institucije i nezavisne eksperte, treba da nastave da prate usaglašavanje Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU, i da pružaju realistične i utemeljene informacije o razlozima za neusaglašavanje.
  • Osim aktivnog monitoringa usaglašavanja, civilno društvo treba da nastavi sa praksom podrške i promocije učešća Srbije u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.

Evropskoj uniji:

  • Evropska unija i države članice treba da stvore uslove da Srbija, u najkraćem mogućem roku, dobije Izveštaj o skriningu. Činjenica je da su i bilateralni i eksplanatorni skrining završeni 2014. godine, kao i da je sam nacrt dokumenta zastareo. Dobijanje Izveštaja o skriningu, a potom i otvaranje Poglavlja 31, doprineće da se pitanja kojima se bavi ovo poglavlje stave u fokus i biće stvorena bolja situacija za javno zagovaranje usklađivanja Srbije sa spoljnopolitičkim pristupom EU.
  • Evropska unija treba da ohrabri i podrži napore Srbije da bude što više uključena u saradnju u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike. Učešće Srbije i javno zagovaranje proširenja saradnje doprineće većoj podršci građana i stvoriće osnovu za unapređenu saradnju i oko ostalih elemenata ovog poglavlja.

CENTAR ZA MEĐUNARODNE I BEZBEDNOSNE POSLOVE (ISAC)

Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) je nezavisan, neprofitan i nevladin tink-tank, registrovan kao fondacija, sa sedištem u Beogradu. ISAC fond nastavlja, proširuje i unapređuje rad Centra za proučavanje odbrane i bezbednosti, osnovanog u avgustu 2002. godine (u okviru G17 Instituta), iz kojeg se razvio u januaru 2006. godine. ISAC doprinosi i služi preobražaju Srbije na putu ka članstvu u EU i Evroatlantskim institucijama, suočavajući se sa izazovima koji stoje pred našom zemljom i regionom, utičući na politiku i donošenje odluka kroz istraživanja, predloge delovanja, političke analize i procene, kao i specijalističko obrazovanje, sa konačnim ciljem dostizanja naprednije budućnosti za sadašnje i dolazeće generacije. Tokom prethodnih  sedam godina rada, ISAC je sproveo veći broj projekata, uključujući objavljivanje vodiča na teme evropske i evroatlantske integracije, treninge u saradnji sa Ministarstvom odbrane Srbije, treninge za studente, okrugle stolove, konferencije i radionice na različite teme, kao i objavljivanje većeg broja predloga praktične politike i analiza u vezi sa međunarodnim odnosima, bezbednosnom saradnjom i odbranom, te sa međunarodnom ekonomskom saradnjom Srbije.

koordinator radne grupe

Radnom grupom rukovodi Igor Novaković. U Centru za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fondu obavlja funkciju direktora istraživanja. G. Novaković se bavi pitanjima iz oblasti međunarodnih odnosa i bezbednosti, sa fokusom na procese evropskih i evroatlantskih integracija i saradnje, regionalnu saradnju i bilateralne odnose Srbije sa drugim državama, kao i na pitanja međuetničkog dijaloga u jugoistočnoj Evropi. G. Novaković je autor brojnih analiza, studija i predloga praktične politike. Doktorirao je na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu, postdiplomske studije iz oblasti međunarodnih odnosa i evropskih studija završio na Univerzitetima u Bolonji i Novom Sadu, dok je osnovne studije iz istorije završio na Univerzitetu u Novom Sadu.

Članovi i članice radne grupe

Adel Abusara, nezavisni ekspert za sajber bezbednost, Natan Albahari, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, ISAC Fond, Jovana Bogosavljević, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, ISAC Fond, Naim Leo Beširi, Institut za evropske poslove, Nikola Burazer, Centar za savremene politike, Marko Drajić, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Maja Divac, novinar, Milan Igrutinović, Institut za evropske studije, Marko Kovačević, Fakultet političkih nauka, Jelica Minić, Evropski pokret u Srbiji i Forum za međunarodne odnose, Đorđe Popović, Beogradski fond za političku izuzetnost, Marko Savković, Beogradski fond za političku izuzetnost, Seška Stanojlović, Helsinški odbor za ljudska prava, Strahinja Subotić, Centar za evropske politike, Irina Rizmal, nezavisna ekspertkinja za sajber bezbednost, Nemanja Todorović Štiplija, European Western Balkans, Stefan Vladisavljev, Beogradski fond za političku izuzetnost, Vuk Vuksanović, Beogradski centar za bezbednosnu politiku