Transport

Transport je jedan od ključnih elemenata ekonomije. Transport obezbeđuje povezivanje proizvođača i potrošača, kruženja kapitala, ali ostvaruje i integraciju društva kroz prevoženje ljudi radi njihovog učešća na tržištu radne snage, kulturnih proizvoda, pružanja zdravstvenih, socijalnih i drugih usluga.

Srbija se ispunjavanjem uslova i pristupanjem EU integriše u uspostavljen efikasan transportni sistem u kojem se putnici i robe prevoze, sve više, na bezbedan i ekološki način.

Kada Srbija postane članica EU bićemo deo transportnog sistema koji će do 2050. godine potpuno iskoreniti smrtne ishode u saobraćajnim nesrećama, a iz gradova potpuno ukloniti emisiju CO2  i tako maksimalno smanjiti zagađenje vazduha iz saobraćaja.

Jedan od ciljeva transportne politike EU je do 2050. godine za 60% smanjenje emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte. Isti rok je i za maksimalno moguće smanjenje zagađenja koje prouzrokuju vazdušni i brodski prevoz. Do tada će polovina drumskog prevoza tereta biti prebačena na železnice i vodni saobraćaj, biće tri puta više brzih pruga i svi glavni aerodromi biće povezani sa železnicom i glavnim morskim lukama, a sve železnice sa svim rečnim lukama.

Ciljevi Srbije treba da se poklapaju sa ciljevima transportne politike EU koja vodi ka bezbednom i ekološkom transportu.

preporuke radne grupe za poglavlje 14 za 2019. godinu

Konvent od osnivanja svake godine objavljuje Knjigu preporuka u kojoj Vladi Srbije, Evropskoj uniji, ali i civilnom društvu predlaže  mere za poboljšanje i ubrzavanje procesa pristupanja EU. Konkretne mere koje predlažemo usmerene su na unapređenje i poboljšanje svih oblasti života u našem društvu, a sve su obuhvaćene pregovorima o pristupanju Srbije EU.

Konvent će uporno, jer je to u interesu naših građana i privrede,  nastaviti da ponavlja preporuke ne obazirući se na to što Vlada i EU pa čak i nevladine organizacije neke od preporuka ne prihvataju ili odlažu primenu. Konvent će nastaviti da obaveštava javnost o svim preporukama, naročito da insistira na onima koje  nisu prihvaćene i podseća kakve to posledice proizvodi po razvoj našeg društva i proces pristupanja EU.

Neke od najvažnijih preporuka Radne grupe se odnose na Pregovaračku poziciju:

  • Potrebno je pristupiti izradi strategije razvoja saobraćaja.
  • Potrebno je u okviru procesa izrade prostornog plana Republike Srbije detaljno razmotriti sve opasnosti koje, po zaštićena i buduća zaštićena područja, dolaze od razvoja saobraćajnih koridora.
  • Potrebno je pristupiti izradi planova za poboljšanje kvaliteta vazduha kako na nacionalnom nivou, tako i na nivou svih, zakonom obaveznih, lokalnih zajednica, pri čijoj izradi je neophodno analizirati i predvideti planove redukcije zagađenja od saobraćaja uvođenjem boljeg upravljanja saobraćajem, prelaskom na održivije modalitete i uvođenjem novih manje zagađujućih prevoznih tehnologija.
  • Srbija nastavlja sa napretkom u implementaciji programa izgradnje drumske mreže. U 2019. godini, u okviru agende povezivanja sa EU i sa državama sa kojima se graniči, Srbija je nastavila sprovođenje projekata od nacionalnog interesa, posebno Koridora 10 u okviru koga je Srbija praktično završila sve deonice auto-puta.
  • Srbija je pristupila izradi puteva od nacionalnog interesa kojima se povezuje sa državama regiona i to posebno E763 Beograd-Južni Jadran, E761 Pojate-Kruševac-Čačak-Požega-Kotroman (granica sa Bosnom i Hercegovinom), zatim posebno važan put Niš-Merdare i krak puta od Rume do Šapca i Loznice.
  • Vrlo važan program rekonstrukcije puteva nižeg ranga se nastavlja, uz podršku međunarodnih institucija.
  • Nastavlja se sa pokušajem izrade auto-puta koji bi prolazio kroz Frušku goru, čime bi se ovaj nacionalni park dramatično ugrozio u svojoj ulozi zaštite ugroženih biljnih i životinjskih vrsta.

Potreba institucionalnog osnaživanja - Nacionalni konvent o EU smatra da je potrebno osnovati posebno ministarstvo za saobraćaj koje bi bilo sposobno da se bavi svim temama iz oblasti saobraćaja na temeljan i dovoljan način, odnosno da na optimalan način planira i vodi proces pregovora.

Nacionalni Konvent za EU smatra da je potrebno u što kraćem roku pristupiti dodatnom zapošljavanju unutar ministarstva i institucijama koje kontrolišu i regulišu saobraćajnu politiku u Srbiji.

Nacionalni konvent o EU predlaže da se na nivou Vlade Republike Srbije razmotri osnaživanje ili uspostavljanje kapaciteta koji bi se bavili horizontalnim temama poboljšanja energetske efikasnosti saobraćaja, smanjivanja zagađenja i posebno emisija gasova sa efektom staklene bašte (GESB) od saobraćaja. Nije moguće uskladiti obaveze koje proističu iz oblasti saobraćaja i oblasti zaštite životne sredine ako se ne osnaže specifični kapaciteti monitoringa, planiranja koje bi se bavilo smanjenjem zagađenja i emisija GESB-a i koji bi se bavili i obavezom uvođenja alternativnih goriva, odnosno restruktuiranjem kroz planiranje urbanog i međumesnog saobraćaja. Nekontrolisano povećanje drumskog saobraćaja na srednji rok dovešće do ekonomske, ekološke i socijalne katastrofe u Srbiji.

Strateško planiranje - Potrebno je pristupiti izradi strateških dokumenata koji bi sproveli procenu isplativosti projekata, odnosno strateško planiranje, uzimajući u obzir uticaj zagađenja i emisije GESB-a, kao i potrebu smanjenja emisija i na taj način merili uspešnost saobraćajne politike.

Neophodno je da Vlada RS uđe u proces pregovora sa prethodno pripremljenim i formulisanim dokumentima koji uspostavljaju transportnu politiku, odnosno strategiju saobraćaja i okvir za implementacione planove. Na taj način bi zainteresovane institucije i interesna udruženja, kao i civilni sektor i građani, dobili dokument koji bi bio konsultovan.

Potrebno je pristupiti izradi strategije saobraćaja, odnosno strateške procene uticaja saobraćajnog sektora, kao i strateškoj proceni uticaja prostornog plana Republike Srbije, posebno njegovog dela koji se odnosi na saobraćajnu infrastrukturu.

Nedavno formulisana Strategija održivog urbanog razvoja mora biti dopunjena izradom planova poboljšanja kvaliteta vazduha i borbe protiv klimatskih promena, koji će regulisati ili predvideti smanjivanje zagađenja i emisija GESB-a na nacionalnom i lokalnim nivoima do nivoa koji će omogućiti usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU.

Potrebno je, u saradnji sa drugim ministarstvima, uspostaviti takav sistem subvencija koji će omogućiti elektrifikaciju voznog parka građana, uz neophodno uvođenje mera za postupno izbacivanje vozila sa nižim standardima. Članice Konventa prepoznaju elektrifikaciju kao jedan od najznačajnijih koraka ka smanjenju zagađenja i emisija GESB-a, kao i ekonomskog opterećenja makro-ekonomskog bilansa.

Zaštita životne sredine i unapređenje bezbednosti izgradnjom saobraćajne infrastrukture - Srbija hitno mora da donese plan izgradnje i pristupi izgradnji obilaznica radi smanjenja zagađenja i unapređenja bezbednosti u saobraćaju i u vezi saobraćaja. Obilaznice se moraju izgraditi za sve magistralne i regionalne puteve (puteve prvog i drugog reda) i za sva naselja sa više od 2.000 stanovnika čime bi se doprinelo bezbednosti, smanjenju zastoja i smanjenju zagađenja. Potrebno je planirati i implementirati nacionalni plan za izgradnju mostova – prelaza za divlje životinje iznad drumske i železničke infrastrukture, s ciljem redukcije fragmentacije staništa i pospešivanja razvoja biodiverziteta.

Obaveza javnog prevoza i prava putnika i teretni saobraćaj (integrisano upravljanje saobraćajem) - Treba imati u vidu da sadašnja Strategija bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije za period od 2015. do 2020. godine ističe da bi bezbednost saobraćaja, kao veoma važan aspekt saobraćaja zasnovan na temeljima postojeće strategije, trebalo da bude sastavni deo strategije saobraćaja uz nadogradnju i kompatibilna rešenja. Posebno želimo da naglasimo da treba pozdraviti sve do sada realizovane i definisane infrastrukturne projekte u drumskom i železničkom saobraćaju (posebno u železničkom), programe stimulacije kombinovanog transporta, napore smanjenja čekanja i zadržavanja na graničnim prelazima, ali i da je neophodno strateško, sistematsko i smišljeno delovanje i podrška sektoru transporta kao privrednoj delatnosti koja je od izuzetne važnosti za naše društvo, razvoj privrede, kvalitet života stanovništva i evropske integracije. To će biti moguće tek kada bude uspostavljeno posebno ministarstvo saobraćaja.

Sistemsko uređenje inputa i troškova od strane države se mora usaglasiti sa direktivama EU i obezbediti konkurentnost domaće komercijalne transportne privrede. Državna zahvatanja na dizel gorivo su značajno veća u Srbiji nego u zemljama EU, a posebno od zemalja u okruženju.

Potrebno je uspostaviti saobraćajnu politiku koja će preneti osnovne principe javnog gradskog i prigradskog saobraćaja koji su u EU pokazali dobre rezultate u funkciji zadovoljenja potreba građana, zaštiti ljudskih prava i zaštiti kvaliteta životne sredine. Poseban naglasak treba staviti na energetsku bezbednost, odnosno na redukciju upotrebe uvoznih fosilnih goriva u gradskom i međumesnom javnom prevozu.

Srbija treba da uskladi svoju politiku naknada za upotrebu infrastrukture sa Direktivom 2011/76/EU koja se bavi naplatom prema zagađenju, težini, uticaju na klimatske promene i usled zagušenja.

Uvođenje i primena novih tehnologija i IT inovacija u sektoru javnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju je realanost u transportu. Razvoj nacionalnog saobraćajnog sistema je u velikoj meri zavistan od transparentnog rada i podrške istitucija, ali i stvaranja okvira za unapređenje poslovanja na principima konkurentnost u privredi.

Nacionalni konvent o EU poziva da se u razumnom roku pristupi izradi lokalnih akcionih planova za poboljšanje kvaliteta saobraćaja koji će biti usklađeni sa zakonom o poboljšanju kvaliteta vazduha, strategijom klimatskih promena, planovima za smanjenje korišćenja energije, i izrađeni do kraja 2020 godine.

CENTAR ZA EKOLOGIJU I ODRŽIVI RAZVOJ (CEKOR)

„Centar za ekologiju i održivi razvoj“ je dobrovoljno, nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje građana osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti zaštite životne sredine, održivog razvoja, održive energetike i održivog transporta. Misija udruženja je da promoviše i primeni koncept održivog razvoja i učešća javnosti u odlučivanju u cilju smanjenja siromaštva, unapređenja kvaliteta života, smanjenje zagađenja, očuvanje biodiverziteta i održivog korišćenja resursa kako bi se budućim generacijama ostavila zdrava životna sredina i dale jednake šanse za razvoj.

Ciljevi udruženja su: unapređivanje stanja životne sredine i demokratizacija društva; edukacija i podizanje svesti građana o zaštiti životne sredine, održivom razvoju i njegovom planiranju, održivoj energetici i saobraćaju, očuvanju biodiverziteta i aktivnostima međunarodnih finansijskih institucija i socijalnim i ekološkim uticajima istih; promena navika u pogledu proizvodnje i potrošnje i promovisanje transparentnosti i učešća javnosti u donošenju odluka.

koordinator radne grupe

Radnom grupom rukovodi Zvezdan Kalmar Krnajski Jović koordinator CEKOR-a za energetiku i klimatske promene te monitoring svetskih finansijskih institucija u Srbiji od 2005 godine. Na temi energetike i saobraćaja radi od 2004 godine sa posebnim fokusom na strateško planiranje u Republici Srbiji, transparentnost donošenja odluka u ovim sektorima te podršci lokalnim zajednicama koje su pod negativnim uticajima sektora saobraćaja, rudarstva i energetike. Od 2007 aktivno učestvuje u monitoringu IPA fondova, procesa priključenja Srbije EU u sektorima energetika, životna sredina i saobraćaj.

U  sektoru saobraćaja se borio za zaštitu prava građana od negativnih uticaja saobraćajnih projekata u Beogradu, Pirotu, Subotici posebno vodeći  dugotrajne i teške kampanje protiv raseljavanja naselja “Gazela”, “ Belvil”.

U sektoru rudarstva i energetike borio se za prava građana Vreoca, Junkovca, Medoševca, Velikih Crljena, Drmna, Starog Kostolca u rudarskim basenima Kolubara i Kostolac te za održivo raseljenje naselja Krivelj u Borskom bakarnom regionu.

Od 2011. do 2016. godine radio je na međunarodnom projektu u kome je izrađen nacionalni scenario prelaska na obnovljive izvore energije uz istovremeno usaglašavanje sa EU standardima u oblasti životne sredine i energetike.

Od 2015. godine do danas uključen je u nacionalni savet za klimatske promene kao predstavnik civilnih organizacija. Učestvovao je u većem broju strateških konsultacija za strategiju energetike, akcioni plan za strategiju energetike i strategiju klimatskih promena.

Od 2012. godine vodi nacionalnu kampanju za prelazak na obnovljive izvore energije i prelazak sa uglja u proizvodnji struje uz istovremeno vođenje kampanje za poštovanje domaćih i međunarodnih normi u oblasti životne sredine u oblasti energetike i rudarstva.

Članovi i članice radne grupe

Udruženje drumskih prevoznika "Panon transport" Novi Sad, DR. Ilija Batas Bjelić - Srpska akademija nauka i umetnosti, Aleksandar Vukalović - eSigurnost, UNEKOOP Paraćin, Nacionalno udruženje drumskih prevoznika "Srbijatransport", Odsek za životnu sredinu - JP Železnice Srbije, Odsek za životnu sredinu - Privredna komora Srbije, Ljubinka Kaluđerović - Stalna konferencija gradova i opština, Saobraćajni fakultet - više profesora i stručnih saradnika, NVO Kruševački ekološki centar, JP Pošta Srbije - razni odseci, NVO "Ulice za bicikliste" Beograd, Dragana Đorđević, Mladi istraživači Bora.