Životna sredina

U EU građani Srbije živeće u sistemu koji promoviše održivi razvoj i čuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Živećemo u zajednici koja se bori protiv klimatskih promena, udisaćemo čist vazduh,  imaćemo sanitarne deponije, upravljaćemo otpadom na pravi način, čuvati naše vode i sprečavati sve vrste zagađenja.

Očuvanje životne sredine garantuje bolje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, uspešniju, konkurentniju privredu i bolji kvalitet života. Očuvanje životne sredine obezbeđuje kvalitetniji razvoj svih oblasti društva.

Kada budemo članica EU delovaćemo preventivno, pre nego što zagađenje nastane. Kad god bude moguće troškove zaštite životne sredine snosiće oni koji ugrožavaju životnu sredinu, a ne društvo u celini.  

U borbi protiv klimatskih promena EU do 2030. godine ima tri ključna cilja: smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 40%; povećanje udela obnovljive energije u ukupnim izvorima energije za najmanje 27% i povećanje energetske efikasnosti za najmanje 27%.

preporuke radne grupe za poglavlje 27 za 2019. godinu

Konvent od osnivanja svake godine objavljuje Knjigu preporuka u kojoj Vladi Srbije, Evropskoj uniji, ali i civilnom društvu predlaže  mere za poboljšanje i ubrzavanje procesa pristupanja EU. Konkretne mere koje predlažemo usmerene su na unapređenje i poboljšanje svih oblasti života u našem društvu, a sve su obuhvaćene pregovorima o pristupanju Srbije EU.

Konvent će uporno, jer je to u interesu naših građana i privrede,  nastaviti da ponavlja preporuke ne obazirući se na to što Vlada i EU pa čak i nevladine organizacije neke od preporuka ne prihvataju ili odlažu primenu. Konvent će nastaviti da obaveštava javnost o svim preporukama, naročito da insistira na onima koje nisu prihvaćene i podseća kakve to posledice proizvodi po razvoj našeg društva i proces pristupanja EU.

Glavne preporuke iz 2018. godine na koje je ukazala Radna grupa Nacionalnog Konventa za EU za Poglavlje 27, kao i Evropska komisija, su ostale iste u 2019. godini:

  • Sistematski rešiti pitanje mesta procene uticaja u sistemu planiranja i izgradnje, tako da ovaj postupak mora ići pre izdavanja građevinske dozvole.
  • Uspostaviti mreže (uređaje) za merenje zagađenja vazduha u svim lokalnim zajednicama, a posebno u blizini najvećih zagađivača: rudnika, industrije, cementara, čeličana, hemisjke i druge industrije.
  • Uz direktne subvencije, zemlje Zapadnog Balkana daju i indirektne subvencije termoelektranama na ugalj, jer još uvek ni jedna država u regionu nije u obavezi da plati naknadu za emisije ugljen-dioksida, za razliku od članica EU. Međutim, ne treba zaboraviti da će sve termoelektrane morati da plate ovu naknadu za par godina, najkasnije po ulasku u EU, a vrlo verovatno i pre. Preporuka: usmeriti klimatsku strategiju prema EU 2030 okviru, a državnu pomoć što više usmeriti ka štednji energije, energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima.
  • Sprovesti Strategiju upravljanju otpadom za period 2019-2024. tako da obuhvati reformu javnih komunalnih preduzeća i uspostaviti sistem prikupljanja otpada sa odvajanjem na izvoru nastanka.
  • Rešiti pitanje divljih deponija i inicirati strožiju kaznenu politiku u oblasti zaštite životne sredine.
  • Vratiti namenski karakter sredstvima koja se prikupljaju na ime raznih naknada za zaštitu životne sredine. Početak i kraj svih problema je finasiranje – izmenom Zakona o budžetskom sistemu 2015. godine sredstva su izgubila svoj karakter i namenu. Preporuka: inicirati promenu Zakona o budžetskom sistemu.
  • Obezbediti lokalno finansiranje zaštite životne sredine, tako da lokalne samouprave imaju sredstava (i kroz Zeleni fond) za ulaganje u infrastrukturu, naročito komunalnu.
  • Obustaviti razvoj 5G mreže dok se ne proceni rizik i posledice zračenja.
  • Nastaviti saradnju sa Zelenom parlamentarnom grupom AP Vojvodine.
  • Unaprediti kapacitet i sprovođenje standarda zaštite životne sredine u oblasti rešavanja građevinskog otpada.
  • Širiti informacije i podizati javnu svest o svim pitanjima i problemima u oblasti zaštite životne sredine.
  • Rešavati zbrinjavanje animalnog otpada.
  • Obezbediti da sve opštine moraju da otpad voze na sanitarne deponije, kao i da saniraju i očiste ilegalna smetlišta.
  • Podizati kapacitete inspekcije na svim nivoima i njihova ovlašćenja.
  • Strožije kontrolisati primenu primarnog prečišćavanja otpadnih voda kod industrije.
  • Vlada Republike Srbije je 31. oktobra 2019. godine donela zaključak kojim se prihvata Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2018. godinu koji je pripremila Agencija za zaštitu životne sredine. Obezbediti da se Izveštaj o stanju životne sredine zvanično usvoji odmah po završetku kalendarske godine, a obaveštavati i informisati javnost putem kvartalnih izveštaja.
  • Sprovoditi obavezne javne rasprave i konsultacije kada se donose planski dokumenti i zakoni iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, kako bi zakoni bili sprovodljivi.
  • Opis stanja po pojedinim podoblastima ili sektorima u Poglavlju 27, koji je podnet Evropskoj komisiji kroz rad mnogih eksperata, publikovati javno kao posebnu publikaciju.
  • Konsultovati javnost pri izradi i usvajanju nedovršenih DSIP-ova.
  • Objavljivati javno sve izveštaje i nalaze inspektora zaštite životne sredine.

CENTAR ZA EKOLOGIJU I ODRŽIVI RAZVOJ (CEKOR)

Udruženje Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) je dobrovoljno, nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti zaštite životne sredine, održivog razvoja, održive energetike i održivog transporta.

Misija CEKOR-a je da promoviše i primeni koncept održivog razvoja i učešća u javnosti u odlučivanju u cilju smanjenja siromaštva, unapređenja kvaliteta života, smanjenja zagađenja, očuvanja biodiverziteta i održivog korišćenja resursa, kako bi se budućim generacijama ostavila zdrava životna sredina i dale jednake šanse za razvoj.

Ciljevi udruženja su: unapređivanje stanja životne sredine i demokratizacija društva, edukacija i podizanje svesti građana o zaštiti životne sredine, održivom razvoju i njegovom planiranju, održivoj energetici saobražaju, očuvanju biodiverziteta i aktivnostima međunarodnih finansijskih institucija i socijalnim i ekološkim uticajima istih, promena navika u pogledu proizvodnje i potrošnje i promovisanje transparentnosti i učešća javnosti u donošenju odluka.

koordinatorka radne grupe

Radnom grupom rukovodi Nataša Đereg. Diplomirala je 1997. godine na Šumarskom fakultetu u Beogradu, kao student generacije na odseku zaštita od erozije. Jedna je od osnivača udruženja CEKOR, koje postoji od decembra 1999. godine. Završila je 4-nedeljnu obuku za mlade lidere u ekologiji u Sentandreji u okviru programa Regionalnog centra za zaštitu životne sredine za Centralnu i Istočnu Europu (REC) 2000. godine i od tada se bavi pitanjima zaštite životne sredine i održivog razvoja u okviru civilnog sektora, kao aktivista, koordinator projekata, govornik, trener, ekspert i autor brojnih publikacija na srpskom i engleskom jeziku. Pohađala je kurs međunarodnog ekološkog prava pri Institutu UN za trening i istraživanje (UNITAR). Direktor je CEKOR-a od 2011. godine. Bila je član Izvršnog odbora međunarodne mreže CEE Bankwatch Network koja prati rad međunarodnih finansijskih institucija tri godine, a čiji je CEKOR punopravni član od 2005. Učestvovala je na brojnim projektima i seminarima za edukaciju i umrežavanje ekoloških organizacija u regionu jugoistočne Evrope, posvećeno temama: GMO, organska poljoprivreda, održivi saobraćaj, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, IPA fondovi, šumarstvo, otpad, vazduh, zaštita voda, klimatske promene, Poglavlje 27, učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine. Bila je koordinator radne grupe „životna sredina i energetika“ tokom više godina u okviru SEKO mehanizma. Član je Programskog Saveta Nacionalnog Konventa o EU i koordinator radne grupe za Poglavlje 27 od 2014. godine. Volonter je u međunarodnoj fondaciji Art of Living u okviru koje u slobodno vreme drži seminare za odrasle za oslobađanje od stresa i trauma. Udata, majka ćerki od 21 i 12 godina.

članovi i članice radne grupe

Organizacije

Ambasadori održivog razvoja i zaštite životne sredine, Beograd, - Arhus centar Kragujevac, Kragujevac, - Aurora green d.o.o, Beograd, - Beogradski fond za političku izuzetnost, Beograd, - BIOGEN, Beograd, - CEEE-centar za energetsku efikasnost i primenjenu ekologiju, Beograd, - Centar modernih veština, Beograd, - Centar za evropske politike, Beograd, - Centar za istraživanje u politici Argument, Prijepolje, - Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA, Niš, - Centar za slobodne izbore i demokratiju, Beograd, - Centar za unapređenje životne sredine, Beograd, - Društvo mladih istraživača Bor, Bor, - Društvo za zaštitu životne sredine Stara planina, Pirot, - Ekostar Pak doo, Beograd, - Evropski centar za regionalnu saradnju, - Evropski pokret u Srbiji, Beograd, - Fondacija Hajnrih Bel, Beograd, - Fractal, Beograd, - Geoekološki centar, Beograd, - GM Optimist, Gornji Milanovac, - Građanska čitaonica Evropa, Bor, - Mladi istraživači Srbije, Beograd, - NIK ELIKSIR PLUS doo, Novi Sad, - NVO „Lokalna Agenda 21 za Kostolac- OPŠTINA“, Kostolac, - NVO Bio Alpe Adria Pannonia, Sremska Kamenica, - ORSES doo, Beograd, - Pokrajinski sekreatarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Novi Sad, - Regionalna razvojna agencija Bačka, Novi Sad, - Samostalni sindikat zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije, Beograd, - Sekopak, Beograd, - Škola za opstanak, Beograd, - SN-AGRAR Glavica, Paraćin, - Udruženje “AgroLogistik”, Dolovo, - Udruženje Inženjeri zaštite životne sredine, Novi Sad, - Udruženje Protego, Subotica, - Udruženje reciklera Srbije, Beograd, - Udruženje TERRA’S i Regionalni Arhus centar Subotica, Subotica, - Udruženje zа očuvаnje i negovаnje vinčаnske kulture, Beograd, - UNEKOOP, Paraćin, - WWF Srbija, Beograd, - Zeleni Srbije, Beograd.

Pojedinci

Aleksandar Kovačević, Beograd, Aleksandar Vukalović, Beograd, Dipl.ing. Rajko Pejović, Kikinda, Dr Dragan Čakmak, Beograd, Dr Momir Paunović, Beograd, Dragana Ðorđević, Beograd, Dušan Vasiljević, Maja Krunić-Lazić, Mladenka Ignjatić, Prof. Dr Vladimir Đurđević, profesor Dr. Ratko Kadović, Beograd, profesor Dragoljub Todić, Bograd, Slavica Petrović, Vesna Šabanović, Beograd, Vukica Popadić, Beograd